PORUČITE NOVI ROMAN MILORADA ULEMEKA LEGIJE SAMO NA SAJTU crveneberetke.com

Iz knjige PRAH I PEPEO 

Dugo je trpeo bol, i to onaj najgori. Njegovi krvnici su znali svoj posao. Dva dana su ga zverski mučili. Malo je nedostajalo da ga slome, ali uspeo je da izdrži. Ubedio je sebe da je bol samo misao, a ne osećaj. Učili su ga da se svaka misao može potisnuti. Nije smeo da poklekne, imao je dobre i jake razloge za to. Znao je da će ga na kraju ipak ubiti. Da će njegovo telo biti bačeno negde da nikada ne bude pronađeno. Bez traga i groba. U prostoriji, gde su ga držali prethodna dva dana vezanog za stolicu, ljuljala se ispod vlažnog plafona o tanki gajtan obešena mutna sijalica. Nije znao gde se nalazi, ali je znao da ga ovde niko ne može pronaći i izbaviti iz ovog horora. Bio je u rukama profesionalaca, i to onih surovih, u čijem rečniku nisu postojale reči kao što su emocije i milost. Za njih je to bio samo još jedan u nizu poslova koji je trebalo da obave. On, kao on, uopšte nije bio bitan. Bitni su bili samo podaci i informacije koje su im trebale. Ako bi kojim božijim slučajem i uspeo da se izbavi, ne bi mogao da preživi. Njegovo telo je bilo potpuno slomljeno i uništeno, i to u bukvalnom smislu. Nijedan lekar ne bi mogao da ga skrpi. Opet, ako bi kojim slučajem neki čarobnjak to i uspeo, celog života bi živeo kao bogalj. Uši su mu odsekli još prvog dana, na samom početku ove agonije. Prvo jedno, zatim i drugo. Tek toliko da mu pokažu da se ne šale i da mu pokažu koliko su ozbiljni i šta ga čeka. Onda su nastavili da ga lome, deo po deo, kost po kost. Kada su mu odsekli spolovilo i ugrejanim gvožđem spržili rane, nije osetio neku naročitu bol. Već je bio oguglao. Poželeo je samo da što pre umre. Da se ta agonija završi, da ga Bog što pre uzme sebi...
Poručite knjigu na sajtu Jedinice:
https://www.crveneberetke.com/product/prah-i-pepeo-knjiga-prva/