Može li Republika Srbska putem Krima i Škotske?

Svedoci smo velikih aktivnosti za nezavisnost određenih teritorija i regija u celoj Evropi. Od Katalonije u Španiji, Veneta u Italiji, Škotske u Velikoj Britaniji, danas Krima kao sastavnog dela Rusije i mnogih drugih. Pitanje Republike Srpske, Federacije BiH i BiH kao državne zajednice se mnogo puta pominje u svetlu eventualnog referenduma odvajanja Republike Srpske iz državne zajednice BiH.

Na ovu temu smo razgovarali sa predsednikom veoma jake patriotske organizacije "Izbor je naš", gospodinom Danetom Čankovićem.

Vaš pokret "Izbor je naš" je jedan jedan najjačih pokreta u Republici Srbskoj, a koji se zalaže za izlazak Republike Srpske iz državne zajednice BiH. Poznato je da je pokret predao peticiju za referendum o otcepljenju Skupštini Republike Srpske. Da li je bilo odgvora od institucija?

- Što se tiče naših aktivnosti po pitanju refernduma i prikupljanju potpisa, uspeli smo da za relativno kratak period prikupimo preko 50.000 potpisa građana Republike Srpske koji traže izdvajanje Republike Srpske iz kako mi to volimo reći, nametnute BiH. Mi smo peticiju predali u više navrata Narodnoj skupštini Republike Srpske. Dobili smo odgovor od predsednika Skupštine, gospodina Igora Radojičića. On se u principu sastojao u tome da su oni primili k znanju tu peticiju i da je on prosledio skupštinskim odborima na razmatranje. Ta peticija je bila jedna od tačaka dnevnog reda i Vlade Republike Srpske.

Međutim, ništa nije dalje rađeno kada su u pitanju institucije Republike Srpske. Mi ne očekujemo da će to ići tako brzo. Borba za svoju državu traje decenijama, a neki narodi tek nakon više vekova dolaze do svoje države jer je to najvažniji cilj jednog naroda. Da znači, ostvare državu koju vole, a da ta država bude garant zaštite interesa srbskog naroda.

Da uporedimo Republiku Srpsku, Krim, Škotsku i Kosovo. U Škotskoj se referendum održao bez ikakvih problema. Sa druge strane ako se referendum održi na Krimu koji nije u EU, to onda nije u saglasnosti sa svim "demokratskim pravima". Kosovo je izvršilo secesiju, a za to u EU govore da je to neki drugi, poseban slučaj. Republika Srbska je pod teškim pritiskom EU i NATO, odnosno u protektoratu. Kakav je Vaš stav u vezi ovih referenduma i Republike Srpske?

- Vidite, sve ovo što ste rekli, reč je o sučeljavanju dva principa. Princip prava naroda na samoopredelenje i princip nepovredivosti granica suverenih država. U ovom vremenu, nažalost, pobeđuje onaj princip iza kojeg stoji velika sila. Na Kosovu je pobedio princip "prava na samoopredelenje" jer su iza njega stajale SAD. U slučaju Krima, isto je pobedio princip prava na samoopredelenje jer je iza toga stajala Rusija. Što se tiče Republike Srpske, ja sam ubeđen da će građani Republike Srpske izboriti to svoje pravo, jer je to najbolje rešenje za narode u ovakvoj dejtonskoj BiH, a u kojoj nisu zadovoljni najmanje dva od tri naroda.

Što se tiče referenduma, međunarodno pravo se sastoji od tri elementa: pravde, istine i sile. Odnos ovih elementata zavisi od odnosa velikih snaga u svetu. Ukoliko dominira jedna sila, međunarodna politika i međunarodno pravo je jednostrano, licemerno i pod uticajem je te dominantne sile. Zato mi smatramo da je potrebna jedna ravnoteža u svetu, jer bi upravo ravnoteža velikih sila omogućila pravednije međunarodno pravo i ravnotežu.

Da se vratim na pitanje jednostranog proglašenja Kosova, referenduma u Škotskoj i na dalje referendume koji će biti širom sveta. UN malo po malo gube smisao postojanja jer nisu u stanju da odbrane suverenitet i teritorijalni integritet jedne države. Spomenuću raspad bivše SFRJ. Jugoslavija je bila članica UN i osnivač UN. UN je nisu mogle zaštititi. Već tada, kroz razbijanje Jugoslavije dolazi do urušavanja međunarodnog prava gde se pokazuje da sila postaje pravo. Mi smatramo da se moraju donositi univerzalni principi koji će definisati ko ima pravo na samoopredelenje, na koji način i na kojoj teritorijalnoj celini. U tom smislu pokret "Izbor je naš" je pokrenuo inicijativu o održavanju međunarodne konferencije o granicama na Balkanu, a imala bi za cilj da upravo definiše, ko ima pravo na samoopredelenje i na kojoj teritorijalnoj celini.

Po ovom sadašnjem međunarodnom pravu, puno više Republika Srbska i Krim imaju pravo da se njihovi građani na referendumu odluče u kojoj i kakvoj državi žele da žive od građana Kosova i Metohije. Zašto? To uporište se može videti u povelji UN, i kada je Republika Srbska u pitanju, u Dejtonskom sporazumu i Ustavu Republike Srpske. Srbski narod kao i Rusi na Krimu su državotvoran i istorijski narod na tim prostorima, dok su Šiptari na Kosovu i Metohiji nacionalna manjina, a demograsku većinu su ostvarili u periodu od 1950-1970 za vreme Tita. Tada je ušlo preko 300 hiljada Šiptara na nelegalan način. Upravo oni i njihovi potomci prave najozbiljniji problem bivšoj Jugoslaviji, a evo sada i Srbiji, a Srbi u Republici Srbskoj su državotvoran i konstitutivan narod. Ovde se nalaze vekovima.

Stvar je u tome što je problem Kosova morao da se sadrži u rešenju drugih sličnih problema na Balkanu i u svetu. Drugim rečima, mora se uspostaviti princip za sve, da bude jednak, a ne u zavisnosti od nekih velikih sila, kako njima odgovara i prema njihovim interesima u svetu.

U Republici Srbskoj imamo veliko lobiranje za pristupanje NATO-u. Čak i neki političari iz Republike Srpske to javno podržavaju i to "guraju" na nivou BiH. Održavaju se sednice-promocije NATO-a. Poznato je da NATO plaća određene medije u cilju promovisanja njihove propagande. Takođe EU. Ako i dođe do eventualnog odlućčivanja o pristupu ovim organizacijama, na kojem će nivou biti referendum, da li će se pitati Republika Srbska. Kakav je Vaš stav?

- Mi dejtonsku BiH smatramo kao državnu zajednicu Republike Srpske i Federacije BiH. U tom smislu, o svim suštinskim pitanjima, srbski narod, odnosno građani Republike Srpske se moraju izjasniti na referendumu. Takva suštinska pitanja su ulazak u NATO i EU. Što se tiče pokreta "Izbor je naš", mi smo apsolutno protiv ulaska u NATO iz mnogo razloga. Zbog vremena nisam u prilici da ih sve nabrajam, kao što nismo ni za ulazak u EU. Zašto? Za ljudski organizam je potrebna materijalna hrana. Za dušu je potrebna religija, vera u Boga, ljubav. Za indentitet je potreban jezik, pismo, kultura, tradicija... Bojim se da u ovakvoj EU gde se legalizuju jednopolni brakovi, gde u Porodičnom zakonu ne postoje otac i majka, nego postoji roditelj jedan i roditelj dva, gde se afirmišu i propagiraju seksualne nastranosti - takva EU upravo negira što mi smatramo vrlo važnim. Jedan svetitelj je rekao: "Ne bojte se onih koji uništavaju telo, a duši ne mogu ništa." Srbski narod je tradicionalan, a kroz vekove su ga održale vera i religija. Istinske vrednosti ne možemo ostvariti u EU, nego naprotiv, one bi korak po korak bile potisnute u nama i bojim se da bi put ulaska srbskog naroda u EU bio put nestanka srbskog naroda i njegovog indentiteta.

Da bi svet bio pravedniji potrebno je da se pojavi druga strana u odnosu na onu stranu koju sada predvode SAD, a koja postaje arogantna jer je proizvod doživljaja da su SAD super-sila i svetski policajac. Smatramo da Rusija ima pravo da pokaže želju, a ima i snagu da predvodi tu drugu stranu u koju će se uključiti manji narodi i manje države. Manji narodi i manje države ne trbaju da osećaju opasnost od Rusije, od bilo kakvih agresivnih namera, zato što je Rusija najbogatija država na svetu po svojim prirodnim resursima i ona nema razloga da agresivno nastupa prema bilo kome. Nasuprot tome, ona ima potrebu da okuplja druge manje narode i države kako bi se zajednički suprostavili svetskoj dominaciji samo jedne sile. Bez obzira koja je to. Za svet nije dobro da postoji samo jedna dominatna sila u svetu, jer ona onda stvara međunarodnu politiku koja je jednostrana, licemerna,, nepravedna i štetna po sve druge. Ona ima potrebu da osvoji i zagospodari čitavim svetom. Ovog puta zahvaljujući Rusiji i drugim državama i narodima koji će ući u tu stranu ponovo će biti sprečena jedna takva arogancija jedne sile i doći će do uspostavljanja ravnoteže u svetu koja je preduslov za pravednije društvo.

Vanja Savićević,

https://serbian.ruvr.ru/2014_12_27/Mozhe-li-Republika-Srpska-putem-Krima-i-SHkotske-4746/