Zaboravljeni junaci Solunskog fronta

Moskovski izdavači su nedavno zatražili od srbskog vojnog istoričara Branka Bogdanovića da za rusko tržište napiše knjigu o Prvom svetskom ratu. Povod je bila ne samo ogromna ruska materijalna pomoć srbskoj