Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OCED) objavila svetski rejting škola

Rejtng će biti zvanično predstavljen  na Svetskom obrazovmom forumu koji će se uskoro održati u Republici Koreji.

Poboljšanje standarda obrazovanja  doprineće ekonomskom rastu svake zemlje,   ističu sastavljači rejtinga i istovremeno podsećaju da loša obrazovna politika permanentno  genereše stanje ekonomske recesije u mnogim zemljama.

Azijske zemlje,   sa Singapurom kao lidrom,    vodeće na top listi

Na  spisku svetskog  rejtinga  od 76 zemalja,    koji je sačila Organizacija za ekonomsku sardanju  i razvoj,   OECD (Organization for Econimic Cooperation and Developement,   OECD) i objavila ga  u sredu 13. maja,    a koji se smatra najkrupnijim poduhvatom rangiranja kvaliteta i ishoda nastavnog procesa u  školama u svetu,  azijske zemlje su demonstrirale   svoje  neprikosnovene liderske pozicije u obrazovnoj sferi,  dok su škole Latinske Amerike i Afrike  znatno  zaostale  iz azijskih i evropskih.

Analiza je vršena i rejting sastavljen  na osnovu    rezultata testova iz matematike i prirodnih nauka,    a sam rejting  predstavlja najkrupniju globalnu kartu  obrazovnih standarda u celom svetu.

Istraživači i autori ovog rejtinga preciziraju  da su  se prilikom sastavljanja  izveštaja   oslanjali na  rezultate testiranja  15-godišnjih učenika iz znanja matematike i  prirodnih nauka,   za koje se smatra  da  je informativnije nego ranije  korišćeni Međunarodni program vrednovanja  obrazvnih dostignuća učenika (PISA).

Demokratičnost rejtinga

Prednost ovog rejtinga,   kako ističu njegovi autori,    sadrži se u demeokararičnosti pristupa,  što se manifestuje u tome da on koristi standrdizovane testove ne samo za  zemlje blagostanja,   nego i za one nerazvijene i siromašne,   kao što  je većina afričkih država.
 
Lidr rejtinga Singapur sa četiri pratilja iz Azije

Lider rejtinga je Singapur,   a za njim slede škole  iz još četiri azijske pratilje - Hongonga (2.),   Južne Koreje(3.),   Japana(4.),   Tajvana (5.),    dok je najbolja   među  eropskim zemljama – Finska na 6. mestu,   a  u prvoj desetki su još: 7. Estonija (najbolje pozcionirana od bivših sovjetskih repubilka),   8. Švajcarska,   9. Holandija i 10. Kanada.

Vijetnam je na 12. mestu i daleko iza sebe  je ostavio svog bivšeg kolonizatora Francusku  (23.),  i bezuspešnog  okupatora u pokušaju,   SAD (29.)

Prijatno iznenađenje je plasman Vijetnama   na 12 poziciji,  koji je  ostavio iza sebe  mnoge visokorazvijne zemlje: Nemačku,    (jedno mesto iza njega),   zatim Australiju (14.),    Veliku Britaniju (20.),  Francusku (23.),   Italiju (28.),   pa čak i SAD  ostavivši ih  da čame 17 mesta iza sebe,   na nezavidnoj   29.poziciji.

Uspeh Slovenije (18.)  i neuspeh Makedonije  (65.)

Od dražava bivše Jugoslavije  najbolje se plasirala Slovenija  - na 18. mestu,   Hrvatska je na 36,   Srbija   na 42,   Crna Gora na 56,  Makedonija  je 65.

Na rejtingu poslednja dva mesta  zauzimaju afričke zemlje:  Južna Afrika (75.) i Gana,   poslednja,   (76.),   dok mnoge zemlje,   kao na primer  Avganistan,   nisu ni ušle na ovaj spisak.

Ovaj rejting će biti  oficijelno predstavljen  na Svetskom obazovnom forumu koji će uskoro biti održan u Repiblici Koreji.

Poboljšanje standarda obrazovanja dovodi do ekonomskog  rasta   zemlje

Po rečima autora  istraživanja,   poboljšanje standarda obrazovanja  doprineće ekonomskom rastu svake zemlje,  dok istovremeno loša  obrazovna politika dovodi do permanentnog stanja  ekonomske recesije u mnogim zemljama.

Rezulati rejtinga će pomoći da se objasni  u kojoj su meri blagostanje i ekonomsi rast neke zemlje  povezani sa kvalietom obrazovanja,    a primer Vijetnama  i drugih azijskih zemalja  potkrepljuju tu povezanost.

Procena u kojoj meri se obrazovanje odražava na ekonomsku perspektivu svake zemlje

Andreas Šlajher,   savetnik generalnog sekretara OECD  o   obrazovnoj politici kaže:
„Prvi put smo u mogućnosti da  na istinit način ocenimo globalne razmere  nivoa obrazovanja. Želeli smo da omogućimo velikom broju zemalja,   i bogatih,   i siromašnih,    da uporede sebe sa  svetskim liderima,   da uvide svoje dobre i slabe strane kako bi procenili u kojoj meri se poboljšanje obrazovanja  odražava   na ekonomiju njihove  zemlje  u dugoročnoj perspektivi“.

Top–lista zemalja od 11. do 76. (Izvor: BBC  News):

11.Poljska,  12.Vijetanam,   13.Nemačka,  14.Australija,   15.Irska,   16.Belgija,   17.Novi Zeland,   18.Slovenija,  19. Austrija,  20.Velika Britanija,  21. Češka,   22. Danska,  23. Francuska,  24. Latvonija,  25.Norveška,   26. Luksemburg,  27.Španija,  28.Italija,   29. SAD,  30. Portugal,  31. Litvanija,   32. Mađarska,  33. Island,  34.Rusija,   35.Švedska,  36.Hrvatska,   37.Slovačka Reublika, 38. Ukrajina,  39. Izrael,  40. Grčka,  41. Turska,  42.Srbija,  43.Bugarska,  44. Rumunija,  45. Ujedinjeni Arapski Emirati,  46.Kipar,   47.Tajland,  48.Čile,  49.Kazahstan,  50. Jermenija,  51. Iran,   52.Malezija,   53.Kostarika,  54.Crna Gora, 57.Bahrain,  58.Liban,  59.Gruzija,  60.Brazil,  61. Jordan,  62. Argentina, 63. Albanija, 64. Tunis,  65. Makedonija,  66. Saudijska Arabija, 67.Kolumbija, 68.Katar,  69.Indonezija,  70.Bosvana, 71. Peru, 72. Oman, 73.Maroko,  74. Honduras,  75.Južna Afrika,  76.Gana.


Branko Rakočević