Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 18.08.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 17.08. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

VIDEO VESTI

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 18.08.




Basurin: Velika kretanja teške artiljerije kijevskih snaga - Obaveštajna služba DNR je primetila velika kretanja teške artiljerije i ljudstva na prvim linijama fronta, rekao je Edvard Basurin, zamenik glavnokomandujućeg armije DNR, na konferenciji za novinare.

U naseljenom reonu Dokučaevsk su instalirani raketni sistemi „Grad“ i još druge teške artiljerije, naveo je Basurin.

Takođe u mestu Selidovo na jugoistoku je primećena velika kolona naoružanja i vojne tehnike, u kojoj su bili i sistemi „Grad“, ali i 18 vojnih jedinica, odnosno, vojnika prevoženih u vojnim vozilima, kaže on.

Marijupolj je takođe tačka u kojoj se koncentrišu ukrajinske snage. Kod mesta Lebedinskoj je primećena kolona naoružanja i vojne tehnike, prenosi agencija Novorusija.

Povrh svega, tu su i dva raketna sistema ogromne razorne moći „Točka-U“, istakao je Basurin i dodao da se u Marijupolju spremaju i taktički udari avijacije Ukrajine.

Kijevske snage saopštile da nemaju nameru da napadaju, već da se brane - Kijev već mesecima sprema svoj novi udar na Donbas. Donjeck i Lugansk tvrde da je vojsku i naoružanje u napadačkoj formaciji postavila na linije razgraničenja.

Uprkos tome, noćas je potrparol ukrajinskog Generalštaba, Vladislav Seljeznjov, ustvrdio da Kijev nema nameru da napada, već da se brani.

„Izgradili smo već tri linije odbrane. Prvu smo završili potpuno, a na drugoj i trećoj još radimo. I to potvrđuje da mi nemamo nameru da napadamo već da se branimo” – izjavio je Seljeznjov.

„Ni donbaski separatisti od nas ne očekuju nikakve ofanzivne operacije”, naglasio je on.

Iz Donjecka i Luganska na ovo još nema oficijelne reakcije, ali se već pojavila povodom onoga što je noćas rekao portparol Stejt departmana SAD Džon Kirbi.

Ministarstvo odbrane DNR odbacio je Kirbijevu tvrdnju o napadu snaga Donjecke Republike na Mariupolj kao „potpuno nezasnovanu” i ukazalo:

„Jedinice Donjecke Republike nalaze se na svojim pozicijama i ne preduzimaju nikakve napade. Izmišljenim optužbama i američki zvaničnik prikriva ukrajinske pripreme za agresiju, a istovremeno opravdava Kijev se masovno gađanje naselja na teritoriji DNR”.



Jaščenko: Napad kijevskih snaga počinje u najskorije vreme - Vojni vrh Donjecke Republike ocenio je da će napad na Donbas uslediti tokom narednih sedam dana.

U Donjecku ukazuju da se u obližnju Marjinku vratio elitni bataljon kijevskih neonacista „Azov”, a to se uzima kao još jedan siguran znak  da će doći do brzog napada.

Načelnik štaba Narodne vojske Luganske Republike  Igor Jaščenko izjavio je da će napad započeti „u najskorije vreme”.

On ukazuje i da su poslednjih dana učestali letovi bespilotnih letelica kijevskih snaga, kao i premeštanje jedinica i prema frontu i duž cele linije fronta, a oboje svedoči da se Kijev sprema za napadački rat, a ne za odbrambeni.

Jaščenko je uveren da će ukrajinski državni i vojni vrh učiniti sve što je u njihovoj moći da vojnu kontrolu nad DNR i LNR preuzmu najkasnije u oktobru – pre sezone kiša i blatnjavih puteva.



Narodna vojska DNR stavljena u stanje borbene pripravnosti - Ministarstvo odbrane Donjecke Republike je saopštilo da je situacija na teritoriji DNR „poprimila krizni karakter” jer su „ukrajinski fašisti” naglo pojačali granatiranje i raketiranje gradova i naselja sistemima zabranjenim Minskom-2.

Zamenik načelnika štaba Armije DNR - pukovnik Eudard Basurin - ocenio je da je u toku „eskalacija konflikta” i naveo primere razaranja i stradanja civila širom DNR.

„Podaci izviđača armije DNR ukazuju da kijevske snage pojačavaju pripreme za vojnu agresiju, a to podrazumeva konačni krah minskih pregovora krivicom Kijeva. Zato su snage Donjecke Narodne Republike stavljene u pripravnost za odbijanje napada i agresije” - saopštio je Basurin.

Prema Basurinovim rečima, situacija u DNR sa svakim danom postaje sve teža.

„Kijevske snage koriste bombardovanja naših gradova i naselja da bi odvukle pažnju od predislokacije svojih snaga i njihovog primicanja liniji razgraničenja. Vojne grupacije protivnika u svojim sektorima se pripremaju za agresiju na teritoriju Donjecke i Luganske Republike. Otkrili smo primicanje frontu novih 47 „komada” ukrjainske ratne tehnike, kao i stanica za radioelektronsku borbu”.

Basurin je - u ime vojnog i državnog vrha u Donjecku - pozvao vodeće zemlje „normandijske četvorke” - Nemačku, Rusiju i Francusku, kao i Ujedinjene nacije i OEBS da utiču na Kijev i osujete ukrajinsku agresiju i neizbežni rat.

Na zaoštravanje situacije, na svoj način je odreagovao i Vladimir Solovjov, jedan od vodećih ruskih televizijskih novinara i autor filma o Vladimiru Putinu „Prezident”:

Ako Ukrajina ponovo započne borbena dejstva, Rusija više neće moći da zaustavlja armije DNR i LNR. Novog Minska neće biti. Biće ili Kijev ili Donjeck”.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 18.08.



Putina ne zanima šta Porošenko priča - Budućnost Krima odredili su njegovi građani koji su glasali za ponovno ujedinjenje poluostrva sa Rusijom, rekao je danas ruski predsednik Vladimir Putin.

Ruski lider je komentarišući navode ukrajinskog predsednika Petra Porošenka da je za posetu Krimu morao da se dogovori sa ukrajinskim vlastima, rekao da su Krimljani stavili tačku na pitanje o budućnosti poluostrva.

„Ne, ja to uopšte neću komentarisati jer su budućnost Krima odredili ljudi koji tamo žive. Oni su glasali za ponovno ujedinjenje sa Rusijom. To je sve. Tačka“, rekao je Putin.

Porošenko je juče izjavio da je ruski lider trebalo da se konsultuje sa Kijevom oko posete poluostrvu.

Krim je ponovo postao ruski region nakon što je u martu 2014. godine održan referendum na kom je ogromna većina stanovništva, koje nije priznalo državni puč u Ukrajini, glasala za ulazak u sastav Rusije.

Juče je na Krimu održan sastanak predsedništva Državnog saveta Ruske Federacije po pitanju turizma koji je predvodio ruski predsednik.

Ukrajinski generalštab: Rusija je na granici skoncentrisala 50.000 vojnika - Portparol ukrajinskog Generalštaba, Vladislav Seljeznjov, izjavio je da je Rusija na zajedničkoj granici skoncentrisala 50.000 vojnika.

Moskva, prema njegovim rečima, na taj način vrši pritisak na Kijev zbog njegove tobože „principijelne i nepopustljive pozicije na pregovorima u Minsku“.

Ukrajinski predsednik, Petar Porošenko, nedavno je govorio i o 200.000 ruskih vojnika.

Zvanična Moskva je sva ovakva sumnjičenja dosad energično odbacivala.

Predsednik Državne Dume, Sergej Nariškin,je ponovio da ruskih vojnika u Donbasu nije bilo i nema. Pritom je poručio kijevskom režimu:

„Svaki trezven čovek će shvatiti da država sa 40 miliona stanovnika i bankrot-ekonomijom, sa armijom koja se raspada i korumpiranim drukovodstvom i državom u najdubljoj krizi, ne bi mogla da ratuje protiv Rusije duže od tri ili četiri, maksimum - pet dana“.

Kirbi: Ukrajina je prinuđena da krši primirje u Donbasu radi samoodbrane - Stejt departman je unapred skinuo sa Ukrajine svaku odgovornost na novu agresiju na Donbas.

Portparol američke diplomatije, Džon Kirbi, izjavio je da je ukrajinska armija „prinuđena da otvara uzvratnu vatru” i da je prinuđena da „krši primirje u Donbasu radi samoodbrane”.

Kirbi je, na redovnom brifingu za američke i strane novinare, rekao da – po podacima OEBS – većina kršenja minskih sporazuma događa se krivicom „proruskih separatista”.

„Najveći broj napada – naglasio je Kirbi - dolazi sa strane proruskih separatista. Ukrajina ima pravo da se brani. Sjedinjene Države očekuju od svih strana da se pridržavaju minskih sporazuma, a to podrazumeva povlačenje naoružanja, prekid nasilja i pregovore”.

Ovo je bio Kirbijev odgovor na pitanje: osuđuju li SAD granatiranja i raketiranja ukrajinskih snaga u „zoni konflikta”?

Kijev je objavio da su „separatisti” gađali tri naselja pod njegovom kontrolom u blizini Donjecka, kao i varošicu Starognatovka u blizini Mariupolja.

Ministarstvo odbrane DNR saopštilo je da su kijevske snage po gradovima i naseljima Donjecke Republike za proteklih 24 sata ispalile 1009 raketnih, artiljerijskih i tenkovskih projektila.

Uprkos svemu ovome, Kirbi je otvoreno zapretio Donbasu i Moskvi: „Naglašavamo da će pokušaji Rusije i separatista da zauzmu nove teritorije imati svoju cenu”.

Lavrov: Porošenkove izjave o napadu Rusije na celu Evropu su nepojmljive - Ministar spoenih poslova RF Sergej Lavrov izjavio je da su izjave predsednika Ukrajine Petra Porošenka o mogućnosti agresije Rusije protiv evropskih zemalja besmislene i nepojmljive.

„Zasad imamo priliku da posmatramo kako rukovodstvo Ukrajine pokušava da zakuva situaciju nekakvim nepojmljivim, besmislenim izjavama“ - rekao je on novinarima.

Šef ruske diplomatije je kao primer naveo delove iz nedavnog intervjua predsednika Ukrajine.

„Odgovarajući na pitanje kako ocenjuje politiku Rusije, on je odgovorio: Putin želi celu Evropu. Da li je moguća agresija Rusije protiv Finske? Da. A protiv baltičkih zemalja? Naravno. A u basenu Crnog mora? Da. Zato Ukrajina vodi borbu ne samo za svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, već i za demokratiju, slobodu i nezavisnost celog evropskog kontinenta“ - naveo je Lavrov Porošenkove reči.

On je istakao da je „jasno da čovek koji daje takve izjave, ničim izazvan, pa još sam sebe pita da li je Putin spreman da napadne celu Evropu, a i sam odgovara da je spreman“.

„Jasno je da je takav čovek opterećen i da time da podgrejava rusofobiju na Zapadu, da veštački diže tenzije i samim tim odvlači pažnju od svoje nesposobnosti da sprovede ono što je potpisao. Nesposobnosti da sprovode dogovoreno  i zato nas takvo ponašanje aktuelnih kijevskih vlasti veoma brine. Zato polažemo nade u to da članice normandijskog formata ne mogu da ne vide sve te igre, ne mogu da ne vide iskrene napore Rusije da obezbedi da sve strane izvršavaju minske obaveze i da ne mogu da ne vide igru u koju ukrajinsko rukovodstvo  sada pokušava sve da uvuče“ - kazao je Lavrov.

„Što se tiče direktnih pregovora između Kijeva, Donjecka i Luganska - to je suština svega dogovorenog u Minsku. Bez toga ne možemo nigde da se pomaknemo“ - izjavio je Lavrov na konferenciji za medije posle razgovora sa svojim iranskim kolegom Muhamedom Džavadom Zarifom.

Sav rad na sprovođenju seta mera za implementaciju minskih sporazuma može da se obavlja samo u kontakt grupi i njenim podgrupama, gde takvi direktni susreti treba da se održavaju, dodao je ruski ministar.

„Ukrajinska strana stalno pokušava ili da izbegne takve kontakte, ili da nametne pristup prema kojem sva pitanja treba rešavati bez učešća Donjecka i Luganska, a njih samo staviti pred svršen čin. Sve to navodi na zabrinjavajuće misli“ - istkao je Lavrov.

Porošenko: Putin na Krimu - izazov za celi svet - Posete ruskog predsednika Vladimira Putina Krimu bez koordinacije sa Kijevom su „izazov za ceo civilizovani svet“, tvrdi ukrajinski predsednik Petro Porošenko.

Ruski predsednik Vladimir Putin trebalo je da dogovori svoju posetu Krimu sa ukrajinskim vlastima, izjavio je Petro Porošenko.

„Putinova poseta ukrajinskom Krimu bez ikakvog dogovora sa ukrajinskom vladom izazov je za ceo civilizovani svet“, napisao je Porošenko na svojoj stranici na Fejsbuku.

Ipak, ukrajinski predsednik se nije trudio da objasni zbog čega bi ruskom predsedniku trebala dozvola Ukrajine da poseti jednu od regija sopstvene države.

Vladimir Putin je u ponedeljak stigao na Krim gde će učestvovati na sastanku ruskog Državnog saveta o turizmu.

Lavrov: Situacija u Donbasu sve više liči pripreme za rat - Rusija je zabrinuta zbog zaoštravanja situacije u Donbasu jer to zaoštravanje liči na pripreme za široka ratna dejstva - izjavio je Sergej Lavrov.

„Brine nas situacija na frontovima. Jer, više se ne može govoriti o liniji dodira već o frontu, na žalost“.

Ruski ministar je ukazao da sukobljene strane već poodavno pregovaraju o demilitarizaciji Širokina (naselje između Mariupolja i Novoazovska) i odmicanju od „linija dodira“ oružja kalibra do 100 milimetara, ali da do toga nije došlo „zbog pozicije Kijeva“.

„Veoma nas zabrinjava razvoj situacije poslednjih dana jer sve veoma liči na pripreme za nova ratna dejstva“.

Putin: Ukrajina pod prinudnom upravom - Ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je uverenje da će se teškoće u Ukrajini završiti, da će se ta zemlja udaljiti od „sramne“ prakse trenutne „prinudne uprave“, „stati na noge“ i zajedno s Rusijom graditi svoju budućnost.

„Smatram da su Rusi i Ukrajinci jedan narod, ne pravim razliku“, rekao je Putin na susretu sa predstavnicima nacionalnih udruženja tokom radne posete Krimu.

„Ubeđen sam da će, bez obzira na sve teškoće sadašnjeg perioda, stanje u Ukrajini da se popravi, da će se Ukrajina pozitivno razvijati, udaljiti od sramne prakse koju vidimo danas, tačnije stavljanja čitave jedne ogromne evropske zemlje pod prinudnu upravu, u kojoj ključne pozicije u vladi i regionima zauzimaju strani državljani“, kazao je Putin.

„Mislim da je to ponižavajuće za ukrajinski narod“, dodao je ruski predsednik komentarišući istupe ukrajinskih predstavnika na Krimu.

Putin je naveo da su Ukrajinci treći po broju narod u Rusiji, posle Rusa i Tatara, i da ih ima tri miliona, od čega je ogromna većina muškaraca koji mogu da budu regrutovani.

„Jasno iz kog razloga su došli u Rusiju“, rekao je Putin.

Na konstataciju predstavnika krimskih Ukrajinaca da je odluka o prisajedinjenju tog poluostrva Rusiji bila svestan izbor, između ostalog i Ukrajinaca, Putin je rekao da je to više puta i sam govorio javno.

„Ukrajina će stati na noge i razvijaće se pozitivno, zajedno sa Rusijom gradiće svoju budućnost“, rekao je ruski predsednik.

Ukrajinskoj ekonomiji preti grčki scenario - Ukrajina i njeni glavni kreditori u Sjedinjenim Državama tokom dvodnevnih pregovora u San Francisku nisu uspeli da postignu dogovor o problemu ukrajinskog duga. Delegacija iz Kijeva nadala se da će restrukturirati oko 19 milijardi dolara duga.

Koliko je loša finansijska situacija Ukrajine i da li bi ta zemlja mogla da postane nova Grčka?

Ukrajina nema novca da isplati svoj javni dug i pod određenim okolnostima postoji rizik da se pretvori u zauvek dužnu zemlju, smatra saradnik Fondacije za ekonomsko obrazovanje Džefri Albert Taker. On u razgovoru za „Raša tudej“ ističe da ukrajinska vlada jeste nasledila ogroman dug ali da nije učinila ništa da popravi situaciju.

„Ukrajinska ekonomija je u slobodnom padu i ako ne uspeju da dobiju malo više novca od MMF-a — ja ne vidim nikakvu drugu opciju. Nema poreske osnovice koja može da pokrije ovoliki dug“, kaže Taker. Čitajte više

Italija: Novi hladni rat sa Rusijom bi bio „potpuna nesreća“ - Novi hladni rat između zapada i Rusije postala bi „apsolutna katastrofa“, smatra ministar spoljnih poslova Italije Paolo Đentiloni.

„To bi bila apsolutna katastrofa. Nadam se da sa ruske strane neće biti akcija koje će opravdati ovakav okret“, rekao je Đentiloni u intervjuu listu Stampa, odgovarajući na pitanje da li postoji rizik od novog hladnog rata sa Moskvom.

Šef italijanske diplomatije naglasio je da se većina u međunarodnoj zajednici pridržava „dvosmernog pravca“ — sankcija i dijaloga. Italija, prema njegovim rečima, „uporno insistira na dijalogu“.

„Rizici postoje. Situacija (na istoku Ukrajine) treba da se prati, jer je primirje veoma krhko. Bojim se ne samo eskalacije (konflikta), već i takvih scenarija ukrajinske krize, od kojih bi Rusija mogla da izvuče korist“, zaključio je Đentiloni.

Vojna operacija protiv nezadovoljnog stanovništva Donbasa u Kijevu traje već više od godinu dana. Na pregovorima 12. februara postignut je sporazum o prekidu vatre, povlačenju teškog naoružanja, promenama Ustava Ukrajine u delu o decentralizaciji vlasti, kao i o davanju posebnog statusa „određenim rejonima Donjecke i Luganske oblasti“.

Kijev sprema veliku ofanzivu u Donbasu - Rusija sumnja da Ukrajina sprema novu ofanzivu protiv Narodne vojske, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Kijev sprema žestoku fazu specijalne operacije u Donbasu koju planiraju da završe do oktobra ove godine, ističe zamenik načelnika štaba korpusa Narodne milicije LNR Igor Jaščenko.

„Ono čemu svedočimo jeste da vlada u Ukrajini pokušava da podstakne rast napetosti putem nekih neverovatnih i ludih izjava“, rekao je Lavrov na konferenciji za štampu u Moskvi.

On je naglasio da takve vrste izjava govore o težnji ukrajinskog lidera da „podrži rusofobiju na Zapadu i odvuče pažnju od svoje nesposobnosti da ispuni to što je potpisao“, rekao je Lavrov.

Šef ruske diplomatije je takođe izrazio zabrinutost povodom sprovođenja mirovnog sporazuma iz Minska.

„O tom problemu redovno razgovaram sa svojim kolegama, pa sam neki dan razgovarao sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem i šefom nemačke diplomatije Frank Valterom Štajnmajerom“, rekao je on.

Tokom protekle noći u dve oblasti istočne Ukrajine došlo je do sukoba između ukrajinskih snaga i ustanika u kojima je poginulo nekoliko civila, saopštavaju dve strane. 

Prema rečima Jaščenka, Kijev sprema žestoku fazu (specijalne operacije) koju planira da završi do oktobra, jer „ukrajinski vojnici nisu naučili da ratuju po jesenjim klizištima“.

On tvrdi da će ukrajinske snage bezbednosti baciti u vatru jedinice obučavane tokom važenja Minskog sporazuma, koje mogu stvoriti dosta problema ustanicima.

„Čak i ako ukrajinska armija pretrpi veliki poraz, mediji će prenositi o velikim uspesima ofanzive. Tema rata se aktivno nameće. Nije slučajno što Porošenko održava vojne savete i na njima uopšte ne govori o sporazumu iz Minska“, zaključio je Jaščenko.

Video vesti za 18.08.



Pres konferencija o situaciji u LNR

Granatiranje Kijevskog rejona Donjecka


Vežba bataljona "Dizel"

Granatiranje Gorlovke

Dejstvo VBR "Grad" kijevskih snaga
Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima