Puškov: Javno mnenje Srbije apsolutno na strani Rusije, baš kao što je u Rusiji na strani Srbije

Amerika želi da izoluje Rusiju, jer joj, pre svega, nisu po volji ruska spoljna politika i vladavina predsednika Vladimira Putina, rekao je predsednik Komiteta Državne dume za odnose sa inostranstvom Aleksej Puškov.

"Putin joj nije po volji kao predsednik, ali kako ne može da ga smeni, s obzirom na nivo podrške i ogromnu popularnost, ona se koncentrisala na to da nanesu maksimalnu štetu Rusiji na međunarodnoj sceni. Odatle i politika koju je Amerika nazvala politikom ograničavanja i izolacije Rusije, a oba termina potiču iz Hladnog rata, dakle s početka pedesetih godina, u vreme Trumanove administracije", istakao je Puškov.

On je rekao da je indikativno i da Amerika ne pronalazi nove termine za označavanje svoje politike, već se vraća na terminologiju Hladnog rata, tako da je to hladni rat u obnovljenom vidu. 

"Njegov najvažniji dio je pokušaj da se izoluje Rusija i da se liši korisnih kontakata s drugim državama. SAD ne uspevaju i neće uspeti da to urade na globalnom nivou, zato što naravno ne mogu da ograniče kontakte Rusije sa Kinom, Brazilom, Indijom, Jugoistočnom Azijom, sa arapskim zemljama, sa Egiptom, Latinskom Amerikom. To je nemoguć zadatak, nemoguća misija", ocenio je Puškov. 

Prema njegovom mišljenju, trezvene glave, kojih ipak još ima u Vašingtonu, mada njihov broj vrtoglavo opada, shvataju da se Rusija ne može izolovati u međunarodnom, globalnom kontekstu.

"Ali smatraju da je to moguće na evropskom kontinentu. I otuda, prvo, pritisak na Evropsku uniju da ni u kom slučaju ne krene putem ukidanja sankcija, a Obama je već izjavio posle sastanka G7, na neki način, u ime EU da će EU produžiti sankcije, što samo po sebi pokazuje koliko je EU zavisna od SAD", rekao je Puškov. 

On je istakao da Evropa ima jedan veoma ozbiljan problem, jer velikim brojem zemalja Evrope upravljaju proameričke elite. "Sjedinjene Države su se potvrdile kao glavni centar sile i uticaja u Evropi, posebno posle raspada Sovjetskog Saveza, i od tada one sprovode doslednu politiku očuvanja tih elita na vlasti. Tu postoji niz metoda delovanja, počev od vaspitavanja političkih kadrova potrebnih Sjedinjenim Državama do tesnih veza sa krugovima evropskih preduzetnika i velikih američkih investicija u evropsku ekonomiju. To je čitava strategija", naglasio je Puškov. 

On je istakao da Amerika nikada neće otići iz Evrope i to je temelj globalne moći - ako izgube Evropu, oni praktično gube sve. 

Govoreći o odnosima Srbije i Rusije, Puškov je za "Sputnjik" rekao da dve zemlje ostaju veoma bliski partneri, koje ne vezuju samo istorijske veze, već i dobri odnosi u današnjem trenutku, uprkos problemima i tome što je Srbija kao glavni cilj postavila ulazak u Evropsku uniju, ali i pored pritisaka zapadnih zemalja da Beograd uvede sankcije Rusiji. 

"Mi smo osetili da taj korak Srbija neće preduzeti i da će odnosi sa Rusijom ostati jedan od najvažnijih prioriteta spoljne politike i diplomatije Srbije. Upravo ti odnosi specijalnog partnerstva, tačnije bliskog partnerstva, potvrđeni su na svim nivoima", naglasio je Puškov. 

On je dodao da je javno mnenje Srbije apsolutno na strani Rusije, baš kao što je i javno mnenje u Rusiji, i istorijski i danas, na strani Srbije. 

Kad je reč o izgradnji gasovoda "Južni tok", Puškov je naglasio da Rusija nije inicijator odustajanja od "Južnog toka", iako se neki trude da prikažu upravo tako. 

Puškov je naveo da SAD blokiraju krupne međunarodne projekte koji bi nesporno ojačali pozicije Rusije kao što je "Južni tok", odnosno, to je težnja da se Rusija istisne iz Evrope i da se Rusiji suprotstavi jedinstvena proamerička Evropa. 

"Rusija se uvijek zalagala za 'Južni tok', sve dok direktno nisu blokirani svi napori da se to ostvari. Formalno gledano, saglasnost nije dala Bugarska, ali to je čisto formalno, jer Bugarska, prema mom mišljenju, ne uživa preveliku samostalnost, i odluke se nisu donosile u Sofiji, već u Briselu. Ne bi me iznenadilo da je ta odluka donesena na predlog SAD, s obzirom na to da upravo oni pokušavaju da uskrate Rusiji velike projekte, da ograniče međunarodne odnose sa Rusijom", rekao je Puškov. 

On je dodao da očekuje dodatni pritisak na potencijalne učesnike u "Turskom toku", ali misli da je u ovom projektu nešto drugačija situacija, upravo zbog toga što Turska nije Bugarska. 

"S jedne strane, Turska je članica NATO-a, a s druge je poznata po tome što veoma sistematično sprovodi politiku nacionalnih interesa i ne zavisi od odluka EU. Brisel za Tursku nije autoritet, za razliku od Bugarske. Uprkos tome što Brisel već duže vreme nudi Turskoj članstvo u EU, u isto vreme joj ga i ne daje", ocenio je Puškov. 

Pored toga, kaže on, nijedno tursko rukovodstvo, a još manje ovo na čelu sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, neće uskratiti sebi projekat koji će mu omogućiti da postane najvažnija tranzitna država za gas u Evropi. 

"Zašto bi se bilo ko odrekao kokoške koja nosi zlatna jaja? Tim prije što alternativni projekti tipa TANAP i TAP nisu dovoljni da obezbede gas za evropsko tržište u meri u kojoj je to neophodno. Rusija, sa druge strane, može da obezbedi sve zahteve evropskog tržišta putem 'Turskog toka', čiji je protok 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje", rekao je Puškov, dodavši da je najvažnije da se taj projekat realizuje i to na nivou Rusije i Turske.