NATO zločini na današnji dan 1999.

Na "Krušik" i danju

Pogođena Energana. Pričinjena šteta Zdravstvenom centru

VALJEVO - U utorak, u 12,42 sati, samo dva minuta posle oglašavanja vazdušne opasnosti, NATO avijacija je s nekoliko projektila po deseti put raketirala valjevski "Krušik". Najpre su se čule dve snažne detonacije, a potom još jedna. Prema prvim podacima, pogođena je Energana, a po izveštajima lokalnih elektronskih medija projektili su završili i u dvorištima Radisava Simeunovića, Mileta Krunića i Slobodana Đurovića iz Donje Grabovice.

Povređene su tri osobe, od kojih je jedna odmah operisana u valjevskoj bolnici. Ranjeni su, u vreme napada, bili u naselju "Kolubara 2", van "Krušikovog" kruga a povrede su, najverovatnije, zadobili od gelera koji su leteli na sve strane.

Prema nezvaničnim informacijama, troje je povređeno i među Simeunovićima i Krunićima, kad su rakete pale u njihova dvorišta, a Milka Krunić (70) je poginula.

Prema rečima dr Miroslava Srećkovića, direktora Zdravstvenog centra u Valjevu, pričinjena je šteta i bolnici, a onesposobljena su i dva rendgen aparata.

Okružni štab civilne zaštite u Valjevu saopštio je da je zabranjeno korišćenje automobila i drugih prevoznih sredstava u vreme vazdušne opasnosti, sem onih specijalne namene.

Velika šteta na civilnim objektima

Na udaru Vranje i Preševo

VRANJE, PREŠEVO - NATO avijacija u ponedeljak je, u 23,05 sati, s tri projektila gađala južni deo Vranja. Žrtava i povređenih nema.

Na zgradama fabrike cigareta "DIV", štamparije "Nova Jugoslavija", autobuske stanice "Jedinstvo" i velikom broju stambenih zgrada u ulicama Proleterskih brigada, Kolubarskoj i Viktora Bubnja, pričinjena je znatna materijalna šteta.

Od ponoći do dva sata ujutro, avioni NATO dejstvovali su s nekoliko projektila na širem području Preševa. Gađani su civilni ciljevi i pričinjena ogromna materijalna šteta.

Pedeset raketa po Kosmetu

PRIŠTINA - Avijacija NATO u noći između ponedeljka i utorka je gađala civilne ciljeve na Kosmetu. Prema podacima Pokrajinskog centra za obaveštavanje, u tim napadima nije bilo žrtava i povređenih.

Na meti NATO aviona bila su sela u opštini Srbica u dreničkoj oblasti pokrajine. Sa po dva projektila gađana su sela Donje Obrinje i Likovac, u kojima isključivo žive Albanci. Rejon Prizrena bio je na meti od 19 do 19,58 sati. U blizini sela Žur nastanjenog albanskim stanovništvom, NATO avioni ispalili su četiri projektila. Na putu Prizren - Žur raketirana je privatna benzinska pumpa "Batalaj", a gađan je i most kod sela Vlašnje. Oko 21 sat s jednim projektilom gađano je šire područje opštine Đakovica.

Avijacija NATO u ponedeljak je gađala i okolinu Peći, a oko 23,15 sati s tri projektila gađano je šire, južno područje opštine Priština. Agresor je prekjuče, s oko 50 projektila, gađao isključivo civilne ciljeve na Kosovu i Metohiji.

Granatirani mostovi na Brvenici i Ibru

RAŠKA - Dolina Ibra bila je u noći između ponedeljka i utorka na meti NATO avijacije. U ranim večernjim satima najpre je gađan vrh Gobelja na Kopaoniku, na koji su ispaljena četiri projektila, a potom su se avioni NATO gađali most preko reke Brvenice, na putu Raška - Kraljevo, koji je srušen s četiri projektila. Ovaj most gađan je po četvrti put i potpuno je onesposobljen za saobraćaj.

Tri projektila ispaljena su na zaselak Šaševo kod Biljanovca u dolini Ibra gde je meta, najverovatnije, bio most na Ibru. Projektili su završili na okolnim ledinama. Prilikom raketiranja mosta preko Brvenice, na kojem je bilo pešaka i vozila, jedna osoba lakše je povređena. Žrtava nema.

Do sada u SRJ poginulo više hiljada civila

BEOGRAD - Portparol Saveznog ministarstva za inostrane poslove Nebojša Vujović izjavio je u utorak da je "više hiljada civila ubijeno" u dosadašnjem toku agresije NATO na SRJ.

