Rusija dala Grčkoj arhivsku građu koja će joj pomoći u sporu sa Nemačkom oko ratne odštete

Zamenik ministra odbrane Grčke Kostas Isihos, koji je istovremeno i kopredsednik rusko-grčke međuvladine komisije za saradnju, izjavio je da je zvanična Atina zahvalna Moskvi za stavljanje za raspolaganje arhivske građe o događajima Drugog svetskog rata koja potvrđuje pravo Grčke da od Nemačke traži ratnu odštetu.

„Hteo bih zaista da se zahvalim ruskoj vladi što je brzo odreagovala na zahtev koji sam izneo u vreme svoje poslednje posete Moskvi kada sam, prilikom susreta sa ruskim kopredsednikom međuvladinog komiteta za saradnju gospodinom Sokolovom, zatražio pomoć u arhivskoj građi”.

Isihos je ovome dodao uveravanje da će dokumenta iz ruskih arhiva, zajedno sa onim čime Atina već raspolaže, biti dovoljni za rešavanje spora između Grčke i Nemačke.  

Grci su već izračunali da Nemačka treba da im plati ratnu odštetu od 278,7 milijardi evra. Za štetu nanetu ekonomiji zemlje za vreme nemačke okupacije i za prinudni „okupacioni zajam” koji je tadašnja grčka državna banka morala da odobri Berlinu.

Nemačka je odbacila zahteve Atine kao neosnovane, uz tvrdnju da je – sa isplaćenih 115 miliona maraka 1960. godine – platila sve što je trebalo da plati. Međutim, nemački predsednik Joakim Gauk izjavio je da bi „pitanje dodatnih reparacija Grčkoj trebalo razmotriti”.

Predsednica grčkog parlamenta, Zoi Konstantopulu, prva je otkrila da je Rusija Grčkoj predala dokumente iz svojih arhiva koji se tiču nacističke okupacije njene zemlje.