Le Penova protiv transatlantskog sporazuma

Liderka francuske desnice, Marin Le Pen, pokrenula je jednomesečni iznenadni napad protiv Transatlantskog trgovinskog i investicionog partnerstva (TTIP) — Predloženi sporazum EU i SAD, koji je bio kritikovan zbog tajnovitosti i nedostatka odgovornosti.

„Neophodno je da francuski narod zna sadržaj TTIP-a i njegove motive, kako bi bili u mogućnosti da se bore. Naši zemljaci moraju imati izbor svoje budućnosti, jer oni treba da nameću model za društvo koje im odgovara, a ne da ih forsiraju strane multinacionalne kompanije željne profita, Briselske tehnokrate prodate lobijima, političari iz UMP [partije bivšeg predsednika Nikolasa Sarkozija], koji su podređeni tim tehnokratama“, poručila je Le Penova na konferenciji za novinare u Parizu.

Od 2013. godine, otvoreni pregovori između Vašingtona i Brisela napravili su okvir za dogovor, s namerom da standardizuju propise i sruše trgovinske barijere između njih.

Po praksi SAD-a, sadržaj svih ekonomskih ugovora se klasifikuje. EU je nedavno osnovala čitaonice širom Evrope za zvaničnike sa dozvolom — ali je samo nekoliko hiljada ljudi imalo pristup radnim dokumentima.

Le Penova je udarila na tajnost pregovora, koji su uglavnom podržale istaknute birokrate iz Evropske komisije, izvršnog tela EU, i „zainteresovane strane“ iz preduzeća i javnih organizacija. Kao član Evropskog parlamenta, ona je prosledila predlog za veću transparentnost u pregovorima prošle godine. Predlog Le Penove je bio odbijen.

Ona se sada nada podršci naroda.

„Uverena sam da možemo da se odupremo TTIP-u ako narod bude informisan o njenom sadržaju, i ako se odluče da nam se pridruže kako bi izrazili svoje neslaganje u vezi sa ovim sporazum“, rekla je novinarima Le Penova.

Obe francuske vodeće stranke podržale su sporazum, ali Le Penova se oslanja na jako anti-evropsko raspoloženje koje je izguralo njenu stranku na prvo mesto u prošlogodišnjim izborima za Evropski parlament.

Iako autori TTIP-a obećavaju da će sporazum doneti dodatnih 0,5 odsto BDP-a u Evropi i SAD, ljudi širom političkog spektra su izrazili zabrinutost.

Američki predsednik Barak Obama, koji takođe ugovara sličan sporazum sa Azijom, poražen je od svoje partije u Senatu prošle sedmice, kada je tražio ubrzanu saglasnost za rukovanje pregovorima. Dodatni glasovi će biti potrebni ako  predloženi zakon ne bude zaglibio u SAD komorama Kongresa.

U međuvremenu, Evropski zakonodavci su podigli čitav niz pitanja, naročito u vezi sa mehanizmima investitor—država za rešavanje sporova (ISDS) koji je naveden u ugovoru.

Kontroverzni centri na predlog posebnog ekonomskog tribunala, radili bi izvan tradicionalnog pravnog sistema i omogućili korporacijama da ospore vlade. U aprilu je na hiljade građana izašlo na ulice Brisela, Madrida, Berlina i Helsinkija, u znak protesta protiv tajanstvenog dogovora.