Vujović je, međutim, naglasio da je do sada identifikovano više od 1.000 ubijenih civila, a da će tačan broj nastradalih biti objavljen kada ekspertski timovi završe istrage.

"Mi moramo da upozorimo svetsku javnost na cinjeniču da se broj žrtava naglo uvećava", istakao je Vujović na konferenciji za štampu i dodao da veliki broj žrtava još uvek nije identifikovan, poput nekih putnika iz voza koji je pogođen u Gredličkoj klisuri.

Portparol SMIP-a saopštio je da brojka od 87 poginulih u selu Koriš nije konačna a da se osmoro od 61 povređenog civila nalazi u teškom stanju u prizrenskoj bolnici. Vujović je demantovao izveštaje NATO po kojima su poginuli u Korišu korišćeni kao živi štit.

Portparol SMIP ponovio je da Jugoslavija pozdravlja sve mirovne inicijative, nasglasivši da je preduslov za postizanje političkog napretka zaustavljanje bombradovanja. Govoreći o postojećim inicijativama za rešenje krize, on je rekao da su "principi grupe G-8, jedan od elemenata mirovnog procesa".

Ekipe stranih novinara obišle razrušenu "Zastavu"

Sa fabrikom uništena i čitava Šumadija

KRAGUJEVAC - Posledice bombardovanja Grupe "Zastava" 9. i 12. aprila od strane NATO agresora, rezultirale su humanitarnom katastrofom za 38.000 radnika i njihovih porodica, uz 160.000 zaposlenih u kooperantskim preduzećima, rekao je stranim novinarima koji su u utorak organizovano pristigli u Kragujevac Dragan Srejović, potpredsednik IO "Zastava".

Potpredsednik Srejović naglasio je da je Zapadna vojna alijansa u nekoliko minuta uništila plod rada generacija "Zastave" i da je tradicija ove fabrike od 146 godina starija od nekih nacija i država članica NATO.

- Sa fabrikom je uništen grad i čitava Šumadija. Ostali smo bez perspektive, a radnici, njihove porodice i deca bez budućnosti jer sada žive od socijalne pomoći koja iznosi 15 do 20 maraka mesečno i prispele humanitarne pomoći - zaključio je Dragan Srejović, potpredsednik IO Grupe "Zastava".

U izveštaju "Petrohemije" o posledicama bombardovanja

Opasne materije odlaze u Dunav

Deo toksičnih materija zadržava se u zemlji. Vinil-hlorid monomer lebdeo nad gradom

PANČEVO - Ovih dana je poslovodni tim pančevačke "Petrohemije" uputio na adrese republičkog Ministarstva zaštite životne sredine i drugih nadležnih državnih organa izveštaj - elaborat o prošlomesečnim posledicama bombardovanja (15. i 18. aprila) postrojenja ove firme od strane NATO avijacije.

Iz pogođenih i oštećenih rezervoara Fabrike hlor-alkalne elektrolize kapaciteta 600 tona, navode petrohemičari, u atmosferu je izašlo 20 tona tečnog hlora, a iz drugog oštećenog rezervoara ove fabrike, sa 6.000 tona lužine, u vode Dunava je otišlo 3.000 tona ove hemikalije. Pored toga, piše u izveštaju, iz ove fabrike, čija je proizvodnja zasnovana na tehnologiji tzv. živinih ćelija u kojima se u trenutku bombardovanja nalazilo 100 tona žive, velike količine ove veoma opasne materije iscurile su u okolno zemljište i Dunav.

Iz raketiranih rezervoara Fabrike vinil-hlorid monomera, navodi se dalje, u Dunav je isteklo oko 1.400 tona etilendihlorida i 800 tona 33-postotne hlorovodonične kiseline. Kada je reč o razaranju ove fabrike valja se podsetiti da je, pre odlaska u nebeska prostranstva, oblak vinil-hlorid monomera, kancerogene materije bez boje i posebnog mirisa, lebdeo nad gradom i širom okolinom više sati. Sedam sati posle bombardovanja, u 8 sati ujutro, aparati ovdašnjeg Zavoda za zaštitu zdravlja na jednom od deset mernih mesta u gradu, udaljenom od "Petrohemije" samo tri-četiri kilometra, registrovali su enormnu koncentraciju ovog otrovnog gasa. Bila je čak 10.600 puta veća od tzv. tehnološki dozvoljene granične vrednosti.