Gusle čuvaju srpsku istoriju

Gotovo sve što znamo o vekovima naše istorije znamo iz narodnog predanja. A ono je najviše sačuvano u narodnim pesmama koje se pevaju uz gusle. Pretkosovske najavljuju Kosovo i kazuju o raskolima i međusobnim ratovima srbskih velikaša, o satiranju srbskog carstva. Pokosovske pevaju o Kosovu - od Boja do današnjeg dana. Drukčije nije ni moglo biti, jer Kosovo je naše duhovno, kulturno i istorijsko središte. Središnja linija našeg kolektivnog pamćenja. Srećom, gusle još postoje i za njih se pišu i uz njih pevaju pesme o svim značajnim događajima, nikada ne zaobilazeći kosovsku temu.

O čuvanju srbskih predanja, kroz čvrstu vezu sa tananim nitima gusala, ovako zbori Boško Vujačić, najbolji srbski guslar današnjice. Ali, veli i da narodne pesme i gusle "pamte" i vreme mnogo pre Kosova.

- Više od milenijuma naše istorije opisano je u srbskim narodnim pesmama - podseća Vujačić. - Da nemamo narodne epske pesme i gusle, šta bismo znali o moralnim stavovima življenja, odnosu prema porodici, bližnjem, veri, naciji, precima, herojima, svecima. U njima je sačuvano i zapamćeno sve što se nije smelo zaboraviti. Nemamo mi nikakvu drugu niti pouzdaniju povesnicu sve do srpske revolucije i Vuka. Ni u jednoj istorijskoj čitanci nisu bolje, lepše i sadržajnije izražene sušte stvari ljudskog, ličnog i kolektivnog života.

Da su gusle kao jedna od univerzalnih vrednosti srbskog roda sačuvale sve naše mitove, a posebno kosovski, veruje i Branko Konatar, književnik iz Beograda. Ako smo, kako kaže, od "najdonjeg kamena našeg postojanja do najskuplje stečene reči uz ikonu pretrpeli, uz kandilo preplakali, uz gusle smo pretrajali".

- Gusle su jezik, junački razgovor i muzika - pripoveda Konatar. - One su nacionalna biblioteka, narodni muzej, ustav nataloženog, prosejanog životnog iskustva. Ništa naši preci nisu tako dobro razumeli kao jeku manastirskih zvona i drhtaj struna sa gusala. Uz to sazvučje osvajali su i branili slobodu, zidali zadužbine, praštali neljudima i molili se Bogu. Oboje, i gusle i manastire, ostavili su nam u amanet, da ih čuvamo i da nas čuvaju. Trajaćemo dok se budemo čuvali.

Da bi gusle za budućnost sačuvale sadašnjost, po rečima naših sagovornika, neophodno je mnogo opreza i obazrivosti. Konatar smatra da smo obavezni gusle zaštitimo od vulgarne interpretacije, intelektualne i moralne korozije. Da ih tako neoskrnavljene predamo potomcima.

- Optimista sam i ne plašim se za budućnost i opstanak gusala i našeg predanja - dodaje Vujačić. - Sve što je važno i veliko nije masovno već retko. Tako je vazda bilo tako će i ostati.

INSTRUMENT ZEMALJSKE SNAGE

Danas, kada je mnogo onih koji gusle potcenjuju kao "instrument sa jednom žicom idealan za kukanje i naricanje", akademik Ivan Jevtić ne misli tako. U svojoj Simfoniji "1804", ovaj kompozitor je prvi put u istoriji muzike guslarsku melodiju obeležio notama i sjedinio zvuk gusala i simfonijskog orkestra. Guslao je i uz njih pojao maestro Roberto Gato.

- Muzičke mogućnosti gusala jesu mnogo skučene, ali zvuk tog instrumenta nosi jednu posebnu boju i naboj koji drugi instrumenti nemaju - kaže akademik Jevtić. - Gusle mogu i te kako da inspirišu kompozitora u smislu "zemaljske snage". U Simfoniji "1804" guslaru sam ostavio mnogo slobode u sviranju, a guslarskim zvukom želeo sam da iniciram orkestarske situacije. Guslar nadahnjuje orkestar.

Jelena Matijević,