Najveće ruske mecene: porodični posao Morozova

Poznati rod trgovaca Morozova proslavio je trgovački sloj kao ljude koji znaju ne samo da zarađuju novac, već i da ulažu kapital u dobra dela. Oni su učinili vrlo mnogo za Rusiju: razvijali su industriju, bavili su se umetnošću i socijalnom sferom. A Morozovska dečja bolnica u Moskvi, kako je izjvio gradonačelnik Sergej Sobjanjin, može postati najbolja u Rusiji 2016. godine

Osnivač dinastije, Sava Vasiljevič, otkupljeni kmet, osnovao je Nikoljsku manufakturu za proizvodnju pamuka. Njegovi potomci su osnovali Muzej porcelana i biblioteku „Turgenjev“. U celini, porodica Morozov je učinila toliko mnogo dobrih dela da ih nije moguće nabrojati, kaže stariji naučni saradnik Muzeja Moskve, poznavalac Moskve, Sergej Kajdašev:

Njihova najpoznatija dela su, na primer: osnivanje muzeja i sakupljanje velelepnih kolekcija – umetničke i dekorativno-primenjene umetnosti. To je osnivanje Moskovskog umetničkog pozorišta – njegovo postojanje pre svega dugujemo Savi Timofejeviču Morozovu. Poznati Sergej Timofejevič je osnovao Muzej amaterske umetnosti u Moskvi. Mihail Abramovič Morozov je praktično stvorio Grčku salu u Muzeju likovnih umetnosti. Sakupljane su veličanstvene kolekcije impresionista – time se proslavio Ivan Abramovič Morozov.

Morozovi su mnogo pomagali običnim ljudima: osnovali su mnoštvo bolnica i lečilišta, otvarali su škole i kurseve nastave, gradili su domove za decu, davali su novac za dobrotvorne programe. Vikula Morozov je bio osnivač Moskovske psihijatrijske bolnice br. 1 – Aleksejevske bolnice. Varvara Aleksejevna Morozova je, na primer, ceo svoj život posvetila dobročinstvu, ističe Sergej Kajdašev:

Udala se za Abrama Morozova koji je patio od psihičkih poremećaja. Posle njegove smrti Varvara je dala ogroman novac za izgradnju psihijatrijske klinike. Zahvaljujući njenoj pomoći nastao je poznati klinički kvart na Devičjem polju – u savremenoj Pirogovskoj ulici. Tamo su Morozovi osnovali institut za lečenje raka – sad je to onkološki institut „Petar Hercen“. Sagrađeni su domovi za dečake i devojčice. Osim toga, Varvara Morozova je organizovala Prečistenske radničke kurseve. Briga za obične ljude predstavljala je porodičnu crtu morozovskog klana. Sve to čini da se zasluženo nalaze na prvom mestu među ruskim dobročiniteljima.

Dobra dela i dobročinstvo Morozova nisu bili nužnost, danak modi ili samoreklama, kao što se danas često dešava. Oni su tako postupali polazeći od duhovnih i moralnih razloga, kaže istoričar Natalija Samover:

Za ovakve ljude duboke vere dobročinstvo je predstavljalo obaveznu religijsku dužnost bogatog čoveka: ako je Bog poslao trgovcu višak sredstava, to je znak da ga treba potrošiti za potrebe bližnjih koji stradaju. Oni su davali ogromna sredstva kao prilog za osnivanje društveno korisnih ustanova. Trudili su se i da svojim radnicima stvore dobre uslove za svakodnevni život i brinuli su se da radnici budu zadovoljni. To je bio izuzetno društveno odgovoran posao.

Spisak najbogatijih preduzimača u Rusiji u 1914. godini, koji je sačinio list Forbes, Morozove stavlja na peto mesto. I lavovski deo svog imetka rod je davao za dobra dela. Kako kažu stručnjaci, doprinos Morozova razvoju Moskve i cele domovine ne može se ni proceniti, ni preceniti – on je od neprocenjive vrednosti.

Marija Merkulova,