Odluka je pravedna, o Draži se ne zna dovoljno

Posle nepunih 70 godina od streljanja četnički general Dragoljub Mihailović više nije ratni zločinac. Njegova rehabilitacija je pravedna, ali građane Srbije treba prosvetliti, kaže za Sputnjik ruski istoričar Nikita Bondarev.

Dragoljub Mihailović smatra se neosuđivanim! Ovom rečenicom, koju je danas pred Višim sudom u Beogradu izgovorio sudija Aleksandar Trešnjev, zvanično je stavljena tačka na slučaj, koji će „dopuniti“ udžbenike istorije.

General Draža Mihailović je rehabilitovan — poništena je presuda od 15. jula 1946. godine kojom je osuđen na smrt, a dva dana kasnije streljan. Izricanje presude zaglušile su ovacije i buran aplauz u sudnici.

Direktive Titu iz Moskve: Ne svađajte se sa četnicima

Ruski istoričar Nikita Bondarev, naučni saradnik Ruskog instituta za strateška istraživanja za Sputnjik ističe da u srbskom društvu nema jasnog tumačenja ličnosti Draže Mihajlovića.

„Hajde da nazovemo stvari pravim imenom. Draži Mihailoviću se neposredno potčinjavala četvrtina četnika, možda nešto više, i bili su strogo disciplinovani. Većina onih koji su sebe nazivali četnicima delimično su bili orijentisani na Mihailovića, ali su radili šta su hteli. Ovi partizani monarhističke provenijencije, koji su u celini podržavali kraljevsku vladu u emigraciji, vodili su nekakvu svoju igru, za njih je ponekad bilo principijelnije da ubiju nekoliko komunista, makar i po cenu nekog dogovora s Nemcima. Ili da prirede pogrom civila za koje im je neko rekao da su komunistički simpatizeri. Kada se govori o saradnji četnika sa nacističkim okupatorima, misli se uglavnom na njih. Ne bi bilo pravedno sve pripisati Draži Mihailoviću“, naveo je on.

Bondarev ističe i da se rehabilitacija Mihailovića može smatrati obnovom istorijske pravde, ali da ovaj proces treba da prati prosvetiteljski rad.

„Zato što imam jasnu predstavu koji ljudi koji se sada okupljaju na Ravnoj Gori u stvari znaju šta se dešavalo u Mihailovićevom štabu, da je oko njega bilo mnogo više ljudi levih pogleda, nego oko Tita. Uzmimo, na primer, jednog od osnivača Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista) Živka Topalovića“, dodaje Bondarev.

On napominje da je važno da se ne zaboravi da sovjetsko rukovodstvo prvobitno nije bilo nastrojeno protiv četnika.

„Radeći u istorijskim arhivima, može se saznati da je sve do kraja 1944. godine Tito stalno dobijao iz Moskve direktive — ne svađajte se sa četnicima, vi se borite za istu stvar. Zatim je Titu pošlo za rukom da ubedi sovjetsku stranu da su četnici neprijatelji i izdajnici. Pritom, na primer, grad Kruševac su zajedno oslobađali crvenoarmejci i četnici. Sve to se dešavalo. O tome treba obavezno govoriti, rehabilitacija sama po sebi na to neće staviti tačku“, istakao je on.

Odluku treba da slavi i Hrvatska

Oliver Antić, jedan od opunomoćenika predlagača za rehabilitaciju, izjavio je da je odluka o rehabilitaciji veliki dan za pravo i pravdu i da bi ovaj dan trebalo da se slavi i u Hrvatskoj.

Antić je novinarima posle odluke suda rekao da je to veliki dan ne samo za srbski narod već i za časne Hrvate, Muslimane i Slovence koji su se borili pod Mihailovićevom komandom i podsetio da se u jedinicama kojima je komandovao borilo oko 10.000 Hrvata, 8.000 Muslimana i 6.000 Slovenaca.



„Ovaj dan bi trebalo da se slavi i u Hrvatskoj“, rekao je Antić, koji je savetnik predsednika Republike, i ocenio da je ovo veliki dan za pravo i pravdu, jer sa pravnog stanovišta negativna odluka o zahtevu za rehabilitaciju ne bi ni mogla da se obrazloži.

Dan sveopšteg srbskog pomirenja

Lider SRS Vojislav Šešelj, koji je prisustvovao izricanju odluke, smatra da je odluka o rehabilitaciji jedina koju je sud mogao da donese, a ovaj dan, kaže, zaslužuje da zbog toga bude proglašen „danom sveopšteg srbskog pomirenja“.

„Istoriju Drugog svetskog rata treba prepustiti istoričarima, a da mi, potomci četnika i partizana, gradimo zajedno srpsku budućnost“, rekao je Šešelj novinarima ispred Palate pravde, navodeći da je Mihailović srbski junak koji se hrabro borio u Drugom svetskom ratu, a zatim bio nevina žrtva komunističkog režima.

On je dodao da takva odluka suda ne treba da označi prestanak kritike komunističkog režima posle Drugog svetskog rata.

SUBNOR: Sipanje soli na svežu ranu

Udruženje SUBNOR Srbije oštro je kritikovalo sudsku rehabilitaciju četničkog komandanta, istakavši da to predstavlja prekrajanje istine i „sipanje soli na svežu ranu“.



To udruženje, koje okuplja pretežno članove partizanskih jedinica i njihovih potomaka, smatra i da je rehabilitacija Mihailovića pravno neutemeljena i zato neodrživa.

SUBNOR navodi i da je sa zaprepašćenjem primio sudsku odluku o rehabilitaciji i da je „potezom sudskog pera drastično prekrojena istina“.

„U isto vreme, izbrisan je istorijski neporeciv doprinos Srbije u slamanju fašizma i nenadmašna pobeda antihitlerovske koalicije, čiji su dostojan saborac bile jedinice narodne partizanske vojske. Rehabilitacija je sipanje soli na uvek svežu ranu, prst u oko sadašnjim susedima, ali i čitavom antifašističkom svetu koji sa poštovanjem gleda na naš narod i neporecivo slavno mesto isključivo partizanskih boraca u istoriji čovečanstva“, navodi se u saopštenju SUBNOR-a.

Prvi zahtev za rehabilitaciju podneo je Mihailovićev unuk Vojislav Mihailović 2006. godine, a kasnije mu se pridružilo još nekoliko udruženja i stranaka.

Predlogu za rehabilitaciju pridružili su se 2009. godine Srbska liberalna stranka, sa Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.