POSVEĆENO STEVANU SINĐELIĆU HRABROM ŽANDARMU ČOVEK JE JEDINA VODA OBOJENA U CRVENU BOJU LJUBAVI

09.02.2015. god.

POSVEĆENO STEVANU SINĐELIĆU HRABROM ŽANDARMU ČOVEK JE JEDINA VODA OBOJENA U CRVENU BOJU LJUBAVI

( Posvećeno Stevanu Sinđeliću žandarmu , koji je ubijen od strane
albanskog teroriste "kosovokradice " iz automatske puške , stojeći
na braniku otadžbine )

Čovek je jedina voda obojena u crvenu boju ljubavi prema slobodi ,
jedina krvava voda koja se u ratovima poput vodopada sliva u zemlju ,
te crvene reke teku , gde god su ratovi i gde se proliva nedužna krv .
Čovek je jedini violinski ključ , koji pesmom otključava vrata mira ,
pesnik i ptice nauči da peva a sunce da sija .
Posle ratova , bombardovanja , nagaznih mina ,
ko ptice bez zamaha i krila , krenuće kolone ljudi u invalidskim kolicima .

Bogalji sa štakama i kateterima .

Ostali su u životu i sad su amputirci , invalidi ,
osiromašeni uranijum oči im sprži , a kasetna bomba u njivu zarivena ,
osta uspomena na NATO poklone u vidu eksploziva ,
sve su to novi Černobilji i Hirošima i Nagasaki
a teroristama - kamikazama kompasi i orijentiri...
U praznim očnim dupljama , ko dečiji klikeri , staklene su im oči .
Nazivaju ih bogaljima i sakatima , sa štakama i protezama ,
veštačkim nogama, rukama, stopalima , šakama ,
kako da zagrle sina i pogledaju ćerku , bezruki i beznogi .

I stihovi su mi ko sakati , ko pali borci za slobodu ,
u njima svi moji nepogledi , u srcu zariveni geleri , u očima čaure i meci ,
koračaju mi pesme na štakama i hramlju , nemaju noge .
Ko svim braniteljima slobode čije su noge ostale na svetoj zemlji
a oni i mrtvi ih traže i ne sluteći da su njihove noge i ruke božuri
i koren iz kog će nići sloboda .

Ja znam branioče da ti nemaš nogu , da si život svoj dao za slobodu ,

tamo gde je tvoja koraknula noga , tu se čuje pesma i tu nema roba .

Iz svake kapi krvi kad božur kad proklija ,

dokazaće da je ljubav jača od svih religija ,

Te crvene vode teku vekovima , izliju se uvek , sve u ime mira .

Čovek je jedina voda obojena u crvenu boju ljubavi, ljubavi prema slobodi
i nikad više robovi i nikad više okovi ,
i zato violinskim ključem otvorimo vrata mira ,
pesmodarima i pesmodaricama , anđelima golubovima belim ,
da se dragocena crvena reka života ne proliva u ratovima
i da bolnice ne budu prepune obolelih od karcinoma , zbog
onih što iz letilica smrti istovare tone i tone kasetnih mina i projektila .

Autor pesme :

Slavica Jovanović novinar i književnik

Iz knjige " PESMODARI MIRA " 2014 . godine

Izvor
Slavica Jovanović

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Nemačka odbija da otkrije obaveštajne podatke o sabotaži „Severnog toka“ — mediji

Kancelarija nemačkog kancelara navodno je odbila da razjasni da li je dobila upozorenja pre miniranja ruskih gasovoda...

Šestoro poginulo, desetine povređenih u ukrajinskom napadu na ruski industrijski pogon

Ukrajinske snage izvele su raketni napad na grad Kirov, izazvavši požar u industrijskom pogonu, koji je u međuvremenu ugašen, saopštile su lokalne vlasti....

Evropske elite će „same sebe uništiti“ — ruski poslanik

Oni koji žele da naoružavaju Ukrajinu i unište Rusiju sada su u manjini, izjavio je Leonid Slucki....

Ukrajina pogodila još dva skladišta ruske kompanije „Vajldberis“

Jedna radnica je poginula, a još tri osobe su u bolnici nakon noćnih napada na objekte kompanije „Vajldberis“ na jugu Rusije...

Rusija pogodila ukrajinske vojne ciljeve u Odeskoj oblasti — Ministarstvo odbrane

U noćnom napadu pogođena su dva broda, lučka infrastruktura, rezervoari sa gorivom, logistički centar i obalska raketna baterija, saopštila je Moskva...