Neprijatelj pape džihadizam, a ne Rusija

Susret između pape Franje i Vladimira Putina, drugi nakon razgovora u novembru 2013. godine, bio je neizbežan u kontekstu aktuelnih potresa u Evropi i na Bliskom istoku, smatra Žan-Fransoa Kolosimo, pisac i esejista.

Situacija sa pravoslavcima na zapadu Ukrajine i hrišćanima na Bliskom istoku su teme koje približavaju Svetu stolicu i Rusiju, rekao je u intervjuu za „Figaro“.

U Ukrajini, gde su pravoslavci manjina na zapadu zemlje, u regionu LJvov, u kome su jake nacionalističke tenzije, „Vatikan može da utiče na ublažavanje krize“, kaže sagovornik pariskog lista.

Drugi razlog za susret pape i ruskog predsednika bila je dramatična situacija sa hrišćanima na Bliskom istoku.

„Za papu je neprijatelj džihadizam, a ne Rusija“, kaže autor knjige o stradanju hrišćana.

Izvor iz Vatikana je rekao francuskim medijima da Sveta stolica smatra da rešenje sukoba u Siriji ide preko Rusije.

„Žalosno je što ovaj pristup vatikanske diplomatije ne važi i za Jelisejsku palatu i Evropsku uniju“, smatra  esejista.

„Ne možemo da pronađemo dugoročno rešenje bez Rusije i Irana za sukob koji bukti na Bliskom istoku. Ove dve regionalne sile imaju dugu istoriju, nezvaničnu diplomatiju i mrežu u regionu u kome imaju strateške, vitalne interese“, upozorio je Kolosimo.

Za njega je Rusija zaštitnica hrišćana na Bliskom istoku zato što je ostavila vrata za dijalog sa sirijskim predsednikom Bašarom el Asadom, za razliku od Francuske.

„Ova slepa tvrdoglavost (francuske diplomatije) ugrozila je njihov opstanak, pa su se okrenuli prema Rusiji“, objašnjava.

„Putin je dobio poen zato što naša zemlja vodi politiku prazne stolice.“

Francuski esejista je govorio i o obnovljenom i osnaženom dijalogu pravoslavne i katoličke crkve.