„Samo pre nekoliko meseci u Debaljcevu se nije mogla naći nijedna zgrada sa čitavim prozorima. Na trgu se delila pomoć zbog koje su se građani, bukvalno, tukli. Mnogi su se plašili da izađu iz skloništa... Danas je obnovljeno snabdevanje strujom, gasom.

„Samo pre nekoliko meseci u Debaljcevu se nije mogla naći nijedna zgrada sa čitavim prozorima. Na trgu se delila pomoć zbog koje su se građani, bukvalno, tukli. Mnogi su se plašili da izađu iz skloništa... Danas je obnovljeno snabdevanje strujom, gasom...“ priča za Sputnjik novinarka i humanitaraka Oksana Sazonova.

„Normalno. Pucaju. Ne brini. Ako i na nas budu pucali, mi ćemo ti telefonirati“.

Ovako je Sazonova na svom Fejsbuku prepričavala telefonske razgovore sa bakom, koja živi u Lugansku, u Donbasu .

„Kuća nije mnogo razrušena, ali mesecima nije bilo struje, vode, ni gasa. Jelo su kuvali na vatri“, nastavlja Sazonova priču o životu svojih rođaka, povodom godišnjice „antiterorističke operacije“ Donbas.

Ona se od juna meseca bavi humanitanim radom — pomaže sa dokumentacijom i smeštajem izbeglica iz istočne Ukrajine, kojih u Rusiji zasad, prema različitim ocenama, ima oko milion i po.

Prema njenim rečima, najveći utisak su deca i tinejdžeri, koji se, kako kaže, ponašaju kao odrasle osobe.

„Što se tiče mlađih, nikada nisam videla da deca mogu da budu tako ozbiljna i skoncentrisana. Svi znaju kako je decu teško nahraniti, kako ona vole da izvoljevaju… Ali, kada su ih uvodili u trpezarije, u kojima se uglavnom služi ista hrana, niko nije rekao ni reč“, kaže ona.

Jedan od poslednjih „simbola“ takozvane antiterorističke operacije je Debaljcevo, gde su se u januaru i februaru vodile žestoke borbe, završene pobedom ustanika. Upravo te borbe imale su za posledicu humanitarnu katastrofu u čije se razmere uverila i Sazonova.

„Danas sam pročitala izjavu da u Donbasu nema dovoljno lekova. Istina, volonteri to govore već pola godine, ali čim su to saopštili predstavnici OEBS-a, informaciju su prenele sve agencije. Ne znam kako to nisu ranije primetile. Ali, najvažnije je da je informacija objavljena“, nastavlja Sazonova.

Prema njenim rečima, izbeglicama u Rusiji, takođe, nije lako, jer bi mnogi želeli da ostanu u blizini granice sa Ukrajinom, ali te oblasti nisu u mogućnosti da prime sve zainteresovane, pa moraju da odlaze u nepoznate gradove.

Sazonova kaže da izbeglice, uglavnom, za sve krive Ukrajinu.

„Kažu da je njihovu kuću gađala Ukrajina, da ih je iz zemlje, takođe, isterala Ukrajina, jer nisu prihvatili ’Majdan‘ i zato što su hteli bliže odnose sa Rusijom. Žale se da je ukrajinsku televiziju nemoguće gledati, jer su tamo sve same laži o ustanicima“, nastavlja ona.

U gradovima Donbasa je u poslednje vreme sve više ljudi i mnogi bi želeli da se vrate.

„Zahvaljujući toj ’antiterorističkoj operaciji‘ možda se poboljšalo stanje ukrajinskih tajkuna, ne znam. U životu građana, čak i onih koji podržavaju ATO, ništa se nije poboljšalo“, kaže Sazonova i izražava zabrinutost da se konflikt možda ipak neće okončati primirjem.

Timur Blohin,

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut