Milo otima Mitropoliju od SPC

Crna Gora je pripremila novi zakon o verskim zajednicama, po kome Vlada u Podgorici postavlja najviše crkvene velikodostojnike, deli imovinu i konačno odvaja Mitropoliju crnogorsko-primorsku od Patrijaršije u Beogradu.

Nacrt predloga zakona jasno je uperen protiv Srpske pravoslavne crkve. Propisuje otimanje njene imovine stečene pre 1918. godine, ali i da se bez odobrenja države ne mogu birati crkveni poglavari, jer sporni Član 4 predviđa da pre imenovanja, odnosno objavljivanja njihovih imena, verska zajednica o tome na poverljiv način obaveštava Vladu Crne Gore.

Profesor crkvene istorije na Bogosloviji Svetog Petra Cetinjskog Budimir Aleksić predlog zakona smatra skandaloznim i kaže da je cilj da se, kao i sve ostale institucije u Crnoj Gori, Srbska pravoslavna crkva stavi pod šapu države.

„Jedina ustanova nad kojom partija na vlasti nema kontrolu je Srbska pravoslavna crkva, i cilj je da i ona bude u službi crnogorskog ideološkog projekta. To je Đukanović javno rekao, to je u programu Demokratske partije socijalista, gde se kaže da crkva mora da bude u harmoničnim odnosima sa državnim organima, znači crkva po njima treba da bude jedan od konstituenata crnogorskog nacionalnog identiteta”, kaže Aleksić za Sputnjik.

Tokom pisanja predloga zakona, niko iz radne grupe nije kontaktirao Mitropoliju crnogorsko-primorsku, iako se na dokumentu radi od 2011. godine.

U pisanju su učestvovali istoričari koji su doktorirali na temama vezanim za ideologiju Komunističke partije, njihovi stavovi prepoznaju se u zakonu, smatra profesor Aleksić, ističući da je, kako kaže, protivustavni dokument rađen pod dirigentskom palicom Mila Đukanovića, koji je skandalozne novine zakona obrazlagao i u televizijskim emisijama.

„Kažu da sedište verske zajednice mora biti u Crnoj Gori, hoće li sad Katolička crkva da se odvoji od Vatikana da joj sedište bude u Podgorici? Takođe piše da granice crkvenih jedinica moraju da se poklapaju sa državnim granicama Crne Gore, što je apsurd. Imamo slučaj Sremske episkopije, proteže se u nekoliko opština koje su na teritoriji Hrvatske, takođe Eparhija zahumsko-hercegovačka, sa sedištem u Trebinju, proteže se na hrvatsko primorje, Dubrovnik i Konavle i Hrvatska ne pravi taj problem”, podseća Aleksić.

Predlog zakona omogućava i brutalno otimanje imovine SPC. Član 52 predviđa da svi hramovi izgrađeni pre 1918. godine pređu u vlasništvo države i da ona može da ih da na korišćenje drugim verskim zajednicama. Dakle, crkvama i manastirskim kompleksima mogla bi da gazduje raskolnička Crnogorska pravoslavna crkva, a mogle bi i da budu pretvorene u magacine, kao što su to radili ideološki preci vladajuće garniture u Crnoj Gori posle Drugog svetskog rata.

Predsednik opozicione Nove srpske demokratije Andrija Mandić takođe smatra da je predlog zakona jasan pritisak režima na Mitropoliju crnogorsko-primorsku kako bi se realizovao programski cilj DPS-a, da SPC u Crnoj Gori bude pod kontrolom vlasti u Podgorici. Opozicija neće dozvoliti da ovakav zakon bude usvojen, kaže Mandić za Sputnjik.

„Na jesen izlazimo na ulice i rušimo vlast, to će sprečiti usvajanje zakona, a ne Evropa. Države-članice NATO-a su prvenstveno zainteresovane da Crna Gora bude uključena u taj savez, a našu crkvu i pravoslavlje doživljavaju kao nešto što je daleko od Evrope i što je mnogo bliže Moskvi, tako da sumnjam da će se oni mnogo opterećivati ovim problemom. U Crnoj Gori je na delu jedna vrsta pobune naroda, tako da mislim da taj zakon neće moći da uđe u skupštinsku proceduru”, optimističan je Mandić.

Nije jasno kako Crna Gora želi u Evropu sa ovakvim zakonom o verskim zajednicama, kada je poznato da u njoj nema države koja se na ovakav način odnosi prema bilo kojoj zajednici. Kako uz usvajanje ovakvog zakona misli u Evropu stranka građanske orijentacije, članica Socijalističke internacionale, koja u svom programu ima predlog unutrašnjeg uređenja crkava i verskih zajednica. Većina modernih zemalja to je prevazišla u prošlom veku i ne meša se u unutrašnju organizaciju crkve. To je odlika totalitarnog režima, uostalom kao i otimanje crkvene imovine.