Građani Srbije ``ne znaju`` koji su ``benefiti`` od članstva Srbije u NATO-u

Protiv članstva Srbije u NATO-u je 65 odsto građana, dok je 13 odsto za, što ukazuje na pad podrške u odnosu na 2009. godinu, kada je 20 odsto građana podržavalo atlantske integracije Srbije, rečeno je danas na Trećoj beogradskoj NATO nedelji.

Narodni poslanik Srpske napredne stranke i član stalne delegacije Narodne skupštine u Parlamentarnoj skupštini NATO-a Dragan Šormaz smatra da je slaba podrška srbskih građana posledica jake propagande koja se vodi protiv NATO-a.

On je na panelu „Debata da, dezinformacije ne: činjenice vs. propaganda“ istakao da se nijedna vlast od petog oktobra 2000. godine nije „pretrgla da objasni građanima koji su benefiti od članstva Srbije u NATO-u“.

Povodom otvaranja pregovaračkih poglavlja Srbije sa EU, Šormaz je poručio da ima zemalja koje su članice EU, a nisu članice NATO-a.

Međutim, kako je naveo, poglavlje 31 će doći na red i mi ćemo se „svakako naći pod bezbednosnim kišobranom NATO-a“.

S njim je saglasan poslanik i potpredsednik Socijaldemokratske stranke Marko Đurišić, koji je rekao da će „kišobran NATO prekriti Srbiju“.

„Svi drugi savezi su suviše daleko da bismo o njima mogli da raspravljamo“, rekao je on, dodajući da raspoloženje građana o ulasku Srbije u NATO može da se promeni ukoliko se bude radilo na okviru za razgovor o značaju atlantskih integracija Srbije.

Predsednik Atlantskog saveza Srbije Vladan Živulović smatra da je medijska propaganda protiv NATO-a posledica ekonomskog uticaja Rusije u kojoj srbski državljani rade i ostvaruju profit i gde se, kako je naglasio, nalazi sedište pojedinih medija među kojima je, kako tvrdi, i sedište „Politike“.

„Tamo se pravi novac, a ovde se plaćaju mediji, i oni agresivnom kampanjom uspevaju da pridobiju javnost, dok je država povučena i ne kontroliše medije“, rekao je Živulović.

Članstvo Srbije u NATO-u jedna je od najvažnijih geostrateških tema o kojima se svakodnevno raspravlja u stručnim krugovima i van javnosti, smatra spoljno-politički komentator Boško Jakšić.

„Kada ta tema izađe u javnost, ona je praćena anti-NATO propagandom“, dodao je on, istakavši da je Srbija danas u poziciji da promoviše evropske integracije i antiatlantske integracije.

Jakšić smatra da nije validan argument protiv članstva Srbije u NATO to što ju je Alijansa bombardovala jer, kako je istakao, Srbija sarađuje sa Nemačkom koja ju je, takođe, bombardovala i okupirala.

Tema članstva Srbije u NATO-u, istakao je Jakšić, „izbačena je iz vokabulara zvanične politike“, a kada se pojavi, izaziva „bujicu protesta“.

S druge strane, Branko Rudan iz Centra za razvoj međunarodne saradnje ne smatra da je u srbskim medijima zastupljena anti-NATO propaganda, naglasivši da je i bez ruskog uticaja u medijima većinski bio prisutan stav protiv članstva Srbije u NATO-u, većinom kao posledica bombardovanja 1999. godine.

On je dodao da ne samo da Rusiji ne odgovara da se Srbija pridruži NATO-u, već se i Kinezi protive proširenju Alijanse iz, kako je naglasio, ekonomskih razloga.

„Srbija bi ulaskom u NATO izgubila dva strateška partnera — Rusiju i Kinu, a ne mislim da bi dobila veće investicije ili ušla u EU“, rekao je Rudan.

On je istakao i da bi pridruživanje Srbije NATO-u destabilizovalo političku situaciju u zemlji jer bi došlo do polarizacije u mišljenju elite i javnosti.