Poseta Lavrova stabilizuje region

Poseta ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova Srbiji predstavlja pozitivan signal, odnosno poruku podrške Srbiji, rekao je Bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić, ističući da on dolazi u važnom trenutku razvoja političkih, ekonomskih i drugih odnosa ne samo u Srbiji nego i u celom regionu.

Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov boraviće u poseti Beogradu, na poziv šefa srpske diplomatije Ivice Dačića, i tom prilikom će se sastati s najvišim zvaničnicima Srbije, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Lavrov na beogradski aerodrom stiže u četvrtak oko 18 časova.

Glavne teme razgovora biće, kako je saopšteno, saradnja Srbije i Rusije, bilateralni odnosi, kao i srbsko predsedavanje OEBS-u.

Đukić, koji je diplomata i stručnjak za Rusiju i postsovjetski prostor, u razgovoru za Sputnjik kaže da poseta ruskog šefa diplomatije dolazi u delikatnom momentu, imajući u vidu opasnost od jačanja terorizma u balkanskim zemljama, političke, društvene i ekonomske reforme i približavanje Evropskoj uniji, izgradnju Turskog toka, pritiske Zapada da se uvedu sankcije Rusiji…

„Zbog svega toga su posete i kontakti s ruske strane na visokom i najvišem nivou od ključne važnosti za održanje sadašnjeg političkog kursa Srbije, a rekao bih i dobrog dela brojnih malih balkanskih zemalja i naroda, naročito kada imamo u vidu pritisak pod kojim se oni nalaze već jedan duži period", ocenjuje Đukić.

On je podsetio da je ovih dana gost Beograda bila i predsednica gornjeg doma ruskog parlamenta Valentina Matvijenko.

„Intezivne visoke posete iz Rusije Srbiji se mogu oceniti kao izuzetno značajne za održanje ovog kursa, za njegovo produženje, produbljivanje, i za jednu stabilizaciju situacije koja je itekako potrebna. Bez toga ovaj region zaista ne može opstati ni u sadašnjem obliku ni u sadašnjim dometima. Ti dometi, nažalost, nisu onakvi kakve bismo očekivali, kada je reč o želji svih balkanskih zemalja da se pridruže Evropskoj uniji. Te želje ne samo da nisu ispunjene nego je razočarenje veoma veliko".

Prema rečima ovog diplomate, Srbija treba da ostane istrajna u odluci da ne uvodi sankcije Rusiji, ali ne sme da odustaje ni od svog evropskog puta.

„Bilo kakva radikalna promena spoljnopolitičkog kursa Srbije u ovom momentu destabilizovala bi situaciju u Srbiji i regionu. A što se samog ulaska u Evropsku uniju tiče, to je priča na dugom štapu i mi ćemo videti za godinu-dve dana da li je ta priča uopšte održiva, imajući u vidu veoma decidne izjave zvaničnika Evropske unije da od ulaska u EU do 2025. godine nema ništa", upozorava Đukić.

Sadašnjim vlastima, smatra Đukić, potrebno je još neko vreme da se uveri u održivost, ili neodrživost, sadašnjeg političkog kursa.

„Pri tome naravno, bez ovih poseta, bez kontakata na visokom nivou, bilo bi teško održati ovaj sadašnji kurs, bilo bi teško izdržati pritisak kojem je izložen Beograd, ali i neke druge države u susedstvu koje nisu još sasvim podlegle zapadnom, odnosno američkom pritisku", objašnjava diplomata.

Đukić ukazuje i na uticaj pregovora o isporuci ruskog gasa evropskim zemljama na globalne političke odnose, koji uključuju i balkanske zemlje.

„Mi smo videli kako je torpedovan Južni tok i šta je od svega toga dobila Bugarska. Sada je opet reč o jednoj velikoj igri oko Turskog toka. Sjedinjene Američke Države, odnosno Vašington, oduvek je bio protiv ruskog gasa u Evropi. To je priča stara više od pola veka. Kada su počeli prvi pregovori, još šezdesetih godina, kada je Hruščov počeo da pregovara sa Zapadnom Nemačkom i Italijom o isporukama gasa u Zapadnu Evropu, Amerika je bila izričito protiv toga", podseća Đukić.

On, ipak, veruje da postoji način da Srbija, kao i druge zemlje u regionu, izdrže pritiske (sa Zapada) kako bi se balkanski prostor stabilizovao i postao „nova kičma energetskog snabdevanja Evrope".

Valentina Bulatović,