Hočevar: Ne treba negirati zločine

Papa Franja boraviće u Sarajevu u subotu 6. juna. Poglavar katoličke crkve u Bosnu i Hercegovinu ne dolazi samo kao verski poglavar, već i kao prvi čovek Vatikana. Papa dolazi najpre kao hodočasnik mira, kaže za Sputnjik beogradski nadbiskup, Stanislav Hočevar.

Iako Katolička crkva insistira na tome da papa ne ide na ovakva putovanja kao državni poglavar, jer je ta dimenzija sekundarna u odnosu na dimenziju pastira univerzalne crkve, papa će u Sarajevu i raditi. Očekuje se da će uputiti i vrlo konkretne poruke političkim liderima Bosne i Hercegovine. Vernike će okupiti na misi na stadionu Koševo, kojoj će prisustvovati i dve hiljade ljudi iz Srbije. Sa njima će biti i nadbiskup beogradski, Stanislav Hočevar, koji za Sputnjik kaže da je papina poseta blagotvorna za ceo region.

On podseća da je u istoriji došlo do pravnog nejedinstva, ali da katolička i pravoslavna crkva imaju isti sadržaj vere, samo različite vanjske forme služenja i organizacije. Sa dolaskom globalizacije vrlo je važno da hrišćanstvo opet pokaže jedinstvo srca i duše, jer papa nije samo pravna institucija“, kaže Hočevar.

„Važno je da postoji jedan moralni autoritet, neko ko jednostavno nosi u svom srcu, u svom razumu, brigu za čitavo čovečanstvo. Logično je da su se razvijale autokefalne crkve, ali vi treba da znate da i te crkve imaju neku povezanost, inače ne bi mogle biti prave crkve, ukoliko među njima nema jedinstva“, kaže beogradski nadbiskup.

Komentarišući tvrdnje da je za razumevanje situacije na Balkanu prednost to što papa dolazi iz Latinske Amerike, Hočevar kaže da za razumevanje komplikovanih odnosa na Balkanu nije toliko važno odakle je papa, to su psihološki, a ne suštinski momenti, kaže, ali ipak veruje da karakter pape uvek  ima svoju ulogu. Hočevar smatra da je Balkan odavno trebalo da doživi susret pape sa Beogradom.


„Tužna je činjenica da je danas broj hrišćana u gradu na Miljacki gotovo zanemarljiv, te papin dolazak doživljavamo i kao ohrabrenje i priznanje postojanog svedočanstva preostalih vernika Hristove vere u Sarajevu“, ukazao je vladika Grigorije.


„Ne samo zbog katolika, koji su tu u manjini, već zato što je instutucija rimskog episkopa, instutucija dijaloga i ništa drugo nije ovde svima nama toliko potrebno kao promovisanje dijaloga, razumevanja, saradnje. Kada bih ja bio političar, kada bih mogao da utičem odavno bih pozvao Svetog oca, jer time niko ništa neće izgubiti, svi će samo da intenziviraju svoj sopstveni identitet“, kaže Stanislav Hočevar.

Komentarišući tezu koja se u Srbiji često može čuti od predstavnika crkve i pojedinih intelektualaca, da papa u Beograd može da dođe samo preko Jasenovca i da Vatikan treba da se konačno odredi prema zločinima činjenim nad Srbima u tom logoru, Hočevar kaže da to pitanje mora da bude rešeno revidiranjem istorije i iskrenim dijalogom.

„Unutar cirkulacije dijaloga, svi zločini će dobivati, ne samo veću težinu, već i priliku kako se prevaziđu, kako ih ne treba negirati, već rešiti. Rešiti se može tako da se potraži istorijska konstatacija šta je zapravo bilo, ako je potrebno da bilo ko kome nešto nadoknadi, ako je naneo štetu drugom, a ujedno crkve treba da snagom ljubavi pomognu svim ljudima  da u praštanju idemo dalje.“

Očekuje se da će papa tokom boravka u Sarajevu  insistirati na uspostavljanju regionalnog mira, međuregligijskog i međuhrišćanskog dijaloga. Poseti će prisustvovati 54 predstavnika Srpske pravoslavne crkve, koje će predvoditi episkop zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije. Papa će razgovarati i sa predstavnicima  islamske i jevrejske verske zajednice.

Dolazak pape u Sarajevo je važan prvenstveno za Katoličku crkvu, a njegov susret sa pravoslavnima  je događaj koji budi nadu i šalje ohrabrujuću poruku“, izjavio je vladika zahumsko-hercegovački Grigorije koji će predvoditi delegaciju od 54 predstavnika SPC tokom posete pape  Sarajevu.

„I politička težina koju kao predsednik jedne male ali uticajne države poseduje, takođe je nešto što se podrazumeva kao jedan od aspekata svake njegove misije“, poručuje vladika i ističe da je dolazak pape, na planu međuhrišćanskog dijaloga  veoma podsticajan i za Pravoslavnu crkvu.

Senka Miloš,