Gubitkom vojne nadmoći SAD, dolar će izgubiti moć

Neuspešna politika SAD na Bliskom Istoku u kontekstu regionalnih snaga koje se rađaju i pada ekonomske legitimnosti dolara kao svetske rezervne valute mogu da dovedu do zalaska američke hegemonije, piše ekonomista analitičkog centra Kraljevski institut Elkano Migel Iglesijas za list El Pais.

Realnost je takva, piše Iglesijas, da se pozicija dolara nalazi na silaznoj putanji. To islustruju cifre – u poslednjoj deceniji prisustvo dolara u rezervama centralnih banaka u čitavom svetu smanjilo se. Tako je 2014. Godine obim globalnih dolarskih rezervi pao ispod psihološke granice od 60%, što je najgori pokazatelj od 90-ih godina. U momentu kada je moć SAD dostigla vrhunac, rezerve američke valute su premašivale 70% svetskih rezervi.

Razume se, postojali su u istoriji i mementi kada je politički autoritet SAD premašivao autoritet dolara, koji je bio „prvi među jednakim“ valutama, zato aktualni pad nije jedinstven, mada on odražava strukturne probleme temelja na kojem dolar počiva. Prema mišljenju Iglesijasa, američka valuta, kao i svaki drugi monetarni sistem, zasnovan je na legitimnosti njenog eminenta. Drugim rečima, institucija koja emituje novac treba da poseduje dovoljnu snagu kako bi osigurala njegovo dalje korišćenje, i monopol na primenu nasilja.

SAD su iskoristile svoj monopol na nasilje (kao svetski policajac) kao legitimnu osnovu (smatrale su sebe vodećom nacijom) za početak rata u Iraku, kao i za vreme globalne ekonomske krize 2008. godine, piše španski ekonomista. Neuspeh vojne kampanje u Iraku pored kolapska finansijskog sistema naneo je snažan udarac po dva fundamentalna principa hegemonije američke valute. Aktualna politika Vašingtona na Bliskom Istoku takođe se pretvara u nevolju i nestabilnost u regionu, dovodeći pod veliku sumnju pravo SAD da osiguravaju korišćenje dolara pomoću statusa svetskog policajca.

Iglesijas ističe da u prošlosti, u trenutku nestabilnog monetarnog sistema, SAD su se obraćale svojim saveznicima – Japanu i Nemačoj – sa zahteviom da promene tekući makroekonomski kurs, kako bi ublažile posledice po dolar. Ipak Vašington ne može to da traži, na primer, od Kine, koja ne zavisi od vojne protekcije SAD, ocenjuje sebe kao regionalnog lidera i u stanju je da prekine američku hegemoniju u Aziji. Politika Amerike na Bliskom Istoku neuspešna je i takođe ne doprinosi jačanju pozicija dolara.

Svi ovi faktori potvrđuju da slabljenjem vojne i ekonomske moći SAD, slabi i američki monetarni sistem. Najverovatniji scenario je dalji pad dolara, pored jačanja uloge drugih valuta – kineskog juana i evra, ako se on ipak utvrdi, rezimira Migel Otero Iglesijas.