Ukrajina i Novorusija - iz minuta u minut - 20.06.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu - (kijevske snage) - kliknuti za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 20.06.

Purgin: Rat je već u toku, ali kroz dve ili tri nedelje može ponovo ući u „vrelu fazu” -  Kijevske snage nisu odistajale od napada ni ovu noć: sa svojih pozicija oko Marinke dejstvovale su na položaje armije DNR i periferiju Donjecka.

Kako je izjavio predsednik Donjecke Republike, Aleksandar Zaharčenko, koristili su haubice i Minskom-2 zabranjene minobacače od 120 milimetara.

Dejstvovano je i po položajima armije DNR oko donjeckog anjerodroma i naselja Spartak.

Međutim, to je samo jedan od razloga da predsednik parlamenta (Narodnog saveta) DNR – Andrej Purgin – upozori:

„Ako u naredne dve ili tri nedelje ne bude političkih koraka napred – situacija u Donbasu ponovo može ući u „vrelu fazu”. Može se reći da rat i sada traje, ali ne prelazi neke dopustive okvire. Ali, samo je pitanje vremena kada će se sve izliti izvan sadašnjeg okvira”.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 20.06.




Ukrajina dala poveriocima „poslednju šansu“ da joj otpišu 40 odsto duga i smanje kamate - Ukrajina je predložila svojim privatnim poveriocima da joj otpišu 40 odsto nominalne vrednosti dugova - objavio je Bloomberg.

Izvor iz državnog vrha u Kijevu objasnio je agenciji: „Pre mogućeg uvođenja moratorijuma na otplate kredita, ukrajina daje svojim kreditorima nekoliko nedelja da prihvate predlog koji se odnosi na restruktuiranje 19 milijardi dolara“.

Istovremeno je ukrajinska ministarka finansija, Natalija Jaresko, pozvala je kreditore da iskoriste „poslednju šansu za dogovor o restruktuiranju dugova“. I upozorila: u suprotnom - uvodimo moratorijum.

Jaresko ne krije da Kijev od poverilaca traži da pristanu na „značajno smanjenje glavnice“, produžavanje rokova otplate i promenu (smanjivanje) kamata.

Istovremeno je odbacila predlog poverilaca da Ukrajina 8 milijardi dolara plati iz rezervi svoje centralne banke.

Ukupni dug Ukrajine dostigao je 70 milijardi dolara.

Putin: Mi ne nastupamo agresivno, samo smo dosledniji u odbrani naših interesa - Rusija se ne ponaša agresivno, ne pretenduje da bude super sila i ne teži svetskoj hegemoniji, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin, naglašavajući da ona (Rusija) samo hoće da bude poštovana među međunarodnim partnerima.

Putin je na međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu rekao da se ne slaže sa izjavom bivšeg francuskog premijera Fransoa Filona da Rusija „sve više deluje agresivno“.

„Mi ne nastupamo agresivno. Samo smo dosledniji u odbrani naših interesa“, istakao je ruski lider.

Putin je rekao da Rusija ne teži hegemoniji ili bilo kakvom statusu super sile.

„Mi nikome ne namećemo svoje standarde ili modele ponašanja. Želimo jednake odnose sa svim  akterima međunarodne zajednice — sa partnerima iz Amerike, Evrope i Azije“, naglasio je ruski predsednik.

On je istakao i da Rusija ne želi da bude ponižavana.

„Rusija želi da je poštuju. A ko to ne želi? Ko želi da bude ponižavan? Time što traži da je poštuju, Rusija ne zahteva ništa posebno“, zaključuje Putin.

Putin: Izlazak SAD iz sporazuma o PRO nas gura u novu trku u naoružanju - Jednostrani izlazak SAD iz sporazuma o protivraketnoj odbrani podstiče Rusiju na novu trku u naoružanju, jer to utiče na globalni sistem bezbednosti, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin, govoreći na Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu.

„Do hladnog rata dovode lokalni vojni konflikti, a globalne odluke kao što je npr. jednostrani izlazak SAD iz sporazuma o protivraketnoj odbrani zaista je korak koji nas gura u novu trku u naoružanju, jer on menja globalni sistem bezbednosti“, rekao je Putin

„Dozvolite nam da sami određujemo naše interese i naše potrebe, polazeći od naše zajedničke istorije, naših kultura. Sa nama ne treba razgovarati jezikom ultimatuma“, dodao je Putin.

„Mi smo dugo vremena, može se reći deceniju, mirno ćutali i predlagali sve vrste saradnje, ali su nas stalno pritiskali, pritiskali, pritiskali i pritisnuli do crte iza koje ne možemo da se povučemo“, rekao je Putin.

„Poslednji podaci koje sam video i slušao iz Evrope govore o gubicima od 100 milijardi koje mogu da imati evropski proizvođači. Smanjili smo trgovinski promet sa Evropom za četvrtinu“, rekao je Putin.

Senat odobrio Ukrajini 300 miliona dolara vojne pomoći - Američki Senat odobrio je izdvajanje vojne pomoći Ukrajini u iznosu od 300 miliona dolara.

Ovaj dokument je usvojen u svojstvu amandmana vojnog budžeta koji su zakonodavci usvojili tokom glasanja. Za zakon je glasao 71 senator, dok je protiv bio 21.

Zakon u celini predviđa izdvajanje 600 milijardi dolara u vojne svrhe. Ipak, njemu još predstoji da prođe glasanje u predstavničkom domu Kongresa, koji je doneo u maju sopstvenu verziju vojnog budžeta.

Dokument, međutim, ima malo šansi da stupi na snagu, jer je predsednik SAD već obećao da će staviti na njega veto. Neslaganje šefa države stavlja pod znak pitanja ceo niz članova zakona. Između ostalog, prema mišljenju Bele kuće, on će suštinski otežati zatvaranje vojnog zakona u Gvantanamo.

Putin: Rusija i Ukrajina su „osuđene“ na zajedničku budućnost - Rusija i Ukrajina su „osuđene“ na zajedničku budućnost, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

„Šta god da se desi, Rusija i Ukrajina su osuđene na zajedničku budućnost“, rekao je Putin na plenarnoj sednici Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma.

Prema rečima predsednika, uz sve sadašnje poteškoće „Rusi i Ukrajinci su jedan narod, jedan etnos u svakom slučaju“, sa svim različitostima, kulturnim specifičnostima, sa zajedničkom istorijom, kulturom, duhovnim korenima.   

„Mi smo polazili od toga da Ukrajina ima pravo na sopstveni izbor — i na civilizovani, i na politički i na ekonomski, kakav god“, naveo je on.

Sankcije protiv Krima produžene do juna 2016. - Savet EU je zvanično potvrdio produženje sankcija protiv Krima i Sevastopplja do 23. juna 2016. godine, kaže se u saopštenju Saveta.

„Juna 19. produžavaju se sankcije EU do 23. juna 2016. godine, kao odgovor na nezakonito priključivanje Krima i Sevastopolja“, piše u dokumentu

„Sankcije sadrže zabranu — uvoza proizvoda sa Krima i Sevastopolja u Evropsku uniju; investicija u Krim i Sevastopolj, što znači da evropske i kompanije sa sedištem u EU ne mogu da kupuju nekretnine i organizacije na Krimu, finansiraju krimske kompanije i da im u vezi s tim pružaju usluge; turističkih usluga na Krimu i Sevastopolju, između ostalog, evropski kruzeri ne mogu da se zaustavljaju u lukama Krimskog poluostrva, osim u nepredviđenim situacijama; izvoza određene robe i tehnologija krimskim kompanijama za njihovo korišćenje na Krimu u sektorima kao što su saobraćaj, telekomunikacije i energetika, za istraživanja i eksploataciju nafte i gasa i mineralnih resursa“, kaže se u saopštenju.

Video vesti za 20.06.




Basurin o situaciji na frontu

Borbe na aerodromu u Donjecku - reportaža

Kijevske snage pod vatrom

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima