Željko Injac: Bolje zid za migrante, nego Zid plača

NVO dušebrižni

Ma koliko se lažni humanitarci iz kojekakvih NVO, koji će se ovajditi na tuđoj muci, u ovom slučaju na migrantskoj krizi, trudili da nas prikažu kao ksenofobičan narod i svoju situaciju svojim gazdama prikažu što težom (verovatno da bi izvukli što više koristi u vidu grantova, titula i medijskog prostora), ovaj narod im nije dao apsolutno nikakav povod za to. Ti isti domaći globalisti nisu mnogo brinuli za srpske izbeglice i ostale nevoljnike iz devedesetih. Patološki brižni (pre svega za svoj džep), humanitarci su uspeli da izjave pojedinih javnih ličnosti i političara koji su zagovarali oprez i neku vrstu kontrole na granici predstave kao ksenofobiju, rasizam, pa čak i nacizam.

Naravno, narod u većini im nije poverovao, ali su ih podržali oni koji nemaju jako identitetsko utemeljenje u naciji i veri, pa čak ni u ozbiljno shvaćenim evropskim vrednostima za koje se na rečima ovi licemerni humanitarci zalažu.

Samo par meseci od pokušaja nametanja Rezolucije u UN od strane Engleske, kojom se Srbima lepi istorijska etiketa, svetski mediji prikazuju Srbiju i Srbe u sasvim drugom svetlu. Raznim Mašićima, Basarama i inima ovo, naravno, nije nikakav dokaz srpske širokogrudosti, narodnog kosmopolitizma, i pre svega, jedne ljudske empatije, koja može za uzrok imati i nedavno sličnu preživelu tragediju i progon skoro jedne trećine srbskog naroda, jer humanitarci se drže one stare narodne – Veži konja gde ti gazda kaže.

A gazda obično obmanjuje i manipuliše, pa je i našim kvazi humanitarcima nezahvalan (ali isplativ posao) braniti te laži. Kako sad objasniti svetu navodni genocid u Srebrenici nad muslimanima i ovako sažaljive i solidarne Srbe i to prema nekim, ni manje, ni više, nego istim tim muslimanima? Nikako, prosto lažni humanitarci će se čvrsto držati svih prethodnih laži o Srbima, narodu najgorem, genocidnom, šovinističkom, zatucanom, siledžijskom i proče. Glupo bi bilo prekidati „tradiciju“, jer kad prođu migranti (ako prođu) valja se vratiti starim proverenim pričama koje donose koristi za one koji ih papagajski ponavljaju. Na kraju i ako ne prođe ubrzo migrantska kriza, a sva je prilika da neće, ove antisrpske priče će dobro poslužiti.

Elem, a šta ako zaista ne prođu migranti? To jest, ako Evropa, predvođena Nemačkom, spreči njihov odlazak iz Srbije ili ih, pak, u većem broju vrati u našu zemlju. Šta ako se veći deo njih zadrži u Srbiji?

I na ovo je spreman odgovor NVO dušebrižnika, navodno nije njima cilj Srbija već Nemačka. Dobro, znamo mi to, a znaju i „Sirijci“ nego evo Madžari su zatvorili granice, na Horgošu je vanredno stanje. Hrvati nameravaju vojsku poslati na granicu prema Srbiji (ujedno im dobro opravdanje ovi migranti da isture vojsku prema Srbiji, iako je Srbija „obična muha“, strah od Srba još uvek je velik kod Hrvata, svakako zasluženo ne srbskom krivicom, nego upravo hrvatskom).

Milioni migranata

Bugari i Rumuni imaju još goru politiku od Madžara, zato migranti nisu ni kročili u te zemlje. Ostaju Srbija i Bosna. Mada i Bosna, koja je, eto, delom bratska, muslimanska zemlja, najavljuje da će primiti samo određeni broj migranata, a potom će zatvoriti granice. Znači, migranti kojih dolazi, kako najavljuju svetski mediji, ne par hiljada, niti par stotina hiljada, nego milioni, dođu prvo u Grčku, koja je EU zemlja (logično bi bilo da ih iz Grčke transportuju direktno u Nemačku, kad već tamo žele) i zatim uđu u slepo crevo zvano „genocidna Srbija“ i onda kud, ako se zatvore sve  granice, tj. sad još jedina granica prema Hrvatskoj?

Da nisu možda svetski moćnici isplanirali neku Srebrenicu2? Jer, zaista, kuda sa milionima migranata? Potrebno je da se Srbija na neki način brani od preteranog broja migranata ili izbeglica, jer neće moći izdržati višestruko uvećanje njihovog broja. Kakvo je rešenje za ovaj problem za koji očigledno rešenja nema ni EU i Nemačka. Da li je taj zid prema Makedoniji koji je pomenuo političar Nenad Popović možda ipak kakvo-takvo rešenje koje će smanjiti priliv migranata? Kaže drugosrbijanski kolumnista Basara povodom ovih migracija, a kao odgovor Popoviću za podizanje zida prema Makedoniji: „Tok istorije se ne može zaustaviti“. Da su Rimljani mislili da se tok istorije ne može zaustaviti ne bi vladali vekovima, nego bi pustili da ih severeni varvari pregaze već u prvim najezdama. O Kinezima da ne govorim. Da su Kinezi bili takvi defetisti kao naši kvazi humanitarci danas bi Mongolija bila do Australije, Kina naravno ne bi postojala ni u tragovima. I Rimsku imperiju i Kinesku imperiju su uspešno vekovima štitili zidovi i limesi, od upada varvara i nekontrolisanih seoba koje mogu dovesti do sloma civilizacije. Tok istorije se ne može zaustaviti, ali se na tok istorije može uticati i pre svega se mora uticati kada su opšti interesi jedne države i nacije u pitanju.

Hrišćanske vrednosti Evrope

Drugi, pak, protivnici Zida prema Makedoniji, a pobornici naseljavanja migranata u Evropu, zameraju Evropljanima što se pozivaju na hrišćanske vrednosti. Jednim delom s pravom, jer su se Evropljani poodavno odrekli većine hrišćanskih vrednosti i pre svega hrišćanstva što ih je i dovelo u ovakvu situaciju u kojoj su danas. Evropa bez hrišćanstva je izgubila temelj identiteta i duboko samopouzdanje, pa je zato sada tako podeljena, slaba i razmažena. Ipak Evropa pa čak i ova sekularna i „posthrišćanska“ se temelji na hrišćanskim vrednostima, a ne na islamskim. Ovo je hrišćanski sekularizam u Evropi, jer islamski niti postoji, niti će postojati ikad. Sadašnji evropski sekularizam nastaje u hrišćanskoj Evropi kao reakcija na klerikalizam kao odraz hrišćanske svesti o slobodi.  Reč „musliman“ znači pokoran, islamu je sekularizam stran, a sloboda je biti musliman tj. pokoran.

Licemerno je naravno negirati hrišćanski temelj Evrope za koji se kao slamku spasa hvataju sad pojedini evropski zvaničnici, više iz istočnog dela Evrope gde su te hrišćanske vrednosti još koliko toliko očuvane, mada je i s druge strane jadno to pozivanje na hrišćanske vrednosti, jer samo pre deceniju je ne samo dozvoljeno već i pomognuto od te iste Evrope da se ceo jedan evropski hrišćanski region razruši, a njegovi hrišćani proteraju i pobiju od strane muslimana. Reč je svakako o Kosovu. Tad se Evropljani ne setiše hrišćanskih temelja i vrednosti Evrope. Sad kad je njima mečka zaigrala pred vrata su se setili „hrišćanskih temelja“ i „evropske tradicije i identiteta“.

Budimo ljudi, al’ ne budimo ludi

Mađarska vlada se odlučila za neverovatan poduhvat, naravno uz blagoslov Brisela i Berlina, a to je žica uz granicu sa Srbijom, dužine preko 170 kilometara + policija i vojska koje patroliraju duž granice. Da je u pitanju samo par hiljada migranata, koji su kap vode u evropskom okeanu naroda, sigurno se ne bi preduzimale ovakve opsežne i skupe mere obezbeđenja granice. No, kako su za sada u pitanju stotine hiljada, a procene govore da će biti milioni migranata koji tek treba da stignu i to pre svega u Srbiju. A iz Srbije uz ove EU granične zidove i blokade će teško tolika masa nekim normalnim tempom moći nastaviti put Nemačke, koja je kao država blagostanja nekakva moderna zemlja Dembelija cilj ove afričke i azijske sirotinje. Dakle, jasno je da će ogroman broj migranata, naročito kad stigne zima, biti zadržano u Srbiji. To jasno nagoveštavaju i EU zvaničnici predlozima da se od Srbije napravi neki logor za migrante.

Politika popuštanja Zapadu neće doneti ništa korisno Srbiji. Mada je jasno da Amerikanci guraju ove migrante ka EU i Nemačkoj i da EU želi nekako da reši problem, možda i tako da blokira migrante u Srbiji, pitanje je koliko se mi možemo osloniti na američku podršku kretanju migranata ka Nemačkoj, to jest, da će oni do kraja sprovesti svoju nameru da ti migranti zaista i stignu u Nemačku.

To je igra velikih igrača, a mi tu nismo čak ni mali, nas prosto gledaju kao tranzit zonu ili, pak, kao teritoriju za  mogući logor za smeštaj migranata, možda čak i na duži vremenski period od nekoliko godina. Britanski geopolitički analitičar Dejvid Holbert ističe da Srbija pravi veliku grešku, jer svoje granice ne kontroliše rigoroznije, jer je očigledno da se cela Evropska unija zatvara i da će migranti ostajati u Srbiji, jer neće imati kuda.*1

Nije potrebno objašnjavati kakve bi to posledice donelo Srbiji. Lako je izigravati humanost bez odgovornosti prema migrantima koji u Srbiji provedu par dana. No, kada ti migranti postanu trajni problem Srbije, a ne EU, tada će se pokrenuti niz pitanja pre svega ekonomskih, a onda i bezbednosnih i političkih i mnogih drugih na koja mi kao država prosto nećemo imati rešenje.

Nije realno očekivati da će EU davati donacije Srbiji za smeštaj i prehranu ogromnog broja migranata dugi niz godina. O tome ne brinu promoteri novog humanizma, koji pod maskom solidarnosti uvaljuju Srbiju u mnogo veće probleme.

Vrhunac licemerja stiže od „humanitarca“ Radoša Đurovića (iz NVO Centra za pomoć tražiocima azila) koji poručuje: „Budimo ljudi“, aludirajući na čuvenu rečenicu patrijarha Pavla, u smislu da prihvatimo sve migrante bez obzira što se EU granice zatvaraju i što će ti migranti na kraju pasti na teret Srbije, dakle, bez obzira na posledice. Patrijarh Pavle je, istina, često zahtevao da „budemo ljudi“ ali i da budemo odgovorni u slobodi koju imamo kao ljudi, slobodi da odlučujemo i delamo. Odgovorni prema, pre svega, svojim bližnjima i svom narodu, jer ako nemamo tu odgovornost, o kakvoj mi ljudskosti onda uopšte govorimo. Biti human prema migrantima je ljudski, ali to ne treba da isključi odgovornost prema svom narodu i državi, prema svojoj zemlji – precima i potomcima, to onda nije humanost niti tu ima odgovornosti već je to ili ludilo ili licemerje profitera na migrantskoj krizi ili autošovinizam, kakav se često ispoljava kod drugosrbijanaca. Dakle, jedno je pomagati druge u nevolji, a drugo je zbog toga dovesti u pitanje opstanak svog naroda i zemlje – prvo je humanost, a drugo je ludost i upropaštavanje svoje zemlje.

Partijarh Pavle povodom odgovornosti poručuje da sloboda neminovno uključuje i odgovornost, te da bi sloboda bez odgovornosti bila nedostojna čoveka, a odgovornost bez slobode nedostojna Boga. Još  kaže i to da srbska Crkva i patrijarh Pavle znaju i to da onima za koje Bog ne postoji, navedene reči ne znače ništa, pa treba imati u vidu da ove reči patrijarha takvima nisu ni upućene, nego onima za koje su evanđelske, Hristove reči – ‘reči večnog života’ (J. 6, 68) (Časopis „Pravoslavlje“, 15. februar 1995.)

Odgovoran odnos podrazumeva da odgovaramo za sebe, svoje bližnje, svoj narod i državu. Ko god promoviše nekontrolisan ulazak migranata je neodgovoran prema svojoj zemlji i nehuman prema svom narodu. Drugi se štite – mora to i Srbija početi dok ne bude kasno. Dok nismo izgubili sebe i Srbiju. Stotine hiljada mladih iz Srbije je otišlo, a ako u nju uđe i ostane u njoj brojna muslimanska populacija iz Azije, Srbija ubrzo neće biti više naša. Biće i evropska i balkanska i migrantska, svačija, samo ne naša. Zato se moramo uozbiljiti, jer je poslednji čas da se počnemo braniti, pa makar i zidom. Bolje je sagraditi zid koji vas brani, no kasnije tugovati na svom Zidu plača.

*1 https://slobodnimediji.com/saveti-i-analize/1306-premijer-spava-cela-evropa-se-ograduje-srpske-granice-otvorene

Vidovdan