Evropski energetski savez i „smrzavanje Srbije“

Evropski komesar za energetiku Maroš Šefčovič krenuo je na evropsku turneju u nameri da zainteresuje stanovništvo za ideju Evropskog energetskog saveza.

Među principima novog saveza je smanjenje zavisnosti ekonomije od nafte i gasa, diversifikacija i osiguranje neprekidnih isporuka.

Ne tako davno, u intervjuu ruskim medijima Šefčovič izbegao je da odgovori na pitanje da li je samo Rusija kriva za prekid u isporukama gasa preko Ukrajine.

Profesor Ruske akademije privrede i državne službe pri predsedniku Rusije Sergej Mjasojedov smatra da je Evropski energetski savez pre svega politički projekt i da nije napravljen „za nešto“, već „protiv nekog“, odnosno protiv „monopola ’Gasproma‘“, čiji udeo na evropskom tržištu iznosi između 25 i 30 odsto.

On dodaje da će, ako bi u okviru tržišnih odnosa sa „Gaspromom“ neke zemlje Evrope mogle da dobiju pomoć u vidu infrastrukturnih investicija i drugih povlastica, „centralizacija“ će vrlo otežati ovaj proces.

„Kažu nam da je monopol ’Gasproma‘ loš i kao protivtežu pokušavaju da stvore drugi energetski monopol u kom će evropski komesar u suštini donositi odluke o tome pod kojim uslovima i sa kime zemlje EU imaju pravo da vode energetski dijalog. Uz to, kako bi energetski savez proradio punom snagom, treba privući investicije, stvoriti odgovarajuću infrastrukturu. Prema ocenama stručnjaka, to će moći da se uradi tek 2030. godine“, objašnjava Mjasojedov.

I ekspert Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Aleksandar Pasečnik ocenjuje da, u želji da učini energetske isporuke transparentnijim, Brisel dodatno birokratizuje ovaj proces. Sa tačke gledišta analitičara sumnjivo deluje i računanje EU na gasne potencijale kaspijskih država, na primer, Azerbejdžana.

„Azerbejdžansko nalazište Šah-Deniz može da obezbedi maksimalno 10 milijardi kubnih metara godišnje. To neće ozbiljno promeniti energetski balans EU, kojoj će ’plavo gorivo‘ biti sve potrebnije. Situaciju neće spasiti ni gas iz škriljaca, jer, pre svega, nema odgovarajuće infrastrukture za njegov transport. U Evropi ima mnogo podzemnih skladišta i ona stoje prazna, njihova popunjenost ne premašuje 30 odsto. Uz to, sve će preuzeti azijska tržišta i nijedna razumna privatna kompanija neće prodavati gas Evropi da bi ugodila Vašingtonu, ako postoji mogućnost da isti taj gas proda skuplje“, kaže Pasečnik.

Ukoliko, smatra Pasečnik, Evropski energetski savez ne uzme u obzir ove momente i počne da se odnosi prema „Turskom toku“ isto kao što se ranije odnosio prema „Južnom“, na primer u Srbiji, umesto alternativnih izvora gasa, pojaviće se „alternativna smrzavanja“.

Posebno ako se ima u vidu da se diversifikacijom gasnih maršruta bavi i Rusija, okrećući se između ostalog ka Kini.