Ukrajina i Novorusija - iz minuta u minut - 12.05.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu (Narodna vojska) - kliknuti za uvećanje 


Situacija na frontu (kijevske snage) - kliknuti za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 12.05.

Kijev zapretio Desnom sektoru da će njegove bataljone razoružati silom - Pojačava se konflikt između oružanih struktura kijevskih snaga.

Ministarstvo odbrane Ukrajine ocenilo je da borce ekstremne nacionalističke organizacije Desni sektor, koji odbiju da uđu u Oružane snage, treba razoružati silom.

Ukrajinske vlasti obavestile su predstavnike svih dobrovoljačkih bataljona da moraju da uđu u sastav Oružanih snaga ili Nacionalne garde. Ministarstvo odbrane o tome pregovara sa naoružanim jedinicama, između ostalog, i sa Desnim sektorom.

Ukoliko dobrovoljci odbiju da se potčine, biće razoružani. Pri tom će im biti ponuđena neka „civilna služba“.

„Ukoliko budu pružali otpor, odgovaraće po zakonu. Prema članu 263. Krivičnog zakonika Ukrajine, „nošenje i držanje oružja i municije bez dozvole predviđene zakonom“ kažnjivo je kaznom zatvora do sedam godina“ - navodi ukrajinski list „Vesti“ reči svog izvora u MO Ukrajine.

Vođa ekstremista Dmitrij Jaroš za sada ne izlazi u susret zahtevima. On je izjavio da centar za obuku ukrajinskih dobrovoljaca ostaje u Desni, uprkos tome što je Desni sektor unapred obavešten o radovima u zgradi centra za obuku kako bi se ubuduće tamo obučavali pripadnici Oružanih snaga Ukrajine, navodi se u članku.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 12.05.

Rusija i SAD će uticati na sukobljene strane u Ukrajini - Predsednik Rusije Vladimir Putin i ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov razgovarali su u Sočiju s američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem. Sastanak je trajao oko četiri sata, a prethodio mu je takođe četvoročasovni sastanak Lavrova s Kerijem.

U razgovorima su učestvovali američki ambasador u Ruskoj Federaciji Džon Teft, zamenik državnog sekretara za politička pitanja Vendi Šerman, a sa ruske strane i pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov.

„Bio je to dug i koristan dan“, rekao je Lavrov.

„Dogovorili smo se da dijalog nastavimo iduće nedelje“, istakao je Keri.

Ruski ministar spoljnih poslova saoštio je na zajedničkoj konferenciji za novinare da se u razgovorima nisu u svemu složili, ali da su oni pomogli boljem razumevanju.

On je istakao da su razmotreni svi aktuelni problemi savremenog sveta, uključujući suprostavljanje terorizmu i drugim pretnjama po bezbednost, ali da je jedna od centralnih tema bila Ukrajina.

„Između Rusije i SAD postoje određene razlike što se tiče geneze te krize i sadašnjih ocena njenog razvoja, ali smo bili nedvosmisleno jedinstveni u potrebi da se taj problem rešava isključivo mirnim putem potpunim sprovođenjem minskih sporazuma uključujući direktan dijalog između Kijeva i Donjecka i Luganska. Dogovorili smo se da iskoristimo uticaj Sjedinjenih Država i Ruske Federacije na strane u sukobu da bismo ih dosledno i istrajno podsticali na dogovaranje sporazuma o praktičnom sprovođenju onoga dogovorenog u Minsku“, rekao je Lavrov.

On je dodao da je bilo reči i o rešavanju sukoba u Siriji, Iranu, Jemenu, Libiji i drugim zemljama Bliskog istoka, Avganistanu i situaciji na Korejskom poluostrvu, a razmotreno je stanje bilateralnih odnosa. Keri je istakao da je Rusija važan partner u rešavanju problema terorizma, kao i da je postignut dogovor o nastavku dijaloga o Siriji.

Kad je reč o Ukrajini, američki državni sekretar je rekao: „Pozicija SAD je takva da je Sporazum iz Minska jedini i najbolji put ka miru i neophodno je da se sve tačke sporazuma što pre on implementiraju“.

Uprkos pojedinim nesuglasicama, mi smo generalno saglasni da implementacija sporazuma vodi ka miru i to će dovesti ka ukidanju sankcija Rusiji. Zato je potrebno i da prestanu borbe u mestu Širokinu i na donjeckom aerodromu.

Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov rekao je da su razgovori Putina i Kerija bili dugi i otvoreni. Američki državni sekretar je preneo Putinu pozdrav od Obame, a Putin je objasnio Keriju stav Rusije o raspoređivanju mirovnjaka u Ukrajini. Pitanje susreta Putina i Obame nije se razmatralo, dodao je Ušakov. On je takođe naveo da u razgovoru Putina i Kerija nije bilo reči o širenju normandijskog formata.

Ušakov je, međutim, naveo da današnji razgovori Putina i Kerija  nisu rezultirali nekim značajnim pomakom, napomenuvši da Putin želi da se odnosi između SAD i Rusije vrate na normalu, prenosi Rojters.

Kako je saopštilo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, Lavrov i Keri saglasili su se da nema alternative političkom rešenju ukrajinske krize.

„U tom kontekstu, ruska strana stavlja akcenat na potrebu striktnog pridržavanja sporazuma iz Minska od 12. februara, uključujući i stabilan, direktan dijalog Kijeva sa Donjeckom i Luganskom“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da su ustavne reforme neophodan uslov za postizanje stabilnog i pravednog mira u Ukrajini. Ruska strana je u pregovorima istakla kako je spremna da konstruktivno sarađuje sa SAD, kako u bilateralnoj tako i u međunarodnoj sferi, ali samo na „ravnopravnoj osnovi“ i bez prinude. 

U razgovorima sa američkim državnim sekretarom Sergej Lavrov je istakao kako napori da se na Rusiju izvrši pritisak sankcijama vode „u ćorsokak“, objavljeno je na web-sajtu ruskog ministarstva inostranih poslova. 

Lavrov je naglasio kako Rusija neće popustiti pod pritiscima da napusti svoje nacionalne interese.

Keri: Važno je održati kontakte sa Rusijom - Posle sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom, američki državni sekretar Džon Keri izjavio je da je važno očuvati otvorene linije komunikacije sa Rusijom.

Keri je opisao razgovore sa Putinom i Lavrovim, održane u ruskom letovalištu Sočiju kao „iskrene“ i naveo da su razgovarali o sukobima u Siriji i Ukrajini, kao i o pregovorima o iranskom nuklearnom programu.

„Važno je održati linije komunikacije između SAD i Rusije otvorenima kako bismo se bavili otvorenim problemima koji nas pritiskaju“, napisao je Keri na Tviteru.

Odnosi Rusije i SAD pogoršani su prošle godine zbog sukoba u Ukrajini.

Međutim, uprkos napetostima, dve zemlje će nastaviti zajedno da rade na rešavanju drugih gorućih svetskih problema poput kontroverznog programa iranskog nuklearnog naoružanja.

I Rusija i SAD su deo tajkozvane grupe „P 5+1“ međunarodnih pregovarača čiji je cilj da obezbede primenu iranskog nuklearnog programa u mirnodopske svrhe.

Lavrov Keriju: Sankcije Rusiji — put u ćorsokak - Rusija je spremna na konstruktivnu sradnju sa Sjedinjenim Državama, ali samo na fer i ravnopravnoj osnovi, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, komentarišući razgovore najviših ruskih i američkih zvaničnika u Sočiju.

Američki državni sekretar Džon Keri, koji je u prvoj poseti Rusiji još od 2013. godine, sastao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim u utorak, iza zatvorenih vrata.

Lavrov je rekao tokom razgovora da je Moskva spremna za konstruktivnu saradnju sa Vašingtonom i u bilateralnim odnosima i u rešavanju globalnih problema „gde naše zemlje snose najveću odgovornost za globalnu bezbednost i stabilnost“.

„Ali, ova saradnja moguća je samo na fer i ravnopravnim osnovama, bez pokušaja vršenja pritiska na Rusiju“, naglasio je Lavrov.

„Pokušaj da se primenjuju sankcije ili vrši pritisak na nas je put u ćorsokak. Rusija se neće odreći svojih nacionalnih interesa ili stavova o vitalnim pitanjima“, dodao je Lavrov.

Porošenko: Ukrajina će osloboditi i obnoviti donjecki aerodrom - Petar Porošenko je objavio da je uveren da će njegova armija osloboditi donjecki aerodrom.

Pri tom je, na premijeri filma „Aerodrom”, naglasio: „Uopšte ne sumnjam da ćemo ga osloboditi, zato što je to naša zemlja. Mi ćemo ga potom obnoviti”.

Obraćajući se prisutnim vojnicima koji su učestvovali u borbama za taj aerodrom, obećao im je: „Sačuvaćemo ostatke betona i armature starog aerodroma. Stavićemo ih pod staklo i napisati „Slava kiborzima”, da bi nova pokoljenja Ukrajinaca vekovima pamtile vaš podvig i da bi se na tom podvigu vspitavale mlade generacije zaštitnika Ukrajine”.

Ukrajinci „kiborzima” nazivaju svoje branioce aerodroma. Bili su ih proglasili nepobedivim. Istina je, dugo su odolevali, ali su na kraju bili poraženi i morali (preživeli) da napuste donjecki aerodrom. Uprkos tome, Porošenko slavi njihov poraz kao podvig:

„Vaš podvig je uzdigao borbeni duh ukrajinske armije. Da nije vas i takvih hrabrih vojnika poput vas – neprijatelj bi već bio širom Ukrajine”.

DNR: Zakon o plaćenicima u Ukrajini vodi ka eskalaciji krize - Zakon Vrhovne rade Ukrajine o legalizaciji stranih vojnika na teritoriji zemlje dovešće do zaoštravanja sukoba, saopštio je novinarima opunomoćeni predstavnik samoproglašene DNR u Kontakt grupi Denis Pušilin.

Vrhovna rada je u utorak usvojila u prvom čitanju Zakon o službi stranaca u ukrajinskoj vojsci. Prema mišljenju inicijatora zakona, na račun stranaca koji će ući u redove oružanih snaga smanjiće se potreba za mobilizacijom građana Ukrajine i troškovi na različite vidove isplata učesnicima borbenih akcija.

„To je korak ka legalizaciji stranih vojnih organizacija koje treba da budu izvedene iz zemlje i koje su zabranjene zakonom. Po mom mišljenju, takav zakon vodi ka zaoštravanju i eskalaciji konflikta“, rekao je Pušilin.

Kijev optužio DNR da priprema referendum o pripajanju Rusiji - U grad Torez u Donjeckoj oblasti navodno su stigli glasački listići za referendum o pripajanju Donbasa Rusiji, saopštio je pres-centar ATC (Antiterorističkog centra kijevskih snaga).

„U Torez je pre neki dan stigao ešalon sa vojnom tehnikom i municijom. Među ostalim stvarima bili su i glasački listići za budući referendum sa već gotovim odgovorima o pripajanju Rusiji. Verovatno će izlaznost na referendum opet preći sto odsto“, kaže se u saopštenju.

Međutim, opunomoćeni predstavnik samoproglašene Donjecke Narodne Republike Denis Pušilin izjavio je da ne vidi potrebu za održavanjem referenduma u regionu. On je takođe opovrgao i saopštenje ukrajinske vojske o dopremanju listića u Torez.

„Saopštanje takozvanog Antiterorističkog centra je fantastika“, rekao je Pušilin.

Evropski parlament traži ruske agente u evropskim medijima - Evropski parlament je predložio Evropskoj komisiji i zemljama EU da se pozabave istragom medija i organizacija — ruskih agenata, pripreme planove suprotstavljanja „ruskoj propagandi“ i pruže veću pomoć ruskim nevladinim organizacijama, nalazi se u usvojenom izveštaju komiteta EP za spoljne poslove.

„EP poziva Evropsku komisiju i zemlje-članice EU da naprave mehanizam za sakupljanje, praćenje i pronalaženje finansijske, političke i tehničke pomoći koju Rusija pruža političkim partijama i drugim organizacijama u EU sa ciljem da se proceni njeno učešće i uticaj na politički život i javne rasprave u EU“, kaže se u izveštaj.

Istovremeno, komitet EP je naveo „važnost stalne političke i finansijske pomoći organizacijama koje su po mišljenju EP nezavisne, aktivistima civilnog društva, medijima i nevladinim organizacijama u Rusiji i uspostavljanje kontakata sa ruskim organizacijama i zvaničnim licima koja su sklona da razvijaju alternativne vidike političkih i diplomatskih odnosa sa EU“.

EP poziva Evropsku komisiju da bez čekanja izdvoji potrebna sredstva za finansiranje konkretnih projekata, usmerenih na suprotstavljanje ruskoj propagandi unutar i van Evropske unije, navodi se u dokumentu.EP poziva Evropsku komisiju da bez čekanja izdvoji potrebna sredstva za finansiranje konkretnih projekata, usmerenih na suprotstavljanje ruskoj propagandi unutar i van Evropske unije, navodi se u dokumentu.

EP pozdravlja inicijativu pokretanja televizija na ruskom jeziku sa ciljem pružanja kredibilne i dostupne alternative za rusku manjinu u EU i zemljama koje su obuhvaćene evropskim programom „Istočno partnerstvo“ (Azerbejdžan, Jermenija, Belorusija, Gruzija, Moldavija i Ukrajina).

Osim toga, Evropska komisija je preporučila da se pripremi plan akcija za jačanje analitičkih i posmatračkih mogućnosti, posebno na ruskom jeziku kako bi se identifikovalo i brzo i adekvatno reagovalo na, navodno, „namerno iskrivljivanje informacija“ od strane Moskve.

Dvostruki standard NATO-a — otpuštanje ruskih diplomata - NATO je otvorio specijalnu telefonsku liniju sa Kremljom i ruskim Ministarstvom odbrane u Moskvi kako bi se izbegli nesporazumi, ali u isto vreme je počeo sa otpuštanjem ruskih diplomata iz svog sedišta.

NATO je počeo da otpušta iz svog sedišta ruske diplomate, akreditovane kao stalne predstavnike Rusije. Taj potez obuhvatio je nekoliko desetina ruskih diplomata, preneo je nemački list NTV.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je pokušao da ublaži ovu meru, rekavši da je broj osoblja za diplomatske misije zemalja koje nisu članice snižen u aprilu ove godine na 30. Odluka nije usmerena protiv određene delegacije ili protiv određene zemlje, rekao je on, ali je morao da prizna da je samo Rusija pogođena ovom inicijativom.

Stoltenberg je istakao da je NATO odlučio da prekine praktičnu saradnju sa Rusijom. Od 2014. godine, rad Saveta NATO-Rusija je suspendovan.

U isto vreme on je naglasio da NATO želi da drži otvorene kanale za politički i vojni dijalog sa Rusijom kako bi se izbegli „nesporazumi". SAD su uspostavile telefonsku liniju između Moskve i Vašingtona, koja asocira na čuveni komunikacioni kanal između Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država tokom hladnog rata.

Zeman: Rusija bi mogla postati članica EU - Češki predsednik Miloš Zeman nije isključio da bi Rusija kroz 20 godina mogla postati članica Evropske unije.

„Možda će, recimo, Rusija postati članica EU. Naše se privrede međusobno dopunjavaju. Rusiji je potrebna savremena tehnologija, dok su EU potrebni energetski resursi“, rekao je Zeman u intervjuu listu „Komersant“.

Govoreći o Rusiji, češki lider je izjavio da, po njegovom mišljenju, u ovom trenutku u zemlji vlada „uglavnom demokratija“.

„Kao prvo, mi imamo slobodne izbore. Kao drugo, imamo političke partije. Postoji opozicija, istina slaba, ali je to problem opozicije. Svako odgovara za sebe, a ne za drugoga. Osim toga, demokratija je takođe i decentralizacija — regionalno samoupravljanje. Najvažnije je da postoji podela vlasti koja daje veća prava regionima.
Ukrajina - iz minuta u minut -
To, po mom mišljenju i jeste put ka demokratiji“, naveo je Zeman.

Predsednik Zeman je izjavio da se stavovi članova EU po pitanju antiruskih sankcija razilaze.

„Naravno, postoje razlike u mišljenjima članica EU. Ne samo ja, već i premijer Slovačke Robert Fico, premijer Mađarske Viktor Orban, kao i kancelar Austrije Verner Fajman izrazili su se protiv sankcija. Sada nam se pridružio i španski ministar inostranih poslova. Ali, ponavljam, naravno da postoji razlika u mišljenjima“, citira list češkog predsednika.

Zeman je siguran da je, očuvanjem „zadovoljavajuće situacije“ na istoku Ukrajine, sankcije moguće ukinuti do kraja 2015. godine.

Video vesti za 12.05.




Obeležena godišnjica nezavisnosti DNR


Kijevske snage granatirale Širokino

Borbe u Širokinu - kijevske snage

Dan Republike 11.05. - dokumentarna emisija

Parada pobede u Lugansku

Parada pobede u Donjecku

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima