Pečat cara Lazara izronio iz Rudnika

Gornji Milanovac – Ono što su otkrili, od 2009. godine do danas, dr Dejan Radičević, docent Filozofskog fakulteta u Beogradu, i Ana Cicović, viši kustos Muzeja rudničko-takovskog kraja, sa povremenim pomagačima iz drugih muzeja i studentima arheologije, juče je u celosti pokazano javnosti. U galeriji milanovačkog muzeja je otvorena izložba predmeta koji pripadaju srbskom srednjovekovlju.

Najveće interesovanje je pobudio pečat cara Lazara Hrebeljanovića koji je pronađen pred sam završetak ovogodišnjih arheoloških istraživanja na planini Rudnik.

– Na pečatu je kružni natpis: „Gospodin knez Lazar svesrbskih zemalja“, a u sredini je kaciga sa rogovima što je heraldički znak u grbu Hrebeljanovića. Taj znak je i na dugmadima kneževe odežde u kojoj je sahranjen. Sve vreme nas je zanimalo hoćemo li naići na mesto koje je bilo sedište gradske vlasti i uprave. Možda ovaj pečat upućuje na to. No, potrebno je i u narednim godinama nastaviti rad, a nastavićemo ako bude, kao do sada, finansijske podrške Ministarstva kulture i milanovačke opštine – kaže dr Dejan Radičević, vođa arheološke ekipe, koji je sa Anom Cicović, autor ove izložbe.

Govoreći pred brojnim prvim posetiocima, prof. dr Đorđe Janković, stručni konsultant u ovom poduhvatu, istakao je tri lokacije sa kojih, uglavnom, potiču izloženi eksponati: Madžarsko brdo, Drenje i predeo rudničkih vrhova, Veliki i Mali šturac.

– Potpuno je istražena vlastelinska pravoslavna crkva na Madžarskom brdu. Otkrivena je i rimokatolička gotička crkva, sa grobovima u njoj i oko nje, i svetovna zgrada, vlasništvo nekog nižeg plemića, sudije, možda trgovca. Ona je živopisna, boje na freskama su se očuvale, pa se pitamo kakvi su izgledali dvorci srbskih vladara kad je čovek iz srednjeg staleža imao tako ukrašenu kuću. Pronađeni metalni novčići sa likovima raznih evropskih vladara i drugi predmeti će, izučavanjem, dati novu, možda drugačiju predstavu o odnosima, recimo, sa severnim susedom Mađarskom, od one koja danas važi kao istina. Kada jednom budemo rekonstruisali srednjovekovni grad na Rudniku, verovatno ćemo imati novo saznanje o Srbiji 14. i 15. veka. Svakako, Rudnik je dobro nalazište za arheologe pri sklapanju predstave o tom vremenu – rekao je, između ostalog, profesor Janković.

Među 120 izloženih eksponata je i kovani novac cara Uroša, zetskog gospodara Balše, kralja Karla Roberta, kralja Ludovika Prvog Anžujskog, cara Dušana, kralja Žigmunda Luksemburškog, dinar banovac kralja Ladislava (13. vek). Izložene su alatke: srednjovekovna gvozdena sekira, drvena rudarska alatka, delovi bronzanog lanca, okovi, nož, klamfa od gvožđa, delovi olovnih cevi, gvozdeni kalupi...

Posebnu grupu eksponata čine predmeti koji su služili za ukrašavanje: perle od staklene paste, srebrna i bronzana dugmad, zlatni prsten iskopan na lokalitetu Drenje – Stacionar. Tu su još i četiri olovne bule i olovna ikonica Bogorodice sa Hristom. Zatim, sedam lonaca i zdela od gline i delovi keramičkih posuda, glinene opeke, deo arhitekture u vidu nadvratnika i doprozornika od sige, kameni prozor i mnoštvo drugih predmeta.

B. Lomović