Sa pojavom Putina - srbski narod nije više sam u svetu

Svesrbska naučna konferencija „Istorijsko i duhovno nasleđe Srba u odnosima nove svetske ravnoteže” održana je u Ruskom domu u Beogradu.

        Učesnici su govorili o problemima srbskog naroda u uslovima kraha zapadnog liberalizma i ekspanzije BRIKS-a, kao i o istorijskom i duhovnom nasleđu Srba i našem zajedništvu sa ruskim narodom.

        Konferencija je okončana usvajanjem četiri zaključka:

Krah zapadnog liberalizma otvara put za ekspanziju stvarne demokratije u svetu, uz vodeću ulogu Rusije i pravoslavne civilizacije, kao i zemalja BRIKS-a – novih centara svetskog razvoja.

Jačanje savezničke saradnje Srbije i Rusije u svim oblastima, a posebno ubrzani razvoj veza u oblasti nauke, kulture, obrazovanja i duhovnog života, neophodan je faktor stabilne budućnosti Srbije, Balkana i Evrope.

 Političko, vojno i moralno angažovanje Ruske Federacije u Siriji i na svim drugim tačkama gde postoje ozbiljne pretnje miru, ljudskim životima, demokratiji i međunarodnom pravu, uživa našu punu podršku, ali i najširu podršku srpske i rastuću podršku svetske javnosti.

Podržavamo stvaranje Narodnog saveza za spas Srbije i spremni smo da doprinesemo ostvarivanju njegovih ciljeva.

        Inicijator konferencije bilo je Udruženje akademika Beograd u funkciji Odeljenja Akademije duhovnih nauka iz Simferopolja na Krimu u Ruskoj Federaciji, na čijem čelu je akademik Jovan Glamočanin, a u organizaciji su učestvovali i Odeljenje za Srbiju Petrovske Akademije nauka i umetnosti iz Sankt- Peterburga, Srbsko odeljenje Međunarodnog javnoj fonda jedinstva pravoslavnih naroda, Pokret za Srbiju (Beograd), Društvo srbsko-ruskog jedinstva (Beograd), Društvo srbsko-ruskog prijateljstva (Beograd), Udruženje „Kosovski zavet” (Gnjilane), Društvo „Izbor je naš” (Banja Luka), Vlada Republike Srpske Krajine, Asocijacija vojnih veterana Srbije, Udruženje „Istočna alternativa” (Beograd) i Udruženje „Srbski odgovor” (Beograd).

        Pozdravni govor je održao počasni gost konferencije, direktor Balkanskog centra za naučnu i privrednu saradnju iz Moskve Oleg Dziza, inače akademik Međunarodne slovenske akademije nauka, obrazovanja, umetnosti i kulture iz Moskve.

        Kraća pozdravna istupanja  imali su i Dejan Janković - Udruženje studenata „Nomokanon” (Beograd), general Milenko Karišik – Udruženje „Zavet otadžbini”, Zoran Kontić – Udruženje „Srbski odgovor” i Rajko Ležaić, predsednik Skupštine Republike Srpske Krajine u progonstvu.

        Na konferenciji su sa referatima nastupili, u prvom delu: akademici Jovan Glamočanin i Vladimir Kršljanin, dr Mića Živojinović, dr Stanko Nišić, Milorad Buha,  Dane Čanković, Miloš Gvozdenović i Drago Stupar, a u drugom akademici Slobodan Jarčević, dr Dragoljub Antić i Milutin Jaćimović, dr Vukadin Šljukić, dr Zorica Peleš, dr Slobodan Filipović, Slaviša Miljković i dr Siniša Nedeljković.

        Konferencija je organizovana - kako je istakao dr Oleg Dziza u pravom trenutku – prelomnom trenutku za svetsku politiku. SAD su navikle da gospodare svetom i nisu dobro shvatile promene koje se dešavaju u njemu.

„Rusija bi želela da se prvo u Srbiji – jedinstvenoj državi na svetu – shvate te dolazeće promene. Svet već sada nije jednopolarni. Podelio se na dva dela: proamerički tabor i – slobodni svet. Budi se slobodarska svest kod ljudi širom sveta. Rusija više neće da se kreće putem „velikog brata”, ocenio je Dziza i istakao da narodi i države treba da brinu o svojim interesima, a ne da služe velikim silama.

        Predstavnik „Nomokanona” Dejan Janković je upozorio da su ovakvi skupovi naročito potrebni ugnjetenoj srbskoj omladini, koja živi u zemlji u kojoj vlada medijska cenzura.

        Rajko Ležajić je ocenio da su „međunarodne siledžije u ime demokratije rušile svaku slobodu u svetu, a prvi koji su to na svojoj koži iskusili su Krajišnici”. Međutim, kako je kazao, svet se promenio: na scenu je došla Rusija. „Ona je istorijski saveznik Srbije i mi moramo biti uz nju”, poručio je Ležajić.

        Predsednik udruženja „Zavet otadžbini”, policijski general u penziji Milenko Karišik apelovao je na srpsku slogu – koja nam je preko potrebna.

        U svom uvodnom izlaganju, akademik Jovan Glamočanin je izneo precizne podatke o katastrofalnom stanju u srbskoj ekonomiji.

„U robnoj proizvodnji Srbije sada ima jedva 200 hiljada zaposlenih,  dok je u vreme preuzimanja kvislinške vlasti iz DOS koalicije u toj grani privrede radilo skoro  milion ljudi. Industrijskih sistema i uspešnih fabrika skoro i nema. Građevinarstvo je upropašteno. Poljoprivredna proizvodnja prepolovljena. BDP  Srbije je pao na oko 33 milijarde evra, dok je npr. BDP Slovenije oko 60 milijardi evra. Slovenija je zadržala BDP koji je imala u Jugoslaviji, a Srbija je svoj BDP  upropastila i to za oko 5 puta”, naveo je Glamočanin. Ovo stanje u Srbiji, kako je ocenio, izazvale su zemlje zapadne alijanse na čelu sa SAD koje su „podstakle i organizovale raspad SFRJ, uvele nam sankcije i izvršile bombardovanje SRJ, otele nam Kosovo i Metohiju i dovele na vlast koaliciju stranaka i dekadentnih NVO čija rukovodstva ne čine ništa sem što služe zapadnim gospodarima”.

        Predsednik Pokreta za Srbiju Vladimir Kršljanin počeo je ocenom da je u svetu počeo definitivni rasplet dugogodišnje krize tako što je Rusija preduzela odlučnu akciju na teritoriji Sirije.

„Prvi put u istoriji su druge sile, odnosno zemlje slobodnog sveta, koje predvode Rusija i BRIKS, u svemu jače od Amerike i njenih saveznika. Međutim, politički vrh Srbije još uvek smatra normalnim, ili čak poželjnim, prisustvo najnedemokratskijih sila – SAD i Velike Britanije, kao i organizacija pod njihovom kontrolom u svim najosetljivijim segmentima države i privrede i to čak uopšte ne dovodi u pitanje, uprkos štetnim posledicama kakve je imala malo koja zemlja na svetu.

        Uz sve to, mora se istaći i moralna i civilizacijska snaga ujedinjenog naroda. Upravo ona omogućava Rusiji da bude lider slobodnog sveta, iako je ona pojedinačno u mnogim ekonomskim elementima slabija od SAD. Upravo zahvaljujući takvoj snazi i Srbija je 10 godina odolevala pritisku i agresiji u kojoj su protiv nje nastupili ujedinjeni svi njeni istorijski neprijatelji, od SAD, Britanije i Nemačke, do Vatikana i Turske”, poručio je Kršljanin i ocenio da je angloamerički Zapad u sistemskoj krizi, čiju finasijsku dubiozu pokušava da reši tako što probleme prebacuje na ostatak sveta, a najviše na Evropu, protiv koje se, u cilju njenog „omekšavanja” vodi višedimenzionalni rat, koji ima finasijsko-trgovinsku dimenziju, dimenziju sukobljavanja sa Rusijom – kroz rat u Ukrajini, rat sankcijama i jačanje vojne napetosti, kao i dimenziju migrantske krize sa terorističkom pretnjom. Sve te dimenzije su postale toliko štetne za veliki broj zemalja i toliko opasne po svetski mir, da je Rusija morala da reaguje i adekvatnom upotrebom superiorne vojne sile započne rasplet i tako preokrene sve ove opasne procese.”

        Mi danas moramo javno i otvoreno podržati Rusiju, a budućnost Srbije je jedino moguća u hitnom napuštanju zavisnosti od Zapada i uspostavljanju efektivnog savezništva sa Rusijom,  zaključio je predsednik Pokreta za Srbiju.

        Pukovnik u penziji dr Mića Živojinović  je ukazao da smo zemlja pod protektoratom. „U takvoj Srbiji, medijska manipulacija koja nudi samo zapadni sistem vrednosti ostavila je posledice na psihu našeg naroda. Posledice te manipulacije se kreću od izmišljanja jezika (kao bošnjački i crnogorski), pa sve do najveće sramote srbskog parlamentarizma: donošenja sramne rezolucije o Srebrenici u Skupštini Srbije”, ocenio je Živojinović.

        Srbski duh je nepokolebljiv uprkos viševekovnim napadima Zapada, ocenio je Milorad Buha, koji upravo ovakve skupove vidi kao „način da se utre put novoj politici Srbije”. Naš put je ka Rusiji, koja nas nikada nije izdala, precizirao je predsednik Vlade RSK u progonstvu.

        Dane Čanković, predsednik  udruženja „Izbor je naš” iz Republike Srpske ukazao je da se Rusija usprotivila zapadnjačkom devijantnom sistemu.

„Glavnu ulogu u tome može da ima Pravoslavlje, koje nikada nije imalo imperijalističke pobude. A uloga „malih” naroda je da budu uz Rusiju, jer će to biti na dobrobit celog svetskog društva”, rekao je Čanković, dodajući da su odnosi srbskog i ruskog naroda uvek počivali na prijateljstvu.

        U ime „Srbskog odgovora” govorio je Zoran Kontić  je istakao da je Srbija od 2000. godine izložena agresivnom prodoru neoustaške ideologije, na koju Srbija i srbski narod moraju da odgovore svim civilizovanim sredstvima, a ne samo onim koja su dopuštena. „U svetu je na sceni opšti sumrak ideologija, koji bi trebalo da zameni „novi ljudski poredak”“- istakao je on.

        Dr Zorica Peleš je iznela više primera značajnih humanitarnih i duhovnih događaja u dugoj istoriji srbsko-ruskih odnosa, koji su manje poznati ili su namerno skrivani od javnosti, a detaljno su opisani u njenoj knjizi „Srbsko-ruski bratski odnosi”, koja pokriva period od Svetog Save do danas.

        O značaju Nomokanona Svetog Save govorili su Slobodan Jarčević i dr Vukadin Šljukić, dok su Dragoljub Antić i Milutin Jaćimović ukazali na kontinuitet razornog delovanja Zapada na pravoslavni svet, a posebno na Rusiju i Srbiju, što se odrazilo i na prekrajanje istorijske nauke.

        Predstavnik Asocijacije vojnih veterana Srbije Drago Stupar je ocenio da je Rusija vratila svoj nacionalni ponos i da predstavlja bastion borbe protiv SAD, koje umesto vrednosti, svetu nameću nemoral. „Ako Rusija izdrži – svet će biti bolji” – naglasio je on i istakao: „Pojavom Putina, srbski narod nije više sam u svetu, a Srbiji je mesto uz Rusiju”.

        U pripremi i radu konferencije su učestvovali i predstavnici Društva rusko-srbskog prijateljstva iz Novog Sada, Niša, Vrbasa, Velike Plane, Smedereva, Zrenjanina, Kruševca, Bačke Palanke, Kule, Sremske Mitrovice, Temerina, Mladenovca, Pančeva, Jagodine i Svilajnca, kao i predstavnici Udruženja Srba sa Kosova i Metohije iz Beograda, Niša i Kragujevca.

        Odražavajući raspoloženje organizacija i pojedinaca ispoljeno tokom priprema i u toku rada ove Svesrpske naučne konferencije, da se aktivno angažuju u ovom prelomnom času za Srbiju i svet, kao i da u tom angažovanju ostanu na okupu, na kraju rada konferencije, u ime radnog predsedništva, Vladimir Kršljanin je predložio Zaključke, citirane na početku ovog izveštaja, koji su jednoglasno prihvaćeni.

        Svi naučni radovi prezentirani na konferenciji, biće objavljeni u posebnom zborniku.

        Diana Milošević