Rusija za izvoz Fijata

Stav ruskih zvaničnika po pitanju bescarinskog izvoza Fijatovih vozila iz Srbije je definitivno pozitivan, a saglasnost na tu odluku još treba da daju druge zemlje članice Carinske unije, pre svega Belorusija i Kazahstan, izjavio je danas Tanjugu ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.

„Verujem da tu ne postoje neki veći problemi i da pored ovog pozitivnog stava i izjašnjenja Ruske Federacije, ne bi trebalo da bude problema, bar kada se radi o stavovima ove dve zemlje“, kazao je Ljajić i najavio da će do kraja godine bescarinski izvoz Fijata iz Srbije biti jedna od tema još nekoliko bilateralnih susreta sa ruskim zvaničnicima.

„Naravno, kada se donese odluka na nivou Carinske unije, onda još preostaju tehnički razgovori oko detalja vezanih za sam čin izvoza naših automobila, s druge strane pitanje da li će Rusi tražiti neki reciprocitet o kom broju automobila se onda radi. To ostaje predmet tehničkih razgovora nakon što Carinska unija donese, verujemo, pozitivnu odluku“, objasnio je Ljajić.

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija je skrenuo pažnju da se to neće tako brzo dogoditi, tako da ne treba imati lažna i prevelika očekivanja u kratkom vremenskom periodu.

„Ali, ono što je činjenica, jeste da Ruska strana pozitivno odgovorila na taj zahtev i očekujemo da još mišljenje drugih zemalja, članice ove carinske Unije“, kazao je on.

Govoreći o trgovinskoj razmeni sa Rusijom, Ljajić je rekao da je Srbija u prvom kvartalu ove godine imala pad u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Rusijom od 19 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali je u istom periodu zabeležila rast izvoza poljoprivredno — prehrambenih proizvoda od 20 odsto.

Rusija je za nas vrlo važan spoljnotrgovinski partner, i mi iz godine u godinu beležimo rast našeg izvoza na rusko tržište i takođe smanjujemo deficit koji uvek našoj strani zbog uvoza energenata iz Ruske Federacije, objasnio je Ljajić.

Za pad u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Rusijom, Ljajić je rekao da je bio očekivan s obzirom na ekonomska dešavanja unutar Ruske Federacije i sankcije koje je EU uvela prema toj zemlji.

„Došlo je do oscilacija u vrednosti rublje, tako da su vrlo česti i nagli skokovi, pa onda padovi vrednosti rublje uticali da mnogi poslodavci, mnogi poslovni ljudi, izvoznici na tim oscilacijama izgubili značajne sume sredstava, a s druge strane, zbog ekonomskih sankcija pala je tražnja na ruskom tržištu, posebno za nekim industrijskim proizvodima, jer se ljudi u uslovima krize najlakše odriču onoga bez čega u tom trenutku mogu“, objasnio je ministar trgovine.

Srbija ima pad izvoza uglavnom kad se radi o industrijskim proizvodima, ali imamo za nekih 20 odsto opet rast izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, zato što postoji povećana tražnja sa ruske strane, kazao je resorni ministar.

„Mislim da do kraja godine tu možemo da očekujemo povećan izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, i ja verujem da će se to i dogoditi“, zaključio je Ljajić.