Deset najpoznatijih spisateljica savremenosti

1. Erika Leonard,  piše pod pseudonomim E. L.  Džejms   postala je popularna i  bogata  zahvaljujući svom romanu-bestseleru „Pedeset nijansi sivoga“  objavljenog 2011.
 

Nedavno je  britanski scenarista i reditelj Sem  Tejlor Vud  snimio  istoimeni film po ovom romanu koji se sa velikim uspehom prikaziuje u celom svetu,  pa i kod nas gde je besteler E. L.  Džejms takođe prevden.

2.  Džoan Roling, autorka serije knjiga o Hari Poteru,  jedna je od najpoznatijih i najtiražnijih spisateljica svremenosti.  Njene knjige  su najprodavanije serije u istoriji,  a filmovi snimljei po njima  najgledaniji i najprofitabilniji svih vremena.

3.  Stefani Marget   Majer, američka spisateljica proslavila se zahvaljujući  seriji romana „Sumrak“ („Pomračenje“,  „Sumrak-Mlad mesec“,  „Zora“,  „Ponoćno sunce“)  koji su prevedeni na 37 jezika i objavljeni u 85 miliona primeraka.

4.  Suzan Kolins, autorka scenarija  dečjih tv programa i animiranih filmova,  postala je svetski poznata  trilogijom „Gladne igre“  čiji su svi delovi ekranizovani. Prve dve knjige iz trilogije prevedene su  i izdate  u 26   zemalja i na čelu su spiskova bestelera.

5. Dona Tart,  američka spisatelljica je svoj prvi roman „Tajne istorije 1992“  objavila u svojoj 29.  godini. Knjiga je odmah bila prevedena na 24 jezika. Kroz 10  godina  popularna spisateljica je svojim čitaocima darivala novi roman „Mali prijatelj“,  a tačno nakon 11 godina objvljuje  roman  „Zlatnik“  (Goldfinch) za koji je dobila Pulicerovu nagradu.

 

6. Edi Smit,  pola Jamajkinka,  pola Britanka,  rođena je u Londonu 1975,  diplomirala  englesku književnost na Kembridžu.  Još  kao studentkinja počela je da objavljuje priče,  a kad je imala  25 godina   izlazi  joj knjiga „Beli zub“  koja joj je poslužila za televizjski scenario koji joj donosi  nagradu „Kosta“.  Najpoznatija su joj dela: „Sakupljač autograma“ (2002), „Lepota“ (2005),  za koju dobija nagrade „Somereset Moam“  i „Oranž“.

7. Kanađanka Elis Monro,  i pored poodmaklih godina ((83), ne prestaje da piše knjige koje postaju sve popualarnije u celom svetu. Nastavlja tradiciju Čehova,  a među napoznatija njena dela spadaju zbirke pripovedačke proze   „Ples srećnih senki“ (1968),  „Život devojčica i žena“ (1971),  „Dragi život“ (2012).  Godine  2013.  postala je prvi kanadski pisac dobitnik Nobelove  nagrade za književnost.

 

8. Dženefir Igan,  američka spisateljica,  studirala je  englesku  književnost na Univerzitetu Pensilvanija, objavnjivala  je svoje kratke priče u listu Nju Jorker.  Njenom peru pripadajau četiri romana: „Nevidljivi cirkus“ (1985) po kojemu je Adam Bruks snimio istoimeni film, „Look at Me” (2001) koji je bio u širem izboru za Američku nacionalnu  književnu nagradu, „Citadela“, (2006),  best-seler u SAD, „Vreme se poslednje smeje“ (2010) - Pulicerova  nagrada za 2011. 

9. Daniel Stil, specijalizovana za žensku tematiku,  390 nedelja  njeni romani su se održali na spisku best-selera Njujork tajmsa.  Dvadeset tri novele Daniel Stil  su ekranizovane,  a među najpozantije spadaju: „Kaleidoskop“  (1987),  „Više neće biti ljubavi“  (1991),  „Dar“ (1994),  „Francuske ferije“ (2012).

10. Harper Li,  88.  godišnja američka spisateljica,  autorka  jednog jedinog,  ali slavnog naslova „Ubiti pticu rugalicu“  posle 55 godina  izdaje novu knjigu koja će se u junu tekuće godine pojaviti u knjižarski izlozima pod naslovom „Idi i postavi stražara“.  To je ustvari citat  iz Starog zavjeta,  Knjige proroka  Isaije.

Druga  knjiga  Harper Li bi se teško mogla nazvati  njenim novim delom  pošto će čitalac pred  sobom imati prvobitni autorkin pogled na već poznato štivo i radnju. “Stražar“ je zapravo  prvobitna  verzija „Ptice rugalice  „ koju je na zahtev izdavača autorka preradila   pre 55 godina  pre nego što će   izaći njena prva i jedina knjiga koja je bila dovoljna da  joj  donese svetsku slavu i bogatstvo,  naročito posle njene ekranizacije. 

Branko Rakočević