Laflend: Sama ideja slabe Evrope koja vrši pritisak na Rusiju je apsurdna

Francuska se suočava s ozbiljnim ekonomskim poteškoćama, Grčka je na pragu izlaska iz evrozone, a Velika Britanija rizikuje da izađe iz sastava Evropske unije. Za ekonomski nestabilnu Evropu sad postoje aktuelniji izazovi od konfrontacije s Rusijom, izjavljuje britanski politikolog, direktor istraživačkih programa Instituta za demokratiju i saradnju Džon Laflend u intervjuu za RT.

"Sama misao o tome da ljudi, koji su načinili toliko grešaka i koji su ostvarili isključivo neuspešne rezultate u sopstvenoj politici, pokušavaju da prete Rusiji ili bilo kome drugom, može izazvati samo smeh", ističe politikolog. Po njegovom mišljenju, mnoštvo problema u Evropi može predstavljati faktor otopljenja u odnosima između Brisela i Moskve.

Laflend skreće pažnju na izjavu Fransoa Olanda u kojoj je francuski predsednik rekao da sankcije prema Rusiji treba da budu ukinute ukoliko bude postignut napredak u situaciji u vezi s Ukrajinom.

"Mislim da ove reči znače da Francuska namerava da pokrene inicijativu za deeskalaciju napetosti (između Rusije i Evrope – red.), da želi da izdejstvuje ukidanje sankcija, a takođe je zainteresovana za završavanje posla u vezi s "Mistralima" <…> Sad vidimo da Francuska počinje da zauzima relativno tradicionalan stav u spoljnoj politici oslanjajući se na model prijateljskih odnosa s Rusijom. Ove izjave (Olanda – red.) ulivaju optimizam", smatra Laflend.

Zapadne zemlje su od marta već nekoliko puta uvodile sankcije prema nizu ruskih političara, biznismena i kompanija zbog stava Rusije o Ukrajini. Najnoviji slučaj primene slične prakse predstavljaju decembarska ograničenja, kad je predsednik SAD objavio ekonomsku blokadu Krima, a na spisak sankcija dospeo je niz poznatih poslenika sa Krima i istoka Ukrajine.