U Staroj Pazovi održan prvi festival savremene poezije i performansa

Povodom obeležavanja Dana mladih, u Staroj Pazovi je od 12.  do 15.  avgusta uorganiazciji Kancelarije za mlade,    Centra za kuturu  (kulturu nizašta) i neformalne grupe „Pazova poziva“,  a pod pokroviteljstvom opštine, odražan  Prvi festival  savremene   poezije  i performansa  „Pazova poziva /Pazova Calling”  čiji je idejni tvorac,  glavni organozator i selektor učesnika bio beogradski pesnik Bojan Savić Ostojić, urednik lista za poeziju  Agon,  osnivač udruženja građana Knjižurak oko kojeg je okupljeno desetak pesnika koji su  svi učesnici u programu  Festvala.

Ideju urednika Agona  je svestrano podržala staropazavačka pesnikinja  Slađana Šimrak  koja predvodi  lokalno udruženj mladih pesnika koje deluje već nekloliko godina pod nazivom „džBujanje“,   kako glasi i naslov pesničkog  zbornika  u kojemu objavljuju svoje radove. 

U  petom broju „džBujanja“,    svojevrsnog pesničkog alamanaha izašlom uoči festivala,    objavljena je  po jedna pesma svih dvadeset pesnika,  inače generacijski srodnih, učesnika Festivala,  kao i pesma  najuglednijeg festivalskog  učesnika, Slobodana Tišme „Knjiga,  svećnjak,  krov“  koji je svojim performasmo „interkultularne  šutnje“  efektno zavrišio ovu  estradnu manifestaciju srbskog pesništva, novog avangardnog nadrealizma danas i ovde. 

Po jedna pesma svih dvadset pesnika,   devet lokalnih i jedanaest   gostujućih,  objavljenih u petom broju almanaha „džBujanja“  kao festivalskom vodiču,  prevdena je i na slovački jezik,  što je za svaku pohvalu imajući u vidu da je  skoro polovina Stare Pazove naseljena  slovačkom nacionalnom manjinom,  pa će ljubitelji iz redova Slovaka moći da čitaju  odabrane pesme učesnika Festivala i na svom maternjem jeziku. 

Glavni organizator Festivala,  Bojan Savić  Ostojić,  doslednmi sledbenik „lidera i barda uticaja“  Tomaža Šalamuna

Glavnom organizatoru   i selektoru Prvog festivala savremene poezije  Pazova Calling, pesniku Bojanu Saviću Ostojiću,  inače  doslednom sledbeniku  poetike nedavno preminulog velikog slovenačkog  pesnika,  „lidera i barda uticaja“,  Tomaža Šalamuna,  kao kapitenu,  nije  bilo teško da sastavi komletan  tim  s kojim će nastupati u Staroj Pazovi koja od  pre nekoliko sezona  diči  „svojim belim dvorom srbskog fudbala“. 

Kako je objasnio „kapiten“   Savić-Ostojić,   u svojoj propagandnoj poruci,  sa čime se u potpunosti saglasila i Slađana Šimrak, (i ne samo radi rodne pesničke ravnopravnosti):
 
„U centru pažnje ovog festivala  savremne poezije i performansa  nalazi se poezija koja se ne zasniva toliko na pesničkim koliko i na izvođačkim vrednostima pesnika interpretatora svojih stihova. 

Dajući  prednost nastupu,  festival ustupa prostor  savremenim autorima, koji su se ostvarili ne samo kao pesnici,  nego i kao  autentični  izvođači svoje poezije“,  oglasio se kapiten najavljujući  nastup svog pesničkog tima  i zaključivši:

„Festival će tako na koncetrisan način  skrenuti pažnju na ono što se naziva savremnim pesničkim praksama.“

Pazova je pozivala (i na  engleskom),  a odazvali se samo pesnici,  a publika,  bogami,  ne.
 
Prvi  festivala  savremene poezije i performansa  održan u Staroj Pazovi,  koju krasi Beli dvor srbskog fudbala,  jedina je manifestacija ovog „žanra“  održana bez prisustva publike!

Tako je  bar bilo na oficijelnom mestu događaja,  na platou  ispred Gradskog pzorišta kojim upravlja Centar  za kulturu,  jedan od organzatora ove pesničke manifestacije, gde su pesnici nastupali  u četiri termina: u sredu, 12.  avgusta (u  18.  sati kad je Festival zvanično otovren  i u 20.  sati), u četvrtak,  13.  i u subotu,  15. agusta kad je  „intrekulturalnom petominutnom  šutnjom“   Slobodaana Tišme i projekcijom filmova o pesnicima,  festival završen.

Bez publike,  kao što je i počeo.

Ukoliko nekog penzioner iz obližnjeg parka poput „gledaoca reportera“   nje  tuda naveo početak ili kraj večernje  mu šetnje. 

U volonterskom međunarodnom,  a interkulturalnom kampu u rasadniku „Brest  i  klubu „Pustolov“  na Dunavu

Pesnici  su traganju za nekim ko će čuti njihove stihove na ovom  presahlom pesničkom festivalu  pohodili „interkulturalni“,  a međunarodni  volonetrski kamp „Brest“  postavljen u drugom kraju Pazove,  a pretposlednje festivalske večeri nastupali  su  u klubu „Pustolov“  u Starim Banovcima,  na dunavskoj obali „  gde ih je,  kako reče glavni organizator,  Bojan Savić, uz „pesak,  pesmu,  pivo,  ponovo pohodila pesnička patnja,  a pričinjela im se i publika,  puna poleta,  poznata pometnja pazovačkog pokajničkog pokreta, pravi pesnički požar,  prvi ovog leta, po pričanju Pere portira  iz  propagandnog, pisca propagadnih  poruka iz pododjela pesničke proročke prognotistike...“  (Tako je govorio  Bojan Savić u svojoj završnoj reči na Festivalu poezije,  u subotu,  15.  avgusta u 21. 00 )

Kvalitetna i poetična raznovrsnost poezije učesnika Festivala

Izbor pesnika koji je izvršio selektor Deajn Savić Ostojić odslikava kvalitetnu i  poetičnu  različitost poezije  koju stvara osam  učesniak njegovog pesničkog kruga i dve pesnikinje.

Koliko je izbor pesničkog tima bio odista kvalitetan,  svedoči i podatak da je na Prvom pazovačkom festivalu poezije  nastupilo čak osam pesnika od ukupno 54 zastupljenih  u relevantnoj antologiji savremenog   srbskog pesništva  „Restart“ Gorana Lazičića  (2014) u izdanju Doma kulture Srudentski grad  u kojemu je antologičar dugo godina bio urednik pesničkog programa.

U toj  antologiji nisu  zastupljena  samo tri pesnika iz ekipe Bogdana Savića koja su uečstvovala na festivalu Pazova Colling: dva

Slobodana (Nikolić i  Ivanović) i jedan Viktor (Radonjić).

U ekipi je bio takođe i jedan antologičar mladog pesništva,  izbora iz savremene poezije u Srbiji  Vladislav Stojnić (Zemun, 1980): „Prostori i figure“  (2012),  inače autor  četiri pesničke zbirke: „Vreme se završilo“  (2008),  „Fotoalbum“  (2010);  „Poziv na saučesništvo“ (2011) i „Kutija“ (2013). 

Uz Stojnića najpozantiji učesnik festiavla je bio  Nikolla Živanović (Kragujevac,  1979),  dobitnik ovogodišnje nagrade „Branko Miljković“  za knjigu poezije   „Carmina Galli“,  autor još tri pesničke  zbirke „Aleja časovnika“ (s Aleksandrom
 Šarencem,  1998), „Narcisove ljubavne pesme“  (1999. ) i „Astonovo“  (2009). 

Najatraktvniji nastup imala je Ana Marija  Grbić (1987,  Beogard) koja je kazivala pesme iz svoje najnovije zbirke  „Venerini i ostali bregovi“  (2015)  koja je već postala hit na društenim mrežama,  a o  samoj poetesi i motivima nekih pesama iz te zbirke Danilo Lučić je snimio i video rad,  emitovan na završnokj večeri festivala.

Prelistavanje herabarijuma metafora

Ana Marija Grbić izazvala je oduševljenje ono malo ljubitelja  savremene   poezije svojim zajedničkim nastupom sa   najmlađim učesnikom  Slobodanom Jovanovićem (Nikšić,  1988)  koji je već uspeo da objavi dve pesičke zbirke: „Adresa sna“  (2010) i „Osobine“ (2014. )

Njegovi  lirski narativi,  veristički stihovi,  pre svega intimističko-ispovedenog tipa  koje je pisao zajedno sa Anom  Marijom Grbić,  nastali na pesničkom pohohdu po Istri,  svojom iskreošću,  toplinom i  večnim mladalačikim dahom, starije poznavaoce poezije podsetili su na zajednički  pohod po Karpatima   sedamdesetih godina prošlog veka  legendarne jugoslovenske poetese,  „pesnikinje zemlje starinske“   Zagrebčanke Vesne Parun i mladog,  razbarušenog srbskog Jesenjina,  Kruševljanina, Radomira Andrića.

Sva vlast sonetima

Zajedničko prelstavanje  herbarijuma metafora,  na malom platou ispred Gradskog pozorišta u Staroj Pazovi,  u četvrtak veče, 13.  avgusta 2015. g, prelistavanje stihova koje su poput cveća sakupali po Istri   dva biljobera poezije,  Ana Marija Grbić i Slobodan   Ivanović i njihova  vizuelizacija  na filmskom ekranu isijavali su zvezdane trenutke  umetničkog uzleta ovog Festivala   kad čovek spontano  izusti „Sva vlast sonetima“.

U beogradskoj postavi  aktera Prvog festivala savrememe poezije i performsa „Pazova zove“  značajna mesta su zauzeli  i sledeći učesnici: Bojan Marković (1985. ,  Užice),  jedan od urednika književnog programa  Doma kulture Studenstkog grada,  autor pesničke zbirke  „Riba koja je progutala svet“ (2013. ,  emitovan i video rad).

Druga pesnikinja na Festivalu,  Beograđanka Jelica   Kiso, autorka dve pesničke zbirke: „Crna sreća“ (2010) i „Gvozdeni tanjir“  (2015); 

Prijepoljac Ilhan  Pačariz (1983. ), takođe autor dve knjige poezije „Sobni nomad“  (2011) i „Oniričke pesme“  (2015), uređuje književni časopis „Pusto ostrvo“.

Saša Tucić,  (1978. ),  sin jedog od utemeljivača srpske nove poezije,  pokojnog  Vujice Rešina Tucića.  Siniša,  koji stalno živi u Novom Sadu autor je četiri poetske knjige: „Betonska koma“  (1996. ), „Krvava sisa“  (2001), „Nove domovine“ (2007 9. i „Metak“ (2012), bavio se scenskim izvođenjem u Kamernom pozorištu muzike, „Ogledalo“, jedan je od priređivača zbornika „Nešto je u igri“ (2008),  a pripadao je   performansnoj grupi   „Magnet“.

Jedanaesti  učesnik Festivala savremene poezije „Pazova  zove“  iz beogrdskog peničkpg kruga bio je Slobodan Janković (Pančevo, 1980),  koji pored poezije   objavljuje i prozu, a uz to se  intezivno bavio tumačenjem snova,  što čine mnogi pisci,  ako ne i svi.  Pored ostalog, dugo je zaokupljen tumačenjem jednog sna koji nagoveštava da će mu roman koji je završio 2011. konačno biti štampan.

Osnovna obeležja poezije koja je govorena na Festivalu

Poezija  svih ovih pesnika je  u manjoj ili većoj meri obeležena uticjem novih tehnologija,  mas-medija i pop-kulture,  nastoji da se što više udalji od tradicionalnih usmerenja koji  su se nadovezivali na  prepoznatljivo nasleđe srpske poezije.

U poeziji ove jedanaestorice   sve su uočljiviji     eksperimentalni,  fragmentarni stihovi,  oslonjeni na tokove (neo)  avangardnog pokreta. 

Karakteristična osobina ovog novog pesništva,  mlade  pesničke prakse i pesničkog mišljenja ispoljena u manjem ili većem intezitetu na javnom čitanju poezije na  Prvom  pesničkom festialu održanom od 12-15 avgusta  u Staroj    Pazovi,  je  usrdesređenost poezija  na sam jezik,  pa je kao poetska praksa na tragu  strukturalističke interpretacije. 

U njoj se može  čuti i poneki  zveket,  istina prigušen i svesno utišan,   socijalnog i političkog bunta,  prošiven feminsitičkim i LGBT aktivizmom,  kao u pesmama  Ane Marije Grbić i Slobodana Ivanovća,  na primer. 

Intelektuani i kreativni aktivizam, vitalnost i duhovna energija mlade poezije

Novu,  mladu  srpsku poeziju, prezentovanu na javnom čitanju u interpretaciji samih autora na Prvom festivalu poezije Pazova Calling, sredinom avgusta 2015.  odlikuje intelektualni   kreativni  aktivizam, vitalnpst i duhovna energija,   te je određuju  kao pretežno  racionalnu umetnost koju tvore  različite pesničke indiviudalnosti generacijskog  kalendarskog jezgra 70-ih i 80-ih godina prošlog stoleća.

Autori ove  nove poezije opredelili su se kao  stavaroci   prevashodno  pesničke generacije  koja je, iako vsoko književno  i uopšte estetski obrazovana,  usvojila pesničku  dnevnu zapovest iz futurističkog manifesta Vldimira Majakovskog: „Profesore,  skinite naočari! Ja ću sam govoriti o  vrememenu i o sebi!“

I govore. U klubovima, na tribinama,  objvljuju pesme u npvinama i časosiama,  u  izdavačkim preduzećima,  svojim i alternativnim, na intetrnetu.

I sada u Stroj Pazovi, na Prvom  festivalu savremene poezije  nastupali su  i na sav glas obzninili ko je imao oči da vidi, uši da  čuje (pod uslovom,  da je  bio prisutan):

Avangardni nadrealizam  mlade srpske poezije  je toliko jak i poželjan,  da je utro sebi put kao najrprodorniji i najdinamičniji tok  savremene srpske književnosti i umetnosti uopšte!

džBujanje – ekipa od  osam  pesnikinja i ponekog pesnika.
    
U timu koji je na  pomoćni teren  Festivala poezije  u bašti kluba „Pustolov „  u Starim Banovcima  izvela kapitenka ekipe „džBujanje“ Slađana Šimrak,  polovinu,  i to onu bolju (zar je potrebno posebno isticati) čine pesnikinje.

Grupa je na okupu još od 2010.   i njeni članovi  svoje radove objavljuju u godišnjem alamnahu  „džBujanje“  kako glasi i ofijelni naziv  udruženja mladih  književnh stvaralaca, poteklih pretežno iz   glasovite Staropazovačke gimnazije. 

Predvodi ih Slađana Šimrak (1980, Stara Pazova),  glavna urednica zbornika „DŽBujanje“ autorka dve pesničke knjige: „U desetom selu“ (2010., nagrada Desanka Maksimivić)  i „Normale“,  (2013. , nagrada  Aladin Lukić. Audio izdanje ove zbiroke izašlo je Banjaluci  2014.

Maja Korolija (1990,  Stara Pazova),  autorka elektronske knjige „Lepotice ne čitaju Bukvskog“  (2011).

Zatim slede Bojana Antonić,  najmlađa učesnica Festivala poezije (1991.  Krnješevci),  pa  Milica Ostojić,   slikarka i industrijska  dizajneraka, grafička urednica prethodnih izdalja zbornika „džBujanje“. 

Mušku ekipu predvodi  najstariji i najpoznatiji pesnik   u timu  Mirko Jovanović (1985,  Bijelo Polje),  nekadašnji najbolji matematičar Staropazovačke gimanzije koji je  zarad ljubavi prema poeziji napustio studije građevine i  prešao da studira srbski jezik i književnost,  dobitnik nagrade „Risto  Ratković“za  mlade stvaraoce,  autor pesničke knjige „Kamenolom (2012, nagrada „Mladi Dis“  i „Aladin Lukač“) Jedan je od osnivača i urednika čsopisa ITT. 

Stefan Ilić (1987,  Stara Pazova), magistar engleskog jezika,  ppovremeno objavljuje  kratku prozu u periodici; Kristijan Hekelj (1982,  Pančevo),  učitelj,  i Đorđe  Vučković (1987,  Stara Pazova), matematičar,  trenutno na doktorskim studijama na  univerzitetu u Gentu.

Prevodioci na slovački jezik

Svih dvadeset pesama iz zbornika „džBujanje“  broj pet koje su govorene na Festivalu,  štampane su i na slovačkm jeziku   u prevodu: Marine Kukučke,  Janka Baka, Marine Bako,  Ane Mrine Valent, Jana Dompnjija, Andreje i Anete Lomen.

Počasni gost Prvog festivala poezije i performansa Pazova zove bio je  svestrani,  multimedijalni imultidisciplinarni staralac, umetnik velikog ugleda i uticaja Slobdan Tišma (1946)koji je rođen u Staroj Pazovi, ali odmah po rođenju njegovi roditelji se preseljavaju u susedsno selo Golubnce gde Tišma   završava  prva dva   razreda osnovne  škole posle čega mu se porodica seli  u Novi Sad gde se trajno  naseljava.

Redakcija almanaha „džBujanje“  je u čast Slobodana Tišme  izdala plakat-bilten „Zidne novine„  u kojima je objavljeno  sedam pesama iz njegovih pesničkih knjiga.
 

Napisao i snimio: Branko Rakočević