Da li Mustafa ima bolje odnose sa Beogradom nego sa Tiranom

Prirodno je da jačaju odnosi Beograda i privremenih institucija na Kosovu i Metohiji, smatra Milovan Drecun (SNS), dok Momčilo Trajković (SPOT) smatra da je to približavanje rezultat pritiska SAD i EU.

Kosovska Mitrovica – U Prištini sve glasnije se čuje kako nova kosovska vlast ima bolje odnose sa Beogradom nego sa Tiranom, a u takvom stavu prednjači Albin Kurti, lider opozicionog Pokreta „Samoopredeljenje”, kojem je zamalo izmaklo mesto u koalicionoj vladi Ise Mustafe.

„Ja ne verujem u normalizaciju odnosa sa Srbijom, sve dok ona ima takve pretenzije prema Kosovu, sve dok se ne suoči sa prošlošću i ne prizna nezavisnost. Ali, s druge strane, videli smo da moramo da verujemo u normalizaciju odnosa lidera kosovskih i srbskih institucija. Prvi put u nezavisnom Kosovu imamo vladu koja ima bolje odnose sa Beogradom nego što ih ima sa Albanijom, ili što ima Vlada Albanije sa Beogradom”, rekao je Kurti u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

Ali, mišljenje da je novoizabrana kosovska vlast sada bliža srbskoj zvaničnoj politici ne dele samo prištinski već i srbski političari sa KiM i iz Beograda.

Tako Slobodan Petrović, poslanik „Srpske” u kosovskoj skupštini, ali i dojučerašnji zamenik Hašima Tačija, koji je bio na poziciji šefa privremene kosovske vlade, za „Politiku” kaže:

„Svih ovih godina smo se trudili da odnosi između srpske vlade i vlade u Prištini budu što bolji, jer smo smatrali da će se bolji i konstruktivniji odnos odraziti i na odnos prema stanovnicima Kosmeta. Moram da priznam da je sada, kada znamo da prvi put imamo punu podršku Beograda, Srbima mnogo lakše da praktično deluju i u samoj vladi, što ovih godina nije bio slučaj. Samo od nas samih, Srba na Kosmetu, zavisi kako ćemo uspeti da iskoristimo maksimalnu pomoć koju nam daje srbska vlada, koja zna da mi bez nje ne možemo niti umemo.”

I Milovan Drecun, šef skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, navodi da je „prirodno da jačaju i da su bliži odnosi Beograda i privremenih institucija na Kosovu i Metohiji”.

„Proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine znači uspostavljanje normalnih međusobnih uvažavanja, spremnost na kompromise, dogovor, spremnost da se mirno živi. Da nema nasilja, destabilizacije. Srbija je spremna, ima pun kapacitet da nastavi putem normalizacije, a na novoj vlasti u Prištini je da dokaže spremnost na delu, a to je i ispit za privremene institucije. Nadamo se da će ova nova struktura sa Mustafom na čelu prihvatiti naš put”, kaže za „Politiku” Drecun, naglašavajući da je veoma dobro što će proces normalizacije odnosa udaljiti Prištinu od projekta „velike Albanije”.

Po njegovom mišljenju, vlada u Tirani ne podržava širi proces normalizacije jer se, kako kaže, tamošnja vlast plaši jačanja odnosa Beograda i Prištine, a i zato što „Albaniju tretiramo kao susednu zemlju, a Prištinu kao sastavni i prirodni deo naše zemlje”, ističe Drecun.

Za razliku od naša prethodna dva sagovornika, koji odnos Beograda i Prištine vide kao „normalan odnos”, Momčilo Trajković, lider Srbskog pokreta otpora (SPOT), smatra da Beograd i Priština i dalje ne „ne mogu da se gledaju očima”.

„Amerika, Brisel i Nemačka pritisli su obe strane, pa se stiče privid da su se one približile.

Međunarodna zajednica je stvorila ambijent u kojem je odnos srpske vlade i vlade privremenih kosovskih institucija naizgled blizak. Da, treba da se nađe kompromis, da se rešavaju decenijski problemi, ali rešenja ne mogu da se iznalaze među neprijateljima. Ali, pod pritiskom velikih sila, stvorena je takva klima, pa se tako i odnos dve vlade predstavlja i na prvi pogled izgleda još malo pa idealan”, objašnjava za „Politiku” Trajković, koji je svojevremeno važio za jednog od uticajnijih srbskih političara na teritoriji Kosmeta.

B. Radomirović