„Pokoravanje“ Mišela Ulebeka od 20. februara i na srbskom jeziku

. Objavljen  pre nešto više od mesec dana  odmah nakon terorističkog  napada na redakciju satiričnog časopisa Charlie Hebdo u Parizu,  roman kontraverznog  francuskog pisca Mišela Uelbeka  (Michel Houellebecq)  „Pokoravanje“ (Soumission)  posle izdanja na farncuskom (220.000  rasprodatih primeraka),  nemačkom (270.000,  ceo tiraž rasprodat),  italijnskom,  pojaviće se 20.  fbruara i  na srspkom jeziku  u  prevodu Vladimira D.  Jankovića,  a u  izdanju  Booka,  sa prvim tiražom od  3.000 primeraka. 

Štampan samo mesec dana nakon terorističkog akta  koji su izveli islamski fanatici  u Parizu u redakcji satirčnog nedeljnika Sharlie Hebdo u  kome je poginulo 12 osoba,  mahom  urednika tog popularnog  časopisa,  izašao je roman Mišela Uelbeka „Pokoravanje“. 

Roman je  u Francuskoj  štampan  u 220.000 primeraka i tiraž je već u celini rasprodat,  u Nemačkoj je izšao 16.   januara u 270.000 primeraka,  preveden je u ovom kratkom roku i na italijanski,  a pripremljena su izdanja i na drugim jezicima. 

Na srbskom jeziku ga u 3000 primeraka objavljuje  izdavačka kuća Booka u prevodu Vladimira D. Jnakovića koji je napisao i kratki esej o  romanu.   Prvobitno je bilo planirano da se „Pokoravanje“  na srbskom jeziku pojavi u  knjižarskim policama   u martu,  ali je izdavač ipak odlučio da to bude 20.  februara.

Booka je  na svom sajtu već objavila  izgled korica  „Pokoravanja“  kao i esej Vladimira D.  Jankovića,  prevodioca romna. 

Kratak sadržaj romana „Pokoravanje“

U ovom tekstu objavljujemo odzive u Evropi  na Uelbekov roman da bismo bolje razumeli kako je   sticajem okolnosti odjednom  poprimio političku aktuelnost.

Da bi čitaoci koji nisu još  pročitali „Pokoravanje“ shavitili i razumeli različita mišljenja o ovom književnom delu   koja prenosimo  u okviru naše teme,  „Romani ne menjaju istoriju“,  obajvnjujemo kratak sadržaj romana.

Godina 2022.  Predavač na Sorboni,  istraživač stavralaštava  Huismansa,  po imenu Fransoa,  živi u  Parizu i posmatra život koji leti mimo njega  i prema kome on  nije uspostavio  pravi odnos.

U Francuskoj kao i pre vladaju socijalisti na čelu sa predsednikom Fransoa Olandom,  ali se njegov mandat završava,  a taj završetak je sramotan. 

Zemlja  se  pretvorila u  društvenu ruinu,  zategnutost između klasa i religija dostigla je kritičnu tačku, terorizam i nasilje su postali svakodnevna pojava. Za vlast se bori krajnja desnica  na čelu sa „Nacionalnim frontom“ Marin Le Pen.  Njoj se  po snazi ne mogu suprostaviti ni levi,  ni  partije centra,  niko osim Mulsimanskog bratstva, nedavno osnovane partije  umerenog islama čiji je lider Mohamed Ben Abes.  Islamisti  su za francuske inelektualce manje zlo od  Marin  Le Pen.  Ishod  je očekivan:  sve partije autsajderi se ujedinjuju  protiv  Marin Le Pen,  a u korist  Abesa. 

Francuska se  nezaustavljivo kreće k šeriatu,  i sav dalji život eskperta za  Huismasa  sastoji se  niza  kompromisa  i on gubi sve što  mu je bilo dragoceno-posao, društveni status, osnovni komfor,  dok na kraju nije postao drugi čovek,  koji je,  kao i cela Francuska,  našao svoje pribežište   na fonu islama.

ROMANI NE MENJAJU ISTORIJU

„POKORAVANJE“ - Mišel Uelebek:  ZA   i  PROTIV

Autor,  Mišel Uelbek: Romani ne menjaju istoriju

„Ja ubrzavam tok istorije ali nisam saglasan   da je to provokacija s moje  strane,  jer ja ne govorim o stvarima koje su apsolutno nemoguće. Prosto skraćujem onu evolucija koja mi se čini mogućom. Nije bilo slučajeva da  je roman izmenio tok istorije.

Istoriju menjaju druge stvari-studije,  manifesti Komunističke partije,  ali ne romani“.

Gajom Erner,  novinar: „To je analni čep!“ PROTIV

„Pokorvanje“ je književni analni čep. Šta je to analni čep? To je objekat koji  postvite na Vandomskom trgu u  Parizu ako ste savremeni umetnik  i vaš rad će provocirati ljude.

Uelbekov roman je kao i skulptura  Pola Makartija,  može biti estetski   beznačajna,  ali intetrsantna kao infomacija. Hteli vi to ili ne,  ali   vam je nepohodno da zauzmete poziciju prema njemu.

Fransoa Oland,  predsednik Francuske:  ZA

Pročitaću tu knjigu  zato što ona izaziva sporove. Književnost je sloboda,  i zato ću je čitati.  U svakom slučaju ne smemo se prepustiti strahu i  panici.  Ideja  okruženja,  podčinjavanja,  panike,  za Francusku nije nova.  Francuska zna kako to izgleda

Marin Li Pen,  lider  partije „ Nacionalni front“: ZA

„Ta  knjiga je intersantna po tome što je to fikcija koja  jednog dana može postati stvarnost. Uelbek   sasvim tačno opisuje   delovanje  Saveza  za narodni  pokret i Socijalističke  partije   koje je došlo dotle  da mi u pogledu  toga konstatujemo u nekim okruzima  i opštinama  kako  javno cveta  islamsi fundmentalizam  u saglasnsoti, čak i uz  javnu podršku, te dve partije.“

Sandra Hegel, novinarka   (Frankfurter  Allgemeine Zeitung, Frankfuter   Algemajen Cajtung): PROTIV

„To  je stravična knjiga. Nadam se da ona neće privući  pažnju  učesnika antimusliamanskih  pokreta  Drezdena, čak iako se osnovna ideja pisca razlikuje od njihovih ubeđenja. Oni bi mogli u toj knjizi videti  lažnu potvrdu svojih  osećanja. “

Emanuel Karer,  pisac:  ZA

„Veličnastvena knjiga,  značajan roman! Pošli vek su obeležile dve  proročanske knjige: „1984“ i „Taj divni,  novi svet“. One su bile proročanske ne zato što su predskazivale budućnost,  ona ih je opvrgla,  nego zato što su izražavale istinu o sadašnjosti.  Doprinos Mišela Uelbeka pripada istom tom rodu.“

Alu Badu,  novinar:  PROTIV

„Moja osećanja   kao čitaoca , koji je sučajno predstavnik musliamnske kulture, mada duboko nereligiozan,  - ta knjiga tera na povraćanje.  

Osećam se uvređenim. Na pragu smo  2015. , sa čime ona  počinje,   sa islamofobijom kojom je prožeta knjiga krupnog francuskog pisca !“

Edvi Plenel,  autor  knjige  „U zaštitu muslimana“: PROTIV

„Nervira me to što neki mediji pridaju tome toliku važnost i  prave od toga događaj.  Stvaraju od pisca  koji ima pravo da piše o čemu god hoće,  a on piše islamofobijski roman,  -politički događaj.“

Natali  Krom,  novinarka (Telerama):  ZA

„Mišel  Uelebek  nastavlja svoja davnašnja hladnokrvna razmišljanja o razočarenju zapadnog sveta.  Stav Uelbeka je kao i uvek nepoštedan,  surov, a ponekad i zloban,  provokativan.  Ali uračunavati mu to u manu,  znači upodobiti se onom idiotu  koji,  kad mu pokažu na mesec,  gleda u prst.“

Mark Vajncman, pisac i novinar:  PROTIV

„Pokorovanje“  je  istovremeno i najprozračniji i najslabiji roman autora. Problem nije samo u tome  što se  u nekim rečenicama  jasno oseća književna lenjost,  nego u onoj neestetskoj  zapuštenpsti i nemarnosti  kojom se  Uelbek obraća  samom predmetu knjige. “

Beranar  Maris, novinar (Charlie Hebdo):  ZA

„Ta  knjiga nije kritika islama. Očekivani  velelepni roman! Uobičajneo  delo majstora.!“

Daniel Šnajdeman, novinar,  kritičar,  tv voditelj:  PROTIV
„Pod  plaštom  sablaznog   prikazivanja  ’umerenog islama’  i onom preimućstvu koje bi dala njegova pobeda  večnom dvojniku Uelbeka, on nam ustvari  došaptava islamofobske užase.  To što je ’umereni’ islam prikazan sa svim nijansama i podrobnostima i što je  ’pokoravanje’ koje on zahteva  predstavljeno malte ne kao  seksualno,   iskorišćeno je za to da bi vernije kod čitaoca izazvalo  zdravo odvraćanje od te religije,   za koju je Uelbek jedne večeri,  u pijanom stanju  rekao da je  ’najodvartnija na svetu’.“

Alen Finkelkraut,  filozof:  ZA

„Uelbek opisuje budućnost ne  verodostojno,  nego u potpunosti  predstavljivu. On nije provoktor,  on nije iz druge realnosti. To je takav stranac  koji  ukazuje ne samo na apsurdnost sveta,  nego na njegov smisao,  zaboravljene teme, na to ko je u tom svetu ugrožen“.

Žerom Dupui,  novinar (L' Express):  PROTIV

„Istinu govreći dobija se utisak  da je  ovaj neuspešni roman s njegovim falšljivim provokacijama stvoren upravo zato da bi Uelebek  ’napravio šou’,  a  on je briljantan šoumen, -na  televizijsim ekranima na primer kao Genzbur posledljih godina  koji je dolazio da napravi par krivih grimasa povodom izalska poslednjeg  tonskog zapisa“.

Stiven Pul, novinar (The Guardian):  ZA

„Osnovna ideja ’Pokoravanja’  - uopšte nije politička. Stvarna meta  Uelbekove satire  kao i u njegovim prethodnim romanima-to je prepoznatljiva potkuppljivost i pohotljivost  savremenog žitelja    megalopolisa, više ili manje intelektualnog.  Glavni junak,  Fransoa,  s radošću se potčinjava novom poretku,  ne iz nekih religioznih ili  filozofskih razloga,  nego zato što nove gazde Sorbone iz Saudjske Arabije daleko više plaćaju,  ili,  što je još važnije, dozvoljena mu je poligamija.“

Izbor,  obrada i prevod: Branko Rakočević