Ukrajina i Novorusija - iz minuta u minut - 05.06.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu (kijevske snage) - kliknuti za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 05.06.

Basurin: Telmanovo gađaju "Gradom" - "Telmanovo je gađano više puta sa VRB "Grad" sa pozicija kijevskih snaga u Granitnom", rekao je predstavnik MO DNR, Eduard Basurin.

Purgin: Kijev vratio teško oružje na liniju razgraničenja - "Skoro svo teško naoružanje Kijev je vratio na liniju razgraničenja. Sada postoji eskalacija sukoba, a situacija je veoma teška, uključujući i psihološku. Vratili smo se sa situaciju od 12. februara", - izjavio je predsednik Narodnog saveta DNR, Andrej Purgin.



Kijev neće povlačiti teško oružje iz Marinke - "Snage ATO nemaju nameru da povuku teško naoružanje iz oblasti Marinke", saopštio je portparol ATO Andrej Lisenko.

Kijev saopštio o 40 napada Narodne vojske - "Vojska Ukrajine je zabeležila 40 kršenja primirja u poslednja 24 časa od strane pobunjenika.", saopšteno je u pres centru kijevskih snaga.



MO DNR: 46 napada kijevskih snaga - "Kijevske snage su 46 puta za poslednja 24 časa dejstvovale po teritoriji DNR, a od toga pod vatrom se našlo 16 naseljenih mesta.

Granatiran je Kirovski, Kubiševski i Kijevski rejon Donjecka, kao i zona aerodroma. Takođe se naša vojska nalazi pod vatrom protivnika u Širokinu, Spartaku, Kalinovki, Dzeržinsku, Mihailovki, Dokučaevsku i Telmanovu", - saopštio je portparol Ministarstva odbrane DNR, Eduard Basurin.

Povišena borbena gotovost kijevskih snaga - "Ukrajinske snage bezbednosti su dovedene u povišeno stanje borbene gotovosti na liniji razgraničenja u Donbasu, zbog zaoštravanja situacije", izjavio je zvanični predstavnik administracije predsednika Ukrajine za pitanja specijalne operacije u Donbasu Andrej Lisenko.

„Moramo čitavu liniju razgraničenja da držimo pod posebnom kontrolom, zbog intenzivnih pokušaja da se napadnu naše pozicije kod Marinke. Svi naši vojnici su dovedeni u stanje povišene borbene gotovosti. Spremni smo da se sretnemo sa neprijateljem na bilo kojem mestu“, rekao je Lisenko na brifingu.



Stanje na frontu - Kijevske snage su noćas granatirale Donjeck. Istovremeno je artiljerijom gađano i Telmanovo.

Većih borbi, međutim, sa upotrebom pešadije i tenkova – nije bilo.

Uprkos tome, ceo Donbas živi u očekivanju: nove ofanzive kijevskih snaga, odnosno – obnavljanja rata. Ne samo zbog obziljnih borbi kod Marinke.

Borbe kod tog važnog mesta potrajale su punih 12 sati i bile su najveće i najžešće nakon potpisivanja Minska-2. Mnogi vojni eksperti smatraju da je „upravo Marinka pokazala neizbežnost novog rata“.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 05.06.




Rešetnjikov: Rusija pokazuje tvrdoću koja Zapad već čini nervoznim  - Direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja, Leonid Rešetnjikov, ocenio je da je objavljivanje „crnih spiskova“  jedan od „elemenata antiruske kampanje koja se vodi na Zapadu“.

Po njegovom mišljenju, to nije samo igra za publiku, mada i taj motiv postoji. To je sastavni deo mera koje Brisel pokušava da primeni prema Rusiji radi vršenja pritiska i nastavljanja kampanje sankcija. Za to se koristi svaki mogući povod, uključujući i spiskove nepoželjnih lica koja su se istakla antiruskim izjavama.

Time se želi potkopati autoritet Rusije u inostranstvu, stvoriti negativni imidž našeg predsednika i, moguće je, izazvati neka negativna raspoloženja u društvu Rusije. Za to pokušavaju da iskoriste sve što im se nađe pri ruci. Koriste baš sve - od fudbala do razarača u Crnom moru i crnih spiskova. Čitajte više

Senat za isporuku oružja vrednog 60 miliona dolara Ukrajini  - Američki senator Rob Portman predložio je da se u zakon o vojnom budžetu za narednu godinu unese amandman po kojem će se povećati isporuke oružja Ukrajini do 60 miliona dolara, navodi se na sajtu senatora.

Portman predlaže novac za isporuke Ukrajini „protivartiljerijskih radara, odbrambenog naoružanja, bespilotnih letelica i zaštićenih sredstava komunikacije“.

Štaviše, amandman predviđa predaju obaveštajnih podataka Kijevu, kao i obuku za učešće u borbenim akcijama, planiranju i pomoć ukrajinskoj vojsci.

Senator predlaže i da se analizira iskustvo borbenih akcija na istoku Ukrajine, kako bi se bolje pripremili američki vojnici i to iskustvo podeli sa zemljama NATO-a. Portman je ubeđen da će to omogućiti „da se izvuku pouke iz sukoba i analiziraju njihove posledice za oružane snage Ukrajine“.

Na samitu G7 biće reči o produžetku sankcija Rusiji  - Lideri zemalja-članica G7 i EU razgovaraće na samitu u Nemačkoj, koji se održava 7. i 8. juna u zamku Elmau u Bavarskoj, o produžetku ekonomskih sankcija protiv Rusije, izjavio je novinarima visoki zvaničnik EU.

„Kao i pre očekujemo potpunu realizaciju Minskog sporazuma. Naše američke kolege su juče u Vašingtonu rekle da će razgovarati o produžetku sankcija. U tom kontekstu biće održana diskusija o Rusiji. Podsetimo, političko rešenje je već doneseno. Sada je aktuelno pitanje njegova formalna implementacija. Evropski savet je u martu veoma jasno povezao potpuno ispunjavanje Minskog sporazuma sa ukidanjem sektorskih ekonomskih sankcija.

Mislim da će se o tome razgovarati, posebno ako se situacija na istoku Ukrajine ne poboljša do samita“, izjavio je on. Čitajte više

Za EU neprihvatljivo stalno finansiranje Ukrajine  - Ukrajinske vlasti moraju da reše sukob u Donbasu i da samostalno izvedu zemlju iz duboke ekonomske krize, smatra evropski komesar za dobrosusedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han.

Evropska unija ne može na sebe da preuzme odgovornost za ukrajinsku ekonomiju, bez obzira na sukob koji i dalje traje u toj zemlji, izjavio je Johanes Han. 

„Za nas je neprihvatljivo da neprestano finansiramo neku zemlju“, rekao je Johanes Han u govoru na zasedanju Atlantskog saveta NATO-a. Evropski komesar je priznao da se Ukrajina nalazi u „ratnom stanju“, ali je naveo da je kijevska Vlada dužna da „reši sukob i da preduzme mere za izlazak iz ekonomske krize“, navodi se u tekstu. 

Snabdevanje Ukrajine smrtonosnim oružjem  - Ukrajini je potrebno „samo odbrambeno oružje kako bi zaštitila svoju teritoriju“, navodi se u izveštaju sa godišnjeg obraćanja predsednika Petra Porošenka parlamentu.

Ukrajina je dostigla sporazume za snabdevanje smrtonosnim oružjem iz 11 zemalja, stoji u analitičkom izveštaju ukrajinskog predsednika.

11 zemalja za zalihe oružjem, uključujući i smrtonosna sredstva. Značajan napredak na ovom polju učinio je naš glavni saveznik, Sjedinjene Američke Države“, u dokumentu piše.

U dokumentu se kaže da je Ukrajini potrebno „samo odbrambeno oružje da zaštiti svoju teritoriju od agresije“.

Kanada protiv povratka Rusije u „Veliku sedmorku“  - Premijer Kanade Stiven Harper smatra da Rusija ne treba da se vraća u „Veliku sedmorku“.

Kanadski premijer u intervjuu Asošijeted presu izjavio je da je tokom ukrajinske krize Rusija porušila osnovu po kojoj pripada klubu najrazvijenijih zemalja.

„Ne mislim da Rusija za vreme Vladimira Putina pripada G7. Tačka. Kanada će se veoma snažno suprotstaviti tome da Putin ponovo sedne za taj sto. Za povratak Rusije je potreban konsenzus, ali taj konsenzus se prosto neće desiti“, rekao je Harper uoči samita G7 koji počinje 7. juna u Nemačkoj. Čitajte više

SAD razmatraju razmeštanje raketa u Evropi  - Administracija Baraka Obame razmatra pitanje razmeštanja raketa kopnenog baziranja u Evropi koje bi bile usmerene ka Rusiji, prenosi Asošijeted pres.

Prema podacima agencije, kao povod za ovo može poslužiti rusko, navodno kršenje sporazuma o likvidaciji raketa malog i srednjeg dometa (RSMD) za šta Vašington optužuje Moskvu. Drugi razlog može biti situacija u Ukrajini.

Kako navodi AP, Bela kuća razmatra varijantu sa razmeštanjem raketa kopnenog baziranja u okviru povećanja šansi SAD da nanese nuklearni udar vojnim objektima na teritoriji Rusije. Ipak, prema rečima američkih vlasti, za sada oni više vole da razgovaraju sa Moskvom.Čitajte više

Putin može da iskoristi pravo da primeni silu u inostranstvu  - Predsednik može da koristi svako pravo koje mu daje Ustav, rekao je pres-sekretar ruskog lidera, povodom glasina da će Putin zatražiti od Saveta federacije da mu odobri primenu sile u inostranstvu.

Ruski senat je 2014. godine odobrio predsedniku da pošalje vojsku u Ukrajinu kako bi se normalizovala situacija na Krimu.

Inače, ovo pitanje nije slučajno postavljeno — u Donbasu se prvi put posle potpisivanja Minskih pregovora vode ozbiljne borbe. Kijev i Zapad optužuju Rusiju da ih je inicirala, a Vrhovna rada je odobrila da se u Ukrajinu može pozvati strana vojska.

Predsednica Saveta federacije Valentina Matvijenko obavestila je članove Gornjeg doma Parlamenta da očekuju vanrednu sednicu.

Stoltenberg: NATO Rusiju ne vidi kao pretnju  - Severno-atlantski vojni savez Rusiju ne vidi kao neposrednu pretnju ni za jednu od svojih članica, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg tokom posete Norveškoj.

Generalni sekretar NATO-a nada se da će se odnosi tog vojnog bloka s Rusijom poboljšavati u doglednoj budućnosti, prenosi norveška radio-stanica NRK.

„Naš cilj je saradnja s Rusijom. To je i u interesu NATO-a i u interesu Ruske Federacije“, rekao je Jens Stoltenberg za norveški radio.

Rukovodilac NATO-a suočio se s kritikom norveških stručnjaka koji smatraju da vojne vežbe u blizini ruske granice i oštar ton izjava o Rusiji dovode Moskvu u neugodan položaj.

„Stoltenberg je izjavio da, iako ne vidi nikakvu neposrednu vojnu pretnju u Rusiji za države-članice NATO-a, ipak postoji ’niz faktora koji otežavaju odnose Alijanse s Kremljom‘“, prenosi sajt norveškog radija.

Generalni sekretar NATO-a je upozorio da u savremenom svetu postoji mnoštvo pretnji koje se ne mogu predvideti, navodeći kao primer događaje u Siriji i Iraku.

Mejl koji otkriva da je Kijev mnogo puta prekršio primirje  - Mesecima, obe strane ukrajinskog konflikta optuživale su jedna drugu za kršenje minskih mirovnih sporazuma. Ispostavilo se da su kijevske trupe, koje se nisu pridržavale postignutog dogovora, imale svoju tešku artiljeriju stacioniranu u blizini granice sa DNR i LNR.

Ukrajinska hakerska grupa „Kiberberkut“ upala je u mejlove general-majora Andrija Tarana, načelnika Zajedničkog centra za kontrolu primirja i koordinaciju u Ukrajini, i povratila slike koje dokazuju višestruke povrede minskih mirovnih sporazuma od strane kijevskih snaga.

Prema sporazumima iz Minska obe strane ukrajinskog sukoba — policija Donbasa i kijevske trupe — složile su se da povuku svoju tešku artiljeriju sa linije kontakta.

Međutim, satelitski snimci dobijeni od „Kiberberkuta" otkrivaju da je Kijev imao svoju tešku artiljeriju stacioniranu u neposrednoj blizini granice sa republikama Donjeckom i Luganskom, i tako kršio uslov sporazuma o primirju.

Pošto su hakovane poruke poslate od Tatjane Podobinske Štik, člana osoblja ambasade SAD u Ukrajini, Vašington je sigurno upoznat sa situacijom. Čitajte više

Pentagon traži blaže sankcije Rusiji  - Ministarstvo odbrane SAD je zainteresovano da ublaži sankcije protiv Rusije zbog zavisnosti američke astronautike od ruskih raketno-kosmičkih tehnologija. Kako piše Njujork tajms, Amerika ne može bez ruskih raketnih motora još najmanje nekoliko godina

Pre samo pet meseci Kongres je zabranio Pentagonu nabavku ruskih raketnih motora, a u američkoj vojsci već smatraju da Rusiji treba ukinuti sankcije u ovoj oblasti. Pentagon od 2000. godine kupuje od Rusije motore koji se koriste za pokretanje satelita.

„Pentagon je saopštio da će ruski raketni motori Americi biti neophodni još nekoliko godina, ukoliko želi da u svemir lansira visokotehnolške i obaveštajne aparate“, piše list.

Ovo saopštenje američkog Ministarstva odbrane izazvalo je u Kongresu žestoko protivljenje opozicije koja je za to da se zavisnost od Rusije u oblasti astronomije svede na minimum. Ipak, direktor američke Nacionalne obaveštajne službe Džejms Klaper i dva najuticajnija saradnika Pentagona, kompanije — „Boing“ i „Lokid Martin“ podržala su vojne zvaničnike. Očigledno da je preovladalo mišljenje da su ruski raketni motori potrebni SAD, bez obzira na sankcije protiv RF. Čitajte više

SAD izbegle odgovor odakle se informišu o Donbasu  - Zvanični predstavnik Stejt departmenta Mari Harf nije mogla da navede izvore od kojih američki spoljnopolitički resor dobijaju informacije da u najvećem broju slučajeva Minski sporazum krše ustanici.

Tokom brifinga jedan od novinara je naveo podatke iz jednodnevnog izveštaja OEBS-a da su za poslednja dva meseca snage LNR i DNR kršile Minski sporazum neznatno češće od ukrajinske vojske. U trećini slučajeva inicijatore kršenja mira je bilo nemoguće utvrditi. Novinar je naveo da je tokom povlačenja teškog naoružanja iz zone konflikta ukrajinska strana kršila dogovor češće nego ustanici.

Potparolka Stejt departmenta izjavila je da su joj nepoznati podaci koje je naveo novinar, kao i da će ih posebno analizirati. Prema rečima Harfove, eksperti Stejt departmenta su izrazili mišljenje da ustanici češće krše primirje nego ukrajinska vojska. 

Na pitanje odakle Stejt department dobija informacije da su ustanici odgovorni „za veliku većinu kršenja Minskog sporazuma“, Mari Harf je izjavila: „Iz različitih izvora, uključujući OEBS“.

Merkelova: Odsustvo Rusije sa G7 gubitak i nužnost  - „Odsustvo Rusije sa samita G7 je gubitak, ali je to nužnost“, smatra nemačka kancelarka Angela Merkel.

Prema njenim rečima, odsustvo Rusije sa samita, koji će u nedelju 7. juna početi u Nemačkoj, je u nekom smislu gubitak, ali je u ovom trenutku potrebno. 

Merkelova je naglasila da je su borbena dejstva na istoku Ukrajine i prisajedinjavanje Krima Rusiji prošle godine narušili mirovni poredak Evrope, koji je uspostavljen posle Drugog svetskog rata.

„Za neke stvari je potrebno mnogo vremena, a po ovom pitanju neophodno je da Rusija promeni pogled, što ja za sada ne primećujem“, rekla je Merkelova.

Podsetimo, zapadne države su se dogovorile da obustave članstvo Rusije u G8 posle povratka Krima u sastav RF u martu 2014. godine.

Češki evroposlanici protiv ograničavanja pristupa ruskim diplomatama  - Kateržina Konečna i Irži Maštalka, češki poslanici u Evropskom parlamentu (EP), pozvali su Martina Šulca, predsednika EP, da ponovo razmotri svoju odluku o ograničavanju pristupa ruskim diplomatama u Parlament, koju je on navodno doneo bez prethodnih konsultacija sa evropskim poslanicima.

„Kao članovi Evropskog parlamenta i kao građani država-članica Evropske unije mi smo iznenađeni Vašim krajnje nedemokratskim pristupom. Ono za šta krivite druge, a najpre Rusiju, za revanšizam i nedemokratičnost, zapravo Vi činite svojom izjavom i svim poslednjim postupcima. Tako se natkriva senka sumnje u demokratičnost Evropskog parlamenta“, piše u pismu upućenom Martinu Šulcu u koje je Sputnjik imao uvid.

Češki poslanici smatraju da je predsednik Evropskog parlamenta samovoljno doneo odluku, bez saglasnosti evropskih kolega.

„Mi ne možemo poverovati da Vi kao glavni predstavnik jedne demokratske institucije, kao što je EP, pribegavate takvoj taktici ‘oko za oko, zub za zub’. To je daleko od dijaloga i od nastojanja da se kriza između EU i Rusije reši konstruktivno. Vi pribegavate metodama koje sami kritikujete, metodama zbog kojih EP kažnjava partnere i države koje žele da postanu članice EU“, navodi se u izjavi Konečne i Maštalke.




Video vesti za 05.06.




Odred "Sparta" Narodne vojske u akciji

Borbe za Marinku - Narodna vojska

Dejstvo tenka Narodne vojske u Marinki 

Borbe u Peskiju - Narodna vojska

Detonacije u Donjecku

Deo Donjecka pogledom iz drona

Granatiranje Marinke

Granatiranje rudnika kod Donjecka

Obaranje helikoptera kijevskih snaga - nepoznat datum

Žestoke borbe u Marinki - Narodna vojska -

Žestoke borbe u Marinki - Narodna vojska -

Žestoke borbe u Marinki  - Narodna vojska -

Žestoke borbe u Marinki - Narodna vojska - dejstvo tenkova i oklopnih vozila

Pregled bojevih dejstava za 04.06.

Pregled vesti za 05.06.

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima