Odlomci iz Catene mundi: Srbija i Vizantija

O njemu u enciklopediji Catena mundi piše dr Marko S. Marković u tekstu „Slobodna crkva i slobodna kultura“: „Da li je srbska kultura samo varijanta vizantijske kulture ili je početak jedne nove kulture? U tom obliku, pitanje je pogrešno postavljeno. Srbski narod, pod uslovima u kojima se nalazio, nije odmah mogao pretendovati na svetsku kulturu. On je prvo morao da prođe kroz period učenja, kroz vizantijsku školu. I za sve to vreme, pa u izvesnom smislu i do kraja, bio je samo „varijanta“ vizantijske kulture, stvarajući u njenim izražajnim oblicima. Osećala se međutim i pojava nečeg tipično nacionalnog: to je bila želja i volja za stvaranjem. Onaj koji otkriva u sebi stvaralačke snage, ne može biti običan podržavalac. Svi se stilovi na srbskom tlu ukrštavaju, ali svi se i menjaju. Čak i strani arhitekti kada se kod nas pojave unose izmene, jer odmah osećaju oko sebe, pa možda i u sebi, nešto drugo, ono specifično srbsko. Tako je bilo i kod Rusa kad im je na poziv Petra Velikog u XVIII veku došao veliki italijanski neimar Rastreli: njega je odmah ruska zemlja nadahnula da zida građevine koje više nisu bile italijanske.

Šta je to po čemu se srbska specifičnost najbolje ogleda? Sveti Sava. Taj odgovor zvuči paradoksalno. Pa ipak, Sava će na celokupno srbsko srednjevekovno stvaralaštvo utisnuti pečat svoje ličnosti i po obimu i po sadržini. On je svoj krug završio i zatvorio potpuno, a put koji je prešao obeležio je granice tadašnjeg sveta vizantijske kulture. Od Srbije i Svete Gore proputovao je on preko Soluna, Carigrada, Nikeje, sve do Antiohije, Svete Zemlje i Jerusalima, Aleksandrije i Kaira u Egiptu, pa se sa drugog „puta oko sveta“ vratio preko Crnog Mora u Bugarsku i tu umro. A pre toga je na konju ili pešice prokrstario i svoju rođenu zemlju sve do najzabačenijih krajeva propovedajući Evanđelje i zidajući crkve. Bio je, dakle, svetski putnik. Sva je ta zemlja bila duhovno njegova i s prvom bi se mogao nazvati „građanin vaseljene“, kao što je za sebe govorio sveti Metodije Olimpijski“.

Izvor: Catena Mundi