MMF: Srbija polako izlazi iz recesije

Srbija će imati privredni rast od 0,5 odsto u 2015. i 1,5 odsto u 2016. godini, što je, sa izuzetkom Hrvatske, najniža stopa u regionu i ispod rasta u EU, objavio je Međunarodni monetarni fond.

„Većina privreda u zemljama Jugoistočne Evrope koje nisu u EU, osim u Srbiji, zabeležila je relativno jak rast. Nasuprot tome, Srbija tek polako izlazi iz recesije koju su izazvale katastrofalne poplave u 2014“, navodi se u dvogodišnjem regionalnom izveštaju za Centralnu, Istočnu i Jugoistočnu Evropu.

Prognozira se da će program sa MMF-om pomoći Srbiji da ima malo jači oporavak od recesije zabeležene 2014. godine.

U Jugoistočnoj Evropi van EU (Albanija, BiH, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Srbija) rast će u 2016. biti 2,6 odsto, najviši u Crnoj Gori 4,9 odsto, dok će u tri zemlje regiona koje su u EU biti ukupno tri odsto — u Bugarskoj 1,9 odsto, Rumuniji 3,9 odsto i Hrvatskoj jedan procenat.

Zemlje celog regiona imaće koristi i od oporavka u zoni evra. MMF za EU prognozira privredni rast od 1,9 odsto u 2016, a u evro zoni 1,6 odsto.

Izvoz robe i usluga biće u porastu devet odsto ove i 4,8 odsto 2016. godine, navodi se u izveštaju. Dodaje se da su zemlje Jugoistočne Evrope, kao i Centralne i Istočne Evrope imale koristi od povećane konkurentnosti u odnosu sa ostatkom sveta, s obzirom na to da su njihove valute slabile uporedo s evrom.

U 2016. se očekuje prekid pada privatne potrošnje u Srbiji i da ovaj pokazatelj pređe u zelenu zonu, mada će sa 0,5 odsto to i dalje biti najsporiji rast u regionu. Srbija je jedina zemlja Jugoistočne Evrope koja ima pad privatne potrošnje ove godine, po proceni MMF-a od 0,8 odsto, a pad je beležila i 2014. godine.

Domaća potražnja će od blagog pada od 0,1 odsto naredne godine preći u rast od 0,9 procenata.

Srbija je, zajedno sa Rumunijom i Hrvatskom, među zemljama koje su najviše smanjile kapitalna ulaganja za najmanje 2,5 procentnih poena potencijalnog bruto domaćeg proizvoda.

Pad kapitalnih ulaganja zabeležen je na celom području obuhvaćenom izveštajem, koji pored Jugoistočne Evrope uključuje i zemlje Centralne i Istočne Evrope i baltičke zemlje, kao i zemlje Zajednice nezavisnih država, uključujući Rusiju i Ukrajinu, kao i Tursku.

U članicama EU, međutim, strukturni fondovi su uspeli da donekle ublaže taj pad, pa je on tamo bio 0,4 odsto u odnosu na 1,4 odsto u celom regionu, a Mađarska, Litvanija i Slovenija su čak uprkos fiskalnoj konsolidaciji uspele da povećaju kapitalna ulaganja.

Javni dug će prema prognozi MMF-a u Srbiji nastaviti da raste pa će u 2015. iznositi 76,7 odsto, a naredne godine 78,4 procenata. Ostale ekonomije jugoistočne Evrope imaju manji dug, pri čemu posle Srbije najviši dug ima Crna Gora (73,8 odsto), a najbolje je Kosovo sa 26 odsto, sledi Makedonija sa 39,6 procenata.

Ukoliko se uključe zemlje regiona koje su u EU, najveći problem sa dugom ima Hrvatska (91,8 odsto BDP), a najbolja je Bugarska sa 29,6 odsto.

Procenjeno je da će budžetski deficit Srbije u 2016. iznositi 3,9 odsto, što je gotovo isto kao i ove godine, kada iznosi četiri odsto.

Kada je reč o spoljnom dugu, u Srbiji se procenjuje da će on u 2015. iznositi 86,3 odsto, i da će naredne godine ostati nepromenjen. Po ovom pokazatelju, u najnezavidnijem položaju je Crna Gora sa 177,1 odsto BDP, dok je najbolja Albanija sa 46 odsto.

Gledano u celosti, region Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope ove godine će zabeležiti pad od 0,6 odsto, a naredne rast od 1,3 odsto. Ovaj pad u 2015. posledica je pada BDP-a u evropskim članicama Zajednice nezavisnih država od 4,3 odsto ove godine. Taj pad u evropskom delu ZND će se naredne godine smanjiti na 0,4 odsto.