Najveći infrastrukturni projekat Kine u Latinskoj Americi

Finansiranje, izgradnja i učešće Kine u upravljanju železnicom od obale Atlantskog do Tihog okeana, preko Brazila i Perua, biće ključna tema razgovora kineskog premijera Lija Kećijanga tokom posete Kolumbiji i Čileu.

Najviši kineski zvaničnici često borave u Latinskoj Americi, a za nešto više od dve godine koliko je na vlasti, kineski predsednik Si Đinping je bio dvaput. Njegova prošlogodišnja poseta Brazilu podudarila se sa vrhuncem napetosti u brazilsko-američkim odnosima.

Vašington je kategorički odbio da se izvini zbog svog učešća u špijunskim radnjama protiv brazilskog rukovodstva i nije hteo da garantuje da se to više neće ponoviti. Skandal je srušio i nade Brazila u ravnopravno partnerstvo sa SAD, a Kini je pružio novu šansu da istisne Ameriku sa brazilskog tržišta.

Kineski premijer prvi put dolazi u Latinsku Ameriku kao predsednik vlade i u Brazil donosi 50 milijardi dolara u vidu investicija i povoljnih kredita, a između ostalog i za železnicu koju će Kina graditi od obala Atlanskog ka Tihom okeanu, preko Brazila i Perua.

Pruga će Kini olakšati uvoz brazilske produkcije, između ostalog rude gvožđa, a zbog toga će se koristiti luke na Tihom okeanu. To je najveći transkontinentalni infrastrukturni projekat Kine u Latinskoj Americi.

Ovaj projekat, prema rečima stručnjaka Instituta za Latinsku Ameriku Petra Jakovljeva nije jedina novina u saradnji Kine i latinoameričkog kontinenta.

„Kina i Latinska Amerika započinju novu saradnju. Ona treba da bude potvrđena za vreme posete Kećijanga, jer se očekuje potpisivanje desetak sporazuma“, rekao je on.

Saradnja dveju zemalja je, prema njegovim rečima, ranije bila na nižem novou jer je Kina od Latinske Amerike kupovala sirovine i hranu, a isporučivala industrijsku robu, dok se sada prelazi na saradnju u oblasti visokih tehnologija, infrastrukturnih projekata, finansija.

On kaže da ova oblast mnogo više zanima latinoameričke zemlje, a da Kini pruža dodatne adute u konkurenciji sa SAD i EU za ovo tržište.

„Jačanje saradnje Kine i Brazila će na kraju ojačati pozicije BRIKS-a kao grupacije u međunarodnoj ekonomiji i politici“, smatra Jakovljev, dodajući da Kećijanga Brazilu potvrđuje strateško partnerstvo zemalja-članica BRIKS-a.

Stručnjak smatra da se poseta kineskog premijera dešava u pravom trenutku, uoči samita BRIKS-a u Rusiji.

„BRIKS sada prelazi na novi nivo odnosa koji treba da obuhvate pre svega trgovinsko ekonomsku i finansijsku sferu. Predsedavanje Rusije ovom organizacijom i samit u Ufi treba da potvrde taj pravac razvoja grupe i da joj daju dodatni impuls“, smatra Jakovljev.

Ova saradnja se, prema njegovim rečima, razvija u multilateralnom formatu kroz formiranje Razvojne banke BRIKS-a i pula rezervnih valuta, ali da proširenje i produbljenje saradnje Kine i Brazila pokazuju da je prisutna i bilateralna dimenzija.

„Nije slučajno što se Argentina smatra potencijalnim kandidatom za članstvo u BRIKS-u, u slučaju da se postavi pitanje proširenja ove grupe. Za sada saradnja Kine i Brazila šalje važan signal drugim zemljama kontinenta“, kaže on i dodaje da se sada stiču povoljni uslovi za napuštanje američkog protektorata, traženje alternativnih varijanti razvoja i saradnje bez ultimatuma i diktata.