Više od pola veka do slova O

U na­šoj ši­roj struč­noj i dru­goj jav­no­sti, ka­ko u na­sta­vi, pre sve­ga ma­ter­njeg je­zi­ka, u osnov­noj i sred­njoj ško­li, ta­ko i u dru­gim in­sti­tu­ci­ja­ma jav­ne i slu­žbe­ne upo­tre­be je­zi­ka, za­ne­ma­ru­je se ili se mar­gi­na­li­zu­je ulo­ga opi­snih reč­ni­ka kao ve­o­ma ko­ri­snih pri­ruč­ni­ka za usva­ja­nje je­zič­ke nor­me i za oču­va­nje i ne­go­va­nje srp­skog je­zi­ka.

U opi­snom reč­ni­ku se opi­su­ju ne sa­mo po­je­di­nač­ne re­či, kao što su: či­ta­ti, ru­ka, gla­va, ze­len, tu­žan, ju­če, ta­da, sa­da, ne­go i je­di­ni­ce ma­nje od re­či, kao što su po­čet­ni de­lo­vi re­či, pre­fik­si: pre-, za-, in­ter-, iz(a)-, an­ti- i dr., ili je­di­ni­ce ve­će od jed­ne re­či, kao što su: fra­ze­o­lo­gi­zmi, idi­o­mi i usta­lje­ne ve­ze re­či, npr.: isti­ni za vo­lju, po­sla­ti/is­pra­ti­ti bo­gu na isti­nu, po­gle­da­ti isti­ni u oči, ne­mu­šti je­zik, gla­va bez je­zi­ka, jed­na gla­va hi­lja­du je­zi­ka i dr. Po­sle svih na­po­me­na da­je se de­fi­ni­ci­ja zna­če­nja i na­vo­de se pri­me­ri upo­tre­be sva­ke re­či.

Za sa­vre­me­ni srp­ski je­zik naj­zna­čaj­ni­ji je te­za­u­ru­sni Reč­nik srp­sko­hr­vat­skog knji­žev­nog i na­rod­nog je­zi­ka SA­NU (Reč­nik SA­NU), a za­tim i reč­ni­ci Ma­ti­ce srp­ske, še­sto­tom­ni Reč­nik srp­sko­hr­vat­sko­ga knji­žev­nog je­zi­ka i jed­no­tom­ni Reč­nik srp­sko­ga je­zi­ka.

Reč­nik SA­NU iz­ra­đu­je se u In­sti­tu­tu za srp­ski je­zik SA­NU. Pr­vi tom Reč­ni­ka ob­ja­vljen je 1959. go­di­ne, a do sa­da je ob­ja­vlje­no 19 to­mo­va. Dva­de­se­ti tom Reč­ni­ka ra­di se u za­vr­šnim fa­za­ma re­dak­ci­je i su­re­dak­ci­je; 21. tom je za­vr­šen u fa­zi osnov­ne ob­ra­de a ra­di se u fa­zi po­moć­ne re­dak­ci­je i re­dak­ci­je, a za­po­če­ta je i iz­ra­da 22. to­ma u fa­zi osnov­ne ob­ra­de.  

U Reč­ni­ku SA­NU ob­ra­đu­ju se re­či knji­žev­nog i na­rod­nog je­zi­ka sa­ku­plja­ne u pe­ri­o­du od dva ve­ka, od kra­ja 19. ve­ka do da­nas, i to sa či­ta­vog što­kav­skog pod­ruč­ja. Gra­đa je ve­o­ma obim­na i sa­dr­ži oko šest mi­li­o­na kar­ti­ca sa is­pi­sa­nim re­či­ma u svim nji­ho­vim upo­tre­ba­ma. Uku­pan broj re­či ko­je će bi­ti ob­ra­đe­ne ka­da se reč­nik za­vr­ši iz­no­si­će oko 500.000, a u ob­ja­vlje­nim reč­ni­ci­ma ob­ra­đe­no je oko po­lo­vi­ne ovog bro­ja. Reč­nik SA­NU spa­da u naj­o­bim­ni­je te­za­u­ru­sne reč­ni­ke u slo­ven­skom sve­tu. 

U še­sto­tom­nom Reč­ni­ku srp­sko­hr­vat­sko­ga knji­žev­nog je­zi­ka ob­ra­đe­no je pre­ko 150.000 re­či iz srp­skog knji­žev­nog je­zi­ka, sa znat­no re­du­ko­va­nim bro­jem pri­me­ra nji­ho­ve upo­tre­be, ko­ji se naj­če­šće svo­de na naj­ti­pič­ni­je sin­tag­me ili spo­je­va re­či. Pr­va knji­ga Reč­ni­ka pu­bli­ko­va­na je 1967., a po­sled­nja 1976. go­di­ne. 

Pod po­kro­vi­telj­stvom Ma­ti­ce srp­ske ura­đen je i naj­no­vi­ji jed­no­tom­ni Reč­nik srp­sko­ga je­zi­ka (2007), za­sno­van na kor­pu­su vi­še­tom­ni­ka, i osa­vre­me­njen no­vim iz­vo­ri­ma, sa ob­ra­đe­nim fon­dom od oko 75.000 re­či, ko­ji, ta­ko­đe, pred­sta­vlja, so­li­dan osnov sa­vre­me­ne fi­lo­lo­gi­je, je­zič­ke nor­me i je­zič­ke kul­tu­re. 

U sva tri na­ve­de­na opi­sna reč­ni­ka pred­sta­vlje­ne su re­či op­šte upo­tre­be, re­či knji­žev­nog (i na­rod­nog je­zi­ka) od Vu­ka do da­nas, po­kra­jin­ske re­či, in­di­vi­du­a­li­zmi, raz­go­vor­ne i fa­mi­li­jar­ne re­či, re­či iz raz­li­či­tih ter­mi­no­lo­gi­ja, za­sta­re­le i ar­ha­ič­ne re­či i dru­gi ti­po­vi lek­si­ke sa­vre­me­nog srp­skog je­zi­ka. 

Naj­ve­ći broj re­či u lek­si­ko­nu srp­skog je­zi­ka ima sta­tus stan­dard­ne lek­si­ke op­šteg ti­pa, dok su osta­li lek­sič­ki slo­je­vi obe­le­že­ni na­po­me­na­ma, kva­li­fi­ka­to­ri­ma ko­ji se u reč­ni­ku na­vo­de is­pred de­fi­ni­ci­je u vi­du skra­će­ni­ca. Broj ta­kvih na­po­me­na u reč­ni­ku je ve­li­ki, a u Reč­ni­ku SA­NU ne­pre­kid­no se po­ve­ća­va, što uka­zu­je na bo­ga­to i di­na­mič­no ra­slo­ja­va­nje lek­si­ko­na srp­skog je­zi­ka.

Ne­ke na­po­me­ne uka­zu­ju na pra­vi­la upo­tre­be stan­dard­ne lek­si­ke za­vi­sno od si­tu­a­ci­je ili sti­la, a to su na­po­me­ne ti­pa: bo­ta­nič­ki, zo­o­lo­ški, lin­gvi­stič­ki, fi­lo­zof­ski; pče­lar­ski, sto­lar­ski, po­mor­ski...; re­li­gij­ski, mi­to­lo­ški; ofi­ci­jel­no, raz­go­vor­no, in­tim­no, eks­pre­siv­no... i sl. 

Ta­ko opi­sni reč­ni­ci na osno­vu is­crp­nih lin­gvi­stič­kih, gra­ma­tič­kih in­for­ma­ci­ja uz sva­ku po­je­di­nač­nu reč, s jed­ne stra­ne pred­sta­vlja­ju svo­je­vr­snu do­pu­nu gra­ma­ti­ka­ma, a s dru­ge stra­ne i ve­o­ma ko­ri­sne pri­ruč­ni­ke za usva­ja­nje flek­si­bil­ne gra­ma­tič­ke nor­me. Na osno­vu is­crp­nih in­for­ma­ci­ja o ra­slo­je­no­sti lek­si­ke sa­vre­me­nog srp­skog je­zi­ka, opi­sni reč­ni­ci pred­sta­vlja­ju ne­za­me­nji­ve pri­ruč­ni­ke, s jed­ne stra­ne za usva­ja­nje lek­sič­ke nor­me, ko­ja je sa­ma po se­bi flek­si­bil­na, a sa dru­ge stra­ne za oču­va­nje srp­skog je­zi­ka i ne­go­va­nje je­zič­ke kul­tu­re, kao i za iz­gra­đi­va­nje sop­stve­nog sti­la ka­ko u raz­go­vor­nom ta­ko i u pi­sa­nom je­zi­ku.

In­sti­tut za srp­ski je­zik SA­NU

Dr Sta­na Ri­stić