Pogled preko ramena na 2014. godinu

Neposredno uoči završetka kalendarske godine logično je da se makar letimično baci pogled na događaje koji su najviše obeležili prethodnih dvanaest meseci, pa zato ako bi pokušali da na brzinu vratimo film unazad, onda bi reči koje najsažetije opisuju odlazeću godinu u Srbiji glasile – pritisci iz Brisela, provokacije iz Tirane i proterivanje Južnog toka, što znači da je godina za nama bila puna iznenađenja, od kojih bi se malo koje moglo nazvati prijatnim.

Podsetimo se, prauzrok narastajućih pritisaka na Srbiju je imao svoju inicijalnu kapislu još u prvim mesecima 2014. godine, kada je na ulicama Kijeva svrgnut legalni predsednik te zemlje, a novu pučističku vlast su za divno čudo svesrdno podržale Evropska unija i Sjedinjene Države, iako se to teško uklapa u demokratske principe na kojima počivaju zapadna društva, da bi onda nakon celog niza posledičnih događaja uveli sankcije Rusiji, uporno zahtevajući potom i od Srbije da učini to isto, bez obzira na sopstvenu ekonomsku i svaku drugu štetu koja bi iz toga proistekla.

Usledilo je zatim pojavljivanje na beogradskom nebu bizarnog drona sa zastavom koja je nosila dokaz velikoalbanskih aspiracija, koji je do danas ostao pravim neidentifikovanim letećim objektom, isto kao što nije bila identifikovana ni odgovarajuća reakcija evropskih zvaničnika na to javno poniženje Srbije, čime su na posredan način pokazali i svoj odnos prema poruci koju je nosila pomenuta zastava sa obrisima novih granica na prekrojenom Balkanu.

A pred kraj ove godine koja je na izmaku, nesumnjivo najviše odjeka je izazvalo iznuđeno rusko odustajanje od projekta Južni tok, usled stalnih novih uslovljavanja iz Brisela, što je uskratilo Srbiji prihode od tranzita gasa u vrednosti od 300 miliona evra na godišnjem nivou, energetsku sigurnost u vremenima koja su sve turbulentnija, a takođe i hiljade radnih mesta koje bi taj gasovod obezbedio, koja su isparila dok si rekao „senator Mekejn“, koji je očigledno odigrao ključnu ulogu u ubeđivanju Bugarske da odigra ulogu čepa koji će definitivno zapušiti cevi Južnog toka.

Međutim, ne može se reći da u 2014. godini uopšte nije bilo trenutaka koji nisu bili obeleženi ucenama i raznim oblicima pritisaka. Naprotiv, barem nekoliko značajnih događaja, poput na primer dolaska Putina u Beograd da bi prisustvovao vojnoj paradi kakva nije viđena u poslednjih 30 godina i da bi ponudio 10 milijardi dolara ruskih investicija u srpsku privredu, kao i nedavna poseta Beogradu kineskog premijera i otvaranje prvog mosta preko Dunava u poslednjih 70 godina, ubedljiv su dokaz da se ista čaša ne može baš uvek posmatrati kao poluprazna, nego ponekad i kao polupuna.

U svakom slučaju, kakva god da je bila godina sa kojom se rastajemo, u ljudskoj je prirodi da se neprestano nadamo da će već sledeća da opravda sva naša očekivanja, bez obzira koliko su takva očekivanja zaista utemeljena. Uz podsećanje na izreku da „snovi stvaraju budućnost“, i sa najboljim željama svim slušaocima i čitaocima, koristim priliku da vam u svoje ime poželim srećnu Novu 2015. godinu.

Ratko Paić,