Strateg srpske pobede na Ceru

U noći između 15. i 16. avgusta, na padinama Cera, srbska vojska je naišla na austrougarsku izvidnicu. Okršaj koji je usledio prerastao je u legendarnu Cersku  bitku. Zahvaljujući sjajnim manevrima generala Stepe Stepanovića, bila je to prva pobeda saveznika nad vojskom Centralnih sila.

Pribranošću i lucidnom logikom, od potporučnika u srbsko-turskim  ratovima, vojskovođe i generala u Balkanskim, Stepa Stepanović postao je jedan od najvećih  junaka srpske vojne istorije. Istoričar Aleksandar Životić, kaže da je Stepanović bio nesvakidašnja ličnost.

"Reč je o čoveku koji je bio izuzetno predan poslu, o čoveku koga nije krasila neka posebna komunikativnost. Takođe, o oficiru koji je veoma insistirao na disciplini, sprovođenju propisa i apsloutnom poštovanju komandne linije", kaže Životić.

Na početku Prvog svetskog rata, kao najstariji po rangu, Stepa je postavljen za zastupnika načelnika štaba Vojne komande. Vodio je mobilizaciju, a kasnije komandovao Drugom armijom koja je imala značajnu ulogu.

"Druga armija je imala ulogu manevarske grupacije koja će u presudnom momentu, kada se bude jasno video glavni pravac nastupanja  austrougarskih snaga, intervenisati da li na drinskom ili velikomoravskom pravcu",  objašnjava Životić.

General Stepa Stepanović uvideo je značaj Cera i zauzeo njegove najbitnije kote, što je osiguralo prvu pobedu srpske vojske nad neprijateljem u avgustu 1914. Srbija je tim uspehom privukla svetsku pažnju i stekla naklonost neutralnih i savezničkih zemalja, a pobeda na Ceru ovekovečena je i u kompoziciji Marš na Drinu Stanislava Biničkog.
 

Stepa Stepanović iz mlađih dana

"Ono što je karakteristično za Cersku bitku jeste iskazana snaga manevra, da se jednom inicijativom i preduzimanjem smelog napada, ta ofanziva slomi i da se protera neprijatelj", kaže Životić.

Za zasluge u Cerskoj bici, koja je ušla u anale ratovanja kao remek-delo vojne veštine, general Stepa Stepanović unapređen je u čin vojvode. Do kraja Prvog svetskog rata, komandovao je Drugom armijom, koja se istakla i u Kolubraskoj bici, a posebno u proboju Solunskog fronta i izbacivanju Bugarske iz rata.

Velike pobede i priznanja nisu uticali na Stepinu skromnost. Kažu, bio je takav od ranog detinjstva. Stepa Stepanović je rođen 1856. godine. U kuću u Kumodražu doselio se sa porodicom kada je imao samo pet godina i tu je živeo do polaska na Vojnu akademiju. Žitelji Kumodraža pričali su da je i kasnije često dolazio i obilazio porodicu i prijatelje.

Istoričar Savo Skoko ovako opisuje Stepanovića:

"Iza uvek ozbiljnog, pa i natmurenog lica najomiljenijeg srbskog vojvode krilo se široko ljudsko srce, a iza preterane strogosti, koja je ponekad ličila na dril, očinska briga za svoje vojnike, polupismene srpske seljake; štedeći njihovu krv, neretko se zamerao svojim pretpostavljenim starešinama i susedima."

Savremenici ističu da su njegova visoka inteligencija, oštroumlje i brzina sa kojom je donosio sudbonosne odluke i diktirao borbene zapovesti izazivali divljenje kod njegovih neposrednih saradnika; da paradni dočeci i ispraćaji sa muzikom i banketima za njega nisu postojali ni onda kada je bio na vrhuncu slave.

To najbolje potvrđuju Stepanovićeve reči upućene dopisniku Presbiroa Vrhovne komande, koji je povodom Cerske bitke hteo da napiše njegovu biografiju za savezničku štampu:

"Nemate šta da pišete. Sve što se uradilo – uradili su oficiri i vojnici moje armije. Oni su najviše doprineli da neprijatelj bude pobeđen i da se zemlja oslobodi. Kada baš hoćete nešto da pišete za francuske i engleske novine, eto, to napišite."

Vojvoda Stepa Stepanović, jedan od najvećih vojskovođa iz Prvog svetskog rata, poslednje godine života proveo je skromno kao penzioner u Čačku, u kome je i preminuo 27. aprila 1929. godine.

RTS