Balkanu preti ukrajinizacija

Dok predstavnici vlasti i opozicije u Crnoj Gori različito komentarišu tamošnju bezbednosnu situaciju i eventualnu mogućnost izbijanja akcija sličnih kumanovskim, analitičar Dušan Janjić tvrdi da je Crna Gora bezbedna, ali da postoji mogućnost da se na Balkanu proširi linija konfrontacije Zapada i Rusije.

Terorističke akcije u Kumanovu pojedini zvaničnici iz regiona, ali i analitičari i mediji, sve češće dovode u vezu sa idejom takozvane „Velike Albanije“. Takođe, nije mali broj onih koji strahuju od eventualnog prelivanja sličnih akcija na teritorije zemalja regiona.

U kartama takozvane „Velike Albanije“ nalaze se i delovi Crne Gore. U ovoj državi prema popisu iz 2011. živi oko pet odsto stanovnika koji se izjašnjavaju kao Albanci i isto toliko njih govori albanski jezik.

Predstavnici vlasti i opozicije u Crnoj Gori različito komentarišu tamošnju bezbednosnu situaciju i eventualnu mogućnost izbijanja akcija ili incidenata sličnih kumanovskim.

Vlast: povećana pažnja svih organa

Miodrag Vuković, predsednik Odbora za međunarodne odnose Skupštine Crne Gore kaže za Sputnjik da su dešavanja u regionu, a posebno poslednji događaji u Makedoniji, dovoljan razlog da se poveća budnost i stepen odgovornosti tamošnjih državnih struktura.

„Crna Gora ne prepušta ništa slučaju i svi sa većim stepenom odgovornosti obavljaju svoje dužnosti. U ovom trenutku Crnoj Gori ne preti nikakva konkretna i neposredna opasnost, niti se može naslutiti da nešto može izazvati bilo kakvu vrstu poremećaja sadašnje društvene i političke situacije“, tvrdi Vuković za Sputnjik.

On dodaje da dosta toga u regionu funkcioniše po sistemu spojenih sudova, ali ponavalja da ne veruje u mogućnost da se situacija iz Makedonije prelije u Crnu Goru.

„Takođe sam siguran da ne može da se desi da u Crnoj Gori dođe do određenih incidenata koji bi izazvali makar i privremeno neku vrstu nestabilnosti“, zaključuje Vuković.

Medojević: pretnja državnom suverenitetu

S druge strane, predstavnik opozicionog Demokratskog fronta Nebojša Medojević tvrdi za Sputnjik da je Vlada Crne Gore u strategijskom planu odbrane iz 2013. izbegla da definiše pretnje državnom suverenitetu i teritorijalnom integritetu, koje mogu doći od raznih ektremizama i ekstremističkih ideologija koje zagovaraju ideju „Velike Albanije“.

„Više puta sam upozoravao javnost u Crnoj Gori da se radi o politički živom i ideološki veoma snažnom projektu iza kojeg stoji skoro kompletna albanska nacija. U Albaniji, u zemljama koje se graniče sa Albanijom i u snažnoj albanskoj dijaspori, posebno u SAD koja već 30 godina ima svoj kokus i aktivno funkcioniše lobirajući u Vašingtonu za nacionalne interese Albanaca širom sveta“, smatra Medojević.

On dodaje da je zbog ovakvih stavova bio optuživan da bez ikakvog razloga podiže paniku, izaziva međuetničku tenziju i govori stvari koje nisu utemeljene, ali da poslednja dešavanja u Makedoniji upravo pokazuju da postoji projekat o kome on govori.

Prema Medojeviću, manje je verovatno da to bude autentični pokret Albanaca koji će krenuti iz Tirane ili Prištine.

„Ili će neke zapadne strukture proceniti da hiljade učesnika u ratu na Kosovu i onoliko obučenih po raznim kampovima u okviru OVK i ONA i drugih vojnih i paravojnih formacija u proteklih petnaestak godina mogu biti upotrebljeni za tu ideju“, dodaje on.

„Plašim se te manipulacije koja ne odgovara ni Albancima, ni bilo kome u regionu“, napominje Medojević.

On zaključuje da, kada se pomešaju interesi velikih sila i zapaljivi balkanski barut, uvek može da se desi neka kriza i neki sukob koji odnosi ljudske živote.

Ko stoji iza terotista iz Kumanova

Analitičar Dušan Janjić tvrdi da za sada još ne postoji precizan podatak o tome ko stoji iza formacije koja je izvela incidente u Kumanovu.

„Ostaje da se vidi koliko su oni povezani sa NATO-om i sa Zapadom — što je sada važeća teza u Srbiji, a koliko tu ima i uticaja događaja iz Iraka i Sirije. Takođe, koliko tu ima povratnika, a možda ima i nekih drugih stranih i obaveštajnih službi“, dodaje Janjić.

Što se Crne Gore tiče, Janjić smatra da u njenom slučaju nema potencijala za prenošenje ekstremizama iz Makedonije.

„Po meni je Crna Gora apsolutno isključena iz te priče. Prvo, albanski ekstremizam tamo ima vrlo malo uporište. Naravno, moguće su pojedinačne terorističke akcije. Drugo, Crna Gora je pre nekoliko godina — kad su probali da razviju neku vrstu OVK ćelije — pokazala odlučnost. I tada je imala podršku Evrope i Zapada“, precizira Janjić.

Međutim, Janjić ističe da poslednja dešavanja u Makedoniji ne liče i nisu ideja sveopšteg rata, već očigledna namera da se na Balkanu proširi linija konfrontacije Rusije i Zapada.

„I to je apsolutno jasno. Podsetimo se koliko tu ima sličnih elemenata sa ’arapskim prolećem‘ i sa Ukrajinom. Dakle, ukrajinizacija Balkana je agenda“, zaključuje Janjić.