Miloradu Paviću 80 godina

Osamdeseti rođendan srbskog  književnika  Milorad Pavića  u Rusiji je obeležen velikim publicitetom, jer je autor kultnih dela  Harzarski  rečnik,  Predeo slikan čajem, Unutrašnja strana vetra, postao odavno  svetski pisac, a ruski čitaoci, izdavači i kritičari se već decenijama prema ovom srbskom  piscu koji je  jš za života postao  klasik, odnose kao prema rodu najrođenijem, to jeste kao domaćem, ruskom  piscu.

Jubilarni, 80. rođendan velikog pisca, teoritačara i tvorca  čudesne, dosada nebile,“ nelinijske proze,“ izumitelja romana-leksikona, romana –gatanje, romana-klepsidre, romana-delte, “proslavljen je u Moskvi kao značajan kulturni  praznik, a izdavačka kuća Amfora darivala je ruskim čitaocima Pavićevo književno novoronđenče Veštački mladež u prevodu Larise  Saveljeve.

Tom prilikom je uticajni  i stari  ruski list  Izvestija, koji je stekao ugled ćiriličkog Njujork Tajmsa ,poznatog po brižljivo negovanoj kuturnoj rubrici,  u razmaku samo od nedelju dana objavio dva opširna i sadžajna teksta  o Miloradu  Paviću: odlomke iz zbornika „Biografija Beograda“  koji  se uskoro zatim. takođe u izdanju Amfore  pojavila na ruskom jeziku, i prikaz tek izašlog prevoda  romana „Muška“ (Veštački mladeži).

U naslov svog prevoda Izvestija  je izvukla Pavićevo  divljenje i poštovanje prema ženskom rukopisu:

 „ Žene pisci zadivjjuju svojim talentom i obrazovanošću“

U „Bigrafiji Beograd“.

Pavić  najpre opisuje kako je nastao   Hazarski rečnik. 

„Ako me pamćenje služi, desilo se to jednog prolećnog jutra 1979.  g. Sunce je obajslu  spavaću sobu u kojoj je bio krevet pokriven pekrivačem jorgovansko-baršunaste boje. Po njemu sam razastro 47 listova hartije. na svkom od njih je bilo napisano jedno od 47 odlomaka ili poglavlja knjige koju sam  tada pisao. Knjiga je već imala svoje ime.  Ona se zvala „Hazarski rečnik“. U sobu je ušao jedan od mojih sinova i sa čuđenjem upiato:  -Tata, šta  radiš to? Nisam znao šta da mu odgovorim. U to vreme komjuteri još nisu bili ušli u široku upotrebu, i mi u kući nismo imali tu spravu, niti bilo što slično što bi se moglo čitati pomoću kompjuterske klavijture. Danas one koji pišu takve nekonvencinalne  tekstove   svuda po svetu naziaju elektronskim spisatlejima.  Njima, blagodareći nekim  mojim delima, i ja pripadam.

Suština je u tome što naš način čitanja koji se praktikovao decenijama,u sadašnje vreme je u neku ruku zastareo  i mora  biti promenejn.  Zbog toga je pisac obavezan da deo sovg rada ustupi  čitaocu  čineći ga ravnopravnim učesnikom u procesu stvaranja književnog dela. Treba čitacu predočiti mogućnost da sam utre svoj put u romanu,pesmi ili pripoveci,čiji sadržaji se mogu menjati u zavinsti od toga, kakva karta čitanja će biti odabrana.  Sada teorija taj proces naziva različito: hipretext, nonlinear,narratives, interactiv fiction, la litterature  a contrainte, s tim što ovaj poslednji, francuski termin ima najšire značenje. 

Međutim,onaj ko hoće da izmeni nain čitanja romana, dužan je da promeni i način njegovog pisanja. Treba starati takvo delo kojim se možemo služiti kao interaktovnom  prozom .  To zahtva potpuno drugu, novu tehniku pisanja  romana ili priče,tehniku koju treba unapred  predvideti   i obzebediti razne puteve u čitanju dela."  (Prevod s ruskog: B. R. )

U nastavku ovog podužeg teksta   koji su objavile „Izvestija“  pisac podseća na siže svog romana „Predeo slikan čajem“ u kome se junakinja zaljubljuje u čitaoca koji je naposletku ubija.  „Međutim, roman može imati i drugi završetak, happy end,ako se knjigom oduševi čitateljka, junakinja će se spasiti i živeće.“
U nastavku   predgovra   publicističkom zborniku „Biografija Beograda“ „koji  je izašao u Moskvi u prevodu na ruski jezik, Pavić razmišlja  o sudbini  „ženskog rukopisa“, i kaže:

„Može li kniigu spasiti „ženska knjižeVnost „?Mi ne znamo odgovor na to pitanje, ali fakat ostaje fakat: u  osvit  XXI veka osvanuo je bum ženskog književnog stvralaštava. Još u XVIII veku  uspeh romana je umnogome zavisio od ženske čitalačke publike, koja je ipak vladala skromnim intelektualnim sposobnostima, o čemu svedoči  i termin  „roman za služavke sa sporednog stepeništa „. Sada u zoru  novog hiljhadugodišja  suočavamo se sa novom pojavom-nikad u istorija čitateljstva nije bilo toloko žena pisaca  visokog nivoa... Žene psici zadivljuju  svojim brojem, talentom i svojim obrazovanjem.  One su se pojavile odjednom i postale suštinski faktor  savremenih književnih zbivanja. Prvi su ih otkrili čitaoci. . .“

Još za života dobio bistu u dvoištu biblioteke  strane kn jiževnosti

Koliko je  Pavić cenjen i poštovan u Rusiji, dokaz je što mu je 24.  juna u čast 80.  rođendana  postavljeno bronzano poprsje  u dvorištu Bilioteke  strane književnosti  koje je uradio poznati ruski vajar Grigorije Potocki.  On je preneo Pavićevu poruku: „Proći će dve tri godine, postaću mlad i obavezno doleteti u Moksvu.“

Ruski pesnik Mihail Kedrov  je postavljanje poprsja  popratio rečima:

„Pavić nije sanjalica, ni fantasta,ni mistički realista, ni mitolog. On je vidovnjak koji piše o našem životu. Postoje ljudi koji znaju da istovrmeno  žive u našem privremenom životu, i u večnosti. Nekom je zato potrebno da zvrši 100 univeziteta,dok se neko takv rađa. Pavić je takav. Obratite pažnju: piščeva bista kao da stremi u vis. . . Kada sam se sretao sa Pavićem, video sam niskog gospodina, ali uporedo sa razvojem našeg razgovora, moj sagovrnik kao da je rastao i stremio uvis.“

U izjavi koju je dao za radio stanicu Glas Rusije, Pavić je podsetio da su u vreme kad ga još nisu počeli objavljivati u Moskvi,  čitaoci dolazili u Bilbioteku strane književnsoti da bi čitali njegova dela u časopisima.

“Spomen bista je ovde zbog mojih knjiga,a njih su na ruskom jeziku izdavali mnogi,pa se zahvaljuejm čitaocima „Inostarne litearture“, obnovljenog časopsia „Jasne Poljane „, izdavačkim kućama „Amfora, „Azbuka –klasika „, „Zebra 7. “ Kao i ruskim pozorištima od Moskve do Sibira koja su igrala i još igraju moje interaktivne drame. Tu su pre svega MHT „Čehov“, LENSOV iz Petersburga, pozorište u Voronježu, Prokatevsku. “

Audiodidakta  snuimila nekoliko Pavićevih romana

Moskskovska “Aaudiodidakta „ je snimila nekoliko Pavićevioh romana,a njegov opsežni, origanlani, inovatorski prozni opous, znalčaki, informativno i temlejito prtae ruske novine, časopisei, internet,dok se njgeovim stvaralaštvom bave slavisti, istoričari i teoretičari  književnosti, književni i pozorišni kritičari.  Najistaknutiji  prevodici Pavićevih dela na  ruski  jezik  su Larisa Saveljeva i Natalija Vagapova.

Povodom postavljanja Pavićevog poprsja u dvorištu Bilioteke strane litearture,direktroka ove ugeldne kulturne institucije,  Jekatraina Gnijeva  je rekla da će se srbski pisac prijatno osećati  u društvu Dantea, Dikensa, Hajnea, Firdusija i drugih svteskih književnih velikana. “Veoma me zanima šta će   događati u ovom društvu noću. Mogu slobdno zamisliti da će „pridošlica „ Pavić pozvati jedne večeri na razgovor Džojsa kako bi razmotrili u kojoj je meri njegov Uliks uticao na „Hazarski rečnik“. . .
 

Branko Rakočević