Predsednički izbori u Poljskoj

U Poljskoj se danas održavaju predsednički izbori, a za glavnog favorita važi aktuelni predsednik Bronjislav Komorovski, prenosi Tanjug.

Komorovski je kandidat Građanske platforme, stranke desnog centra koja je sučeljena pre svega sa rivalskom strankom Pravo i pravda, čiji kandidat Andžej Duda ipak znatno zaostaje za presednikom u anketama javnog mnjenja.

Prema anketi koja je 29. aprila urađena za TV24, Komorovski uživa podršku 42 odsto birača, što nije dovoljno za pobedu u prvom krugu (za koju je potrebno 50 odsto glasova) dok Dudua podržava 27 odsto birača.

Obe stranke imaju korene u nekadašnjem anti-komunističk“om pokretu Solidarnost.

Razočarenje i zasićenost glavnim političkim strankama dovelo je međutim do pomeranja dela biračkog tela ka radikalnijim kandidatima tako da protiv Komorovskog u predizbornoj trci učestvuju muzičar i društveni aktivista Pavel Kukiz, koji tvrdi da „Poljska ima iste probleme kao pre 90 godina“ i koji uživa devet odsto podrške, i Januš Korvin-Mike, lider Kongresa nove desnice koga podržava oko pet odsto birača.

Njegova stranka je pružila podršku grupi okupljenoj oko Stranke za nezavisnosti Velike Britanije (UKIP) u Evropskom parlamentu a Korvin-Mike sebe smatra konzervativnim libertarijancem. Poznat je i po izjavama da nema čvrstih dokaza da je Hitler znao za holokaust i da bi ženma bilo bolje da nemaju pravo glasa, podseća britanski Gardijan.

Korvin-Mike tvrdi da u Poljskoj nije bilo stvarnih promena od 1989. godine i da u zemlji još uvek vlada socijalizam.

„Socijalizam je ropstvo, mi smo robovi države. Želim apsloutno slobodno tržište bez ikakvih socijalnih davanja. Ja sam istinski konzervativac, libertarijanac, rekao je on.

Kada je reč o tradicionalnim levičarima poteklim od bivših komunista, Savez demokratske levice (SLD) sateran je na margine, a njen kandidat 35 godišnja istoričarka i voditeljka Magdalena Ogorek prema anketama ima samo tri odsto podrške.

Uz to spekulisalo se da je u sukobu sa sopstvenom partijskom hijerarhijom zbog svoje pobožnosti, a nedavno je izjavila da je „nezavisan kandidat“.

Poljski predsednik ima ograničenu ulogu. On je vrhovni komandant oružanih snaga, predstavlja zemlju u inostranstvu i može da predlaže zakone ili da stavi veto na njih.

Međutim, ovi predsednički izbori su značajni i zbog toga što će ukazati na raspored snaga pred paralamentarne izbore u oktobru.

Predviđa se da će na njima vladajuća Građanska platforma desnog centra imati snažnog protivnika u konzervativnoj Stranci pravde i prava koja se povezuje sa Jaroslavom Kačinjskim i njegovim poginulim bratom blizancem Lehom.