Kanski festival u znaku žena na filmu

Trka za Zlatnu palmu je počela na Kroazeti, gde je sinoć otvoren 68. Filmski festival u Kanu. Devetnaest filmova je u takmičarskom programu od ukupno 77, koliko će biti prikazano do 24. maja u različitim selekcijama. Jedini srbski film ove godine, „Panama“ Pavla Vučkovića biće prikazan sutra u zvaničnom programu.

Domaćin festivala, francuski glumac Lamber Vilson, pozvao je okupljene u sali da zatvore oči i razmisle šta je za njih festival u Kanu, a onda je dao svoj odgovor:

„Kan je žena. Zato što je žena, glumica, simbol ljubavi na kojoj počiva film. Otvorite oči u trenutku kada neki žele da je siluju, osakate, prodaju kao što se prodaje roba. Film je budi i otkriva“.

Glumac je u poetičnom i angažovanom govoru na otvaranju festivala prizvao u sećanje velike glumice poput Ingrid Bergman, čiji lik je na zvaničnom plakatu festivala, dok se u publici smešila njena ćerka Izabela Roselini. Blizu nje je sedela Katrin Denev, zvezda filma „La tête haute“, francuske rediteljke Emanuel Berko koji je otvorio festival.  

Kanski festival je uvek imao tu dimenziju angažovanosti, što je svojstveno francuskoj kulturi, pa i filmu, angažovanosti koja često sklizne u političku korektnost, svojstvenu velikim festivalima sa tako dugom tradicijom kakvu ima kanska smotra.

Nije vreme velikih prevrata, kao što je to bio slučaj '68. godine kada su mladi reditelji „novog talasa“ sa Fransoa Trifoom i Žan-Lik Godarom na čelu prekinuli festival, bunili se protiv elitizma i konformizma i tražili novu vrstu filma, novu estetiku, u duhu vremena, u duhu slobode koju su mladi širom sveta snažno zahtevali.

Jedan od filmova te generacije koja je izvršila revoluciju u evropskom i svetskom filmu je danas na programu filmskih klasika — to je film Luja Mala „Lift za gubilište“ iz '58. godine, sa magičnom glumom Žana Moroa i melanholičnom trubom Majlsa Dejvisa.

Selektori kanskog festivala, sa sveprisutnim Tijerijem Fremoom na čelu, poslednjih godina prave program koji je manje rizičan, sa velikim autorskim imenima među koje se probije poneki debitant, i filmovima sa komercijalnim zahtevima, poput filma „Pobesneli Maks“ australijskog reditelja Džordža Milera koji je prikazan jutros van konkurencije.

Četvrti nastavak serijala, ovaj put bez Mela Gibsona je brza, besna vizija sveta posle apokalipse u kome odmetnička grupa žena koju predvodi lik koji interpretira glumica Šarliz Teron pokušava da se spasi od tiranina koji ih goni kroz pustinjske predele. Film holivudske estetike, sa pojednostavljenim dijalozima, pun specijalnih efekata i muzike koja vam ne dopušta da predahnete.

Potom su tu azijski filmovi sa smirenijom estetikom, bliži autorskom pristupu evropskih filmova.

Takmičarski program je otvorio italijanski film „Il racconto dei racconti“ Matea Garonea, reditelja filmova „Gomora“ i „Rijaliti“, koji je ovaj put uradio nešto sasvim drugačije, inspirisan italijanskim bajkama.

Snimljen je na engleskom jeziku, što se nije dopalo francuskim kritičarima. Francusko-italijansko-britanska produkcija i međunarodna ekipa glumaca koju predvodi Meksikanka Salma Hajek pokazuju da današnji filmovi nemaju nacionalnost.

Sutra je na zvaničnom programu van konkurencije film Pavla Vučkovića „Panama“, prvi dugometražni film srbskog reditelja, koji se takmiči za Zlatnu kameru, najbolje debitantsko ostvarenje.

Ana Otašević,