Ljiljana Smajlović: Mnogo se izvinjavamo

Šta se „Politike” tiče kolika je stopa nataliteta? Samo nacionalisti brinu takve brige. Zar je kosmopoliti važno gde se rađaju deca, i što bi se tu Srbija gurala?

Lepo piše zapadna štampa da je Putin nalik Hitleru: trebalo je to da shvatim čim je Rusija počela sa merama za dizanje nataliteta pa se, prvi put u novijoj istoriji, rodilo više dece nego što je umrlo starih.

Zato bih želela da se u ime redakcije izvinim Svetislavu Basari ako su novinari „Politike” nekog naveli da pomisli da je „bolje da nas bude više”. Ma kakvi bolje: u pravu je Basara, to bi tek bilo zlo i naopako.

Izvinjavam se Vesni Pešić što je „Politika” patrijarhalna. I što u januaru puni 111 godina. Lepo nam Basara juče u „Danasu” poručuje da stanemo na branik starosti, a ne nataliteta. Da smo mladi kao „Danas”, ne bismo NATO bombardovanje zvali agresijom, već bi se sa njegovim urednikom Zoranom Panovićem složili da NATO nikad nije bombardovao „nijednu normalnu zemlju”.

Izvinjavamo se i Aleksandru Vulinu što nije hteo i nas da „celofanira” kad je onomad budžetskim parama obaveštavao čitaoce NIN-a i „Pečata” o 100-godišnjici Kolubarske bitke. Prvo sam se ljutila, a sad vidim da je Vulin u pravu – „Politika” je o toj bici izveštavala pre sto godina, pa što sad da se pravi važna.

Mnogo se izvinjavamo i Zorani Mihajlović što je „Politika” zakerala kad je ona tu skoro u Zakonu o bezbednosti saobraćaja propisivala medijima kako da pišu. I neka nas je Agencija za bezbednost saobraćaja kaznila tako što je budžetski novac za kampanju „Veži pojas” dala samo tabloidima. I to samo onima koji se štampaju latinicom, i samo onima koji krše Kodeks novinara Srbije.

Izvinjavamo se opoziciji što je „Politika” porodični list i što ne koristimo reč „stoka”.

Mnogo se izvinjavamo Aleksandru Vučiću što još ne znamo ko nam je vlasnik i što je pre dve godine obećao da će to da istraži do kraja. Takođe se izvinjavamo i onima koji su „Politiku” krišom prodali tajanstvenom vlasniku, kog možda nervira što se mi toliko raspitujemo.

Izvinjavamo se Jeleni Milić i Petru Lukoviću što objavljujemo Miroslava Lazanskog koji ih toliko nervira.

Lično se izvinjavam Ištvanu Kaiću što sam mu objavila samo 100.000 slovnih znakova, a on je hteo još. Svečano obećavam da više neću ni slova. Ujedno se izvinjavam i Kaićevom društvu u Institutu za javnu politiku Vladimira Bebe Popovića.

Izvinjavam se i čitaocima što sam morala da se „izvinjavam” gorepomenutima.