Ko, koga, i kako može da prisluškuje?

Naizgled običan kancelarijski sto, ali sat ima kameru, kao i ključ koji je nehajno ostavljen na stolu. Olovka takođe ima kameru, a i osveživač vazduha nije samo osveživač.

I svaki od ovih uređaja ima i prisluškivač. Telefonski razgovori se prisluškuju i pomoću softvera koji se u mobilni telefon ugrađuje daljinski, za 200 evra.

"Sve aktivnosti telefona softver je u stanju da snimi i da pošalje na mejl adresu, čak su moguće i daljinske aktivacije – da se aktivira prednja kamera ili zadnja", kaže Dijana Jovanović iz prodavnice špijunske opreme.

Neovlašćeno prisluškivanje i snimanje je kažnjivo. Član 143. Krivičnog zakonika propisuje novčane ili zatvorske kazne za one koji tajno snimaju ili prisluškuju, odnosno te materijale daju trećim licima.

Za razliku od privatnih korisnika, državi je za mere prisluškivanja, praćenja i pristupa zadržanim podacima potreban sudski nalog. Na to je obavezuju i pooštreni zakoni o elektronskim komunikacijama i bezbednosnim službama.

"Ali, tehnički ne postoji mašina u koju se guraju sudski nalozi, nego se to omogućava putem interkonekcije, odnosno veze sa operatorima koji omogućavaju komunikaciju", kaže Đorđe Krivokapić, šef fondacije Share Defence.

Ali, operateri često ne vode evidenciju o merama koje primenjuju službe. A službe, upozoravaju istraživači, ponekad izmiču nadzoru parlamentarnih odbora i nezavisnih regulatornih tela.

Katarina Đokić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku tvrdi da kada službe bezbednosti ili policija vrše presretanje komunikacija samo oni imaju evidenciju o tome i nemoguće je proveriti iz objektivnog izvora koliko puta je ko prisluškivan.

"Jedan veliki problem je da ni same službe ne vode evidenciju, evo, saznali smo da VBA nema evidenciju o broju sprovednih mera posbenih mera prikupljanja podataka", kaže Đokićeva.

Da li je bilo nezakonitog prisluškivanja političara, gotovo nikada nije dokazano. Sve afere pominjane u prethodnoj deceniji završile su gde su i počele – u medijima.