Srp­ski se u Ru­si­ji uči od 1835. go­di­ne

Aka­dem­sko iz­u­ča­va­nje srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti na Mo­skov­skom uni­ver­zi­te­tu po­če­lo je 1835. uvo­đe­njem na­stav­nog pred­me­ta  Isto­ri­ja i knji­žev­nost slo­ven­skih na­reč­ja. U nje­go­vim okvi­ri­ma stu­den­ti su do­bi­ja­li in­for­ma­ci­je i o srp­skom je­zi­ku.  Već je 1837.  na te­mu „O na­rod­nom pe­sni­štvu slo­ven­skih ple­me­na” Osip Bo­đan­ski od­bra­nio ma­gi­star­ski rad, u ko­jem je dva­de­set stra­na po­sve­tio srp­skim pe­sma­ma.

Ka­sni­je je kao pro­fe­sor Mo­skov­skog uni­ver­zi­te­ta upo­zna­vao svo­je stu­de­ne sa srp­skim je­zi­kom i knji­žev­no­šću, pre sve­ga na osno­vu Vu­ko­vih zbir­ki na­rod­nih umo­tvo­ri­na.

Stu­di­je srp­skog je­zi­ka kao je­zi­ka stru­ke po­sto­je na fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu Mo­skov­skog uni­ver­zi­te­ta od 1943, od osni­va­nja sa­vre­me­ne ka­te­dre za slo­ven­sku fi­lo­lo­gi­ju, u je­ku Dru­gog svet­skog ra­ta, ka­da se po­ka­za­lo po­treb­nim us­po­sta­vlja­ti i raz­vi­ja­ti kon­tak­te sa za­pad­no­slo­ven­skim i ju­žno­slo­ven­skim na­ro­di­ma. Kao pr­vog pre­da­va­ča ta­da srp­sko­hr­vat­skog je­zi­ka na ka­te­dru su pri­mi­li Srp­ki­nju Rad­mi­lu Iva­nov­nu Gri­gor­je­vu (Đor­đe­vić), ko­ja je ta­mo ra­di­la do 1948, ka­da je u to­ku an­ti­ju­go­slo­ven­ske kam­pa­nje bi­la uhap­še­na i za­tvo­re­na. Ma­da je po­te­kla iz po­ro­di­ce be­o­grad­skih in­te­lek­tu­a­la­ca, Rad­mi­la se ni­je raz­u­me­la u lin­gvi­sti­ku i na­sta­vu je­zi­ka, a osim to­ga ima­la je na ras­po­la­ga­nju sa­mo tri srp­ske knji­ge. Me­đu­tim, usa­di­la je svo­jim uče­ni­ci­ma lju­bav pre­ma Sr­bi­ji i srp­skom na­ro­du i raz­u­me­va­nje srp­ske kul­tu­re. Me­đu nje­nim stu­den­ti­ma bi­la je Ta­tja­na Po­po­va, ka­sni­je autor uspe­lih pre­vo­da na ru­ski je­zik „Pro­kle­te avli­je”, „Ko­re­na”, „Ro­ma­na o Lon­do­nu”. Ona se ja­ko le­po se­ća Rad­mi­le u svo­jim „Me­mo­a­ri­ma stu­dent­ki­nje če­tr­de­se­tih go­di­na”.

Po­sle Rad­mi­le do­šao je Ili­ja Tol­stoj, unuk pi­sca La­va Tol­sto­ja, ru­ski mor­na­rič­ki ofi­cir ko­ji je od 1921. do 1945. ži­veo u emi­gra­ci­ji  u Vr­šcu i Be­o­gra­du, a po za­vr­šet­ku Dru­gog svet­skog ra­ta vra­tio se u otadž­bi­nu. On je pre­da­vao srp­sko­hr­vat­ski je­zik do smr­ti, 1970. Ra­de­ći na fa­kul­te­tu od­bra­nio je kan­di­dat­sku te­zu iz te­o­ri­je na­sta­ve srp­skog je­zi­ka i sa­sta­vio po­zna­ti Srp­sko­hr­vat­sko--ru­ski reč­nik, ko­ji do sa­da osta­je je­di­ni te­me­ljit reč­nik ove vr­ste. Dr­žao je sa­mo je­zič­ka ve­žba­nja, dok je pre­da­va­nja iz isto­ri­je srp­skog je­zi­ka dr­žao ugled­ni sla­vi­sta prof. S. B. Bern­štajn, a iz gra­ma­ti­ke sa­vre­me­nog je­zi­ka T. Po­po­va.

Po­sle Tol­sto­je­ve smr­ti za­me­nio ga je nje­gov uče­nik Vla­di­mir Gut­kov, vr­sni po­zna­va­lac srp­skog i hr­vat­skog je­zi­ka i kul­tu­re, autor 150 na­uč­nih ra­do­va, iz­me­đu osta­log po­zna­te mo­no­gra­fi­je «Srp­ska lek­si­ko­gra­fi­ja 18. ve­ka», ne­u­mor­ni rad­nik, ko­ji je  for­mi­rao ru­sku sr­bi­sti­ku i kro­a­ti­sti­ku i ve­ći­nu struč­nja­ka u ovim obla­sti­ma. V. Gut­kov je za­jed­no sa Le­nin­gra­đa­ni­ma-Pe­ter­bur­šci­ma Pe­trom Dmi­tri­je­vom i Ger­ma­nom Sa­fro­no­vom po mno­go če­mu ob­li­ko­vao sa­vre­me­nu ru­sku uni­ver­zi­tet­sku sr­bi­sti­ku.

Sa­da­šnja ge­ne­ra­ci­ja pro­fe­so­ra srp­skog je­zi­ka i sr­bi­sti­ke na MGU ve­ći­nom su uče­ni­ci Vl. Gut­ko­va i T. Po­po­ve: Ga­li­na Tir­to­va, Sve­tla­na Žuk i Je­ka­te­ri­na Ja­ku­ški­na, dok je pro­fe­sor srp­ske knji­žev­no­sti Ser­gej Me­ščer­ja­kov  za­vr­šio Fi­lo­lo­ški fa­kul­tet u Be­o­gra­du. Osim ru­skih pro­fe­so­ra srp­ski je­zik na fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu MGU pre­da­va­li su lek­to­ri iz Sr­bi­je, me­đu ko­ji­ma su bi­li is­tak­nu­ti na­uč­ni­ci Pre­drag Pi­per, Mi­o­drag Si­bi­no­vić, Da­rin­ka Gor­tan-Premk i dr. Biv­ši stu­den­ti fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta ko­ji su za­vr­ši­li srp­ski (srp­sko­hr­vat­ski) je­zik  na MGU ra­de ka­ko pro­fe­so­ri u dru­gim vi­so­ko­škol­skim usta­no­va­ma (Ru­ski dr­žav­ni hu­ma­ni­tar­ni uni­ver­zi­tet, Di­plo­mat­ska aka­de­mi­ja, Fa­kul­tet me­đu­na­rod­nih od­no­sa MGI­MO), u ško­li stra­nih je­zi­ka ru­skog mi­ni­star­stva ino­stra­nih po­slo­va, u sa­mom mi­ni­star­stvu, kao na­uč­ni sa­rad­ni­ci u In­sti­tu­tu za sla­vi­sti­ku Ru­ske aka­de­mi­je na­u­ka, kao pre­vo­di­o­ci, u bi­bli­o­te­ka­ma i iz­da­vač­kim ku­ća­ma, u pred­stav­ni­štvi­ma srp­skih i cr­no­gor­skih fir­mi u Mo­skvi, kao pri­vat­ni pro­fe­so­ri srp­skog je­zi­ka.

Tre­nut­no na fa­kul­te­tu ima tri­de­se­tak stu­de­na­ta ko­ji uče srp­ski u okvi­ru ra­znih pro­gra­ma. Sva­ke tre­će go­di­ne se na srp­ski je­zik upi­su­je pro­seč­no pet stu­de­na­ta (u ra­ni­ja vre­me­na bi­lo ih je du­plo vi­še). Oni stu­di­ra­ju srp­ski kao glav­ni je­zik to­kom če­ti­ri go­di­ne, a na kra­ju do­bi­ju di­plo­mu pro­fe­so­ra srp­skog (ili ka­ko još uvek pi­šu – srp­sko­hr­vat­skog) je­zi­ka i knji­žev­no­sti. Po tra­di­ci­ji mo­skov­ske sr­bi­sti­ke srp­ski je­zik se iz­u­ča­va u po­re­đe­nju sa hr­vat­skim. Je­zič­kih ve­žba­nja kao i po­seb­ne gru­pe za hr­vat­ski je­zik kao glav­ni na fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu ne­ma, ali po­sto­ji te­o­rij­ski kurs o oso­bi­na­ma hr­vat­skog je­zi­ka, dok se u okvi­ru kur­sa je­zič­ke isto­ri­je i di­ja­lek­to­lo­gi­je iz­u­ča­va ceo srp­sko­hr­vat­ski pro­stor kao ce­li­na, kao i u kur­su gra­ma­ti­ke.

Srp­ski je­zik uče i stu­den­ti dru­gih sla­vi­stič­kih gru­pa: kao dru­gi slo­ven­ski je­zik to­kom dve go­di­ne. Stu­den­ti ru­ske fi­lo­lo­gi­je veoma vo­le da uče srp­ski, jer ima­ju na pro­gra­mu srp­ski kao iz­bo­rni predmet i uče ga to­kom jed­ne go­di­ne, ali po pra­vi­lu na­sta­vlja­ju i da­lje. In­te­re­so­va­nje pre­ma srp­skom je­zi­ku pot­hra­nju­je se nje­go­vom ret­ko­šću i za­ni­mlji­vo­šću kul­tu­re.

Mo­skov­sku sr­bi­sti­ku bri­žlji­vo po­dr­ža­va­ju ko­le­ge iz In­sti­tu­ta za srp­ski je­zik, sa di­rek­to­rom pro­fe­so­rom S. Ta­na­si­ćem na če­lu, i Alek­san­dra Vra­neš, de­kan Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta, kao i Me­đu­na­rod­ni sla­vi­stič­ki cen­tar, ko­ji­ma smo za­hval­ni na iz­u­zet­no do­broj sa­rad­nji.

*Pro­fe­sor Mo­skov­skog dr­žav­nog uni­ver­zi­te­ta, šef Ka­te­dre za srp­ski je­zik

Dr Je­ka­te­ri­na Ja­ku­ški­na