Beograd opet ljut na licemere iz EU

Ministar pravde Nikola Selaković kaže za RTS da odluka o ukidanju ćirilice u Vukovaru predstavlja pre svega ugrožavanje ljudskih, a zatim i manjinskih prava. Ističe da je nedopustiv stav Brisela da nije nadležan o kršenju ljudskih prava u zemlji koja je članica EU, a insistira na toj nadležnosti kada je reč o državama kandidatima

Nikola Selaković je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je reagovanje na ukidanje ćirilice u Vukovaru pitanje pristojnosti.

"Svako se pita kako je moguće da EU kaže da nema nikakve nadležnosti u ovoj oblasti kada je reč o državi članici, a kada neko želi da postane članica itekako ima nadležnosti. Ovo je pitanje pristojnosti i rekao bih jednog civilizovanog odnosa prema pravima jednog naroda", rekao je Selaković.

Dodao je da EU ipak nije jedina međunarodna adresa na koju treba da zakucamo.

"Tu je i Savet Evrope, kao najstarija insitucija za zaštitu ljudskih prava, tu je i visoki komesar OEBS-a za zaštitu prava manjina. I na svaku adresu treba da zakucamo i kažemo da je nedopustivo ponašati se prema Srbima kao prema boks vreći, ili džaku u koji će da šutira svako ko stigne", rekao je Selaković.

Istakao je da će se Srbija obratiti svim međunarodnim institucijama jer je to njena dužnost.

"Srbiji je ćirilicu ukidao svako ko je želeo da je uništi, ćirilica je zabranjivana tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Ja lično jesam veliki pobornik ćirilice, ali bih prvi ustao kada bi neko lomio ćirilične table", naglasio je Selaković.

Dodao je da Srbija vodi odgovornu politiku koja treba da uspostavi mir i stabilnost i da Srbija nije ta koja provocira, već deluje mudro i odgovorno.

"Ovo je pitanje nečega što zovemo evropskim standardima. Prema zakonodavstvu Srbije, potrebno je da na poslednjem popisu manjine ima ne manje od 15 odsto, da bi se koristio jezik te manjine. To je kod nas kao kod države koja stremi u EU, a u Hrvatskoj je taj procenat 35. A i tamo gde nas ima 35 i više odsto, čak ni sada ne možemo da imamo to pravo", rekao je Selaković.

Dodao je da je očigledno da u Hrvatskoj postoje pojedinci koji nisu svesni da je nekada njihova prošlost bila štetna — "i nacistička i fašistička".

"Brisel bi svakako trebalo da reaguje jer je ovde u pitanju na prvom mestu ugrožavanje ljudskih prava, onda i manjinskih prava jedne nacionalne zajednice u jednoj državi članici EU. Nedopustvo bi bilo da Brisel ne reaguje i ovo što se sad dešava je rezultat nereagovanja. I svaki put kada se nije reagovalo, pojedinci su to koristili na ovakav način", naglasio je ministar.

Objasnio je da su Srbi u Hrvatskoj od konstitutivnog naroda postali nacionalna manjina, ali da se ne sme zaboraviti da na tim prostorima Srbi žive vekovima.

"Naša ruka pomirenja ostaje ispružena, ja ne tražim da se volimo, bratimimo sa Bošnjacima i Hrvatima, ali to mora da bude politika čistih odnosa", kaže Selaković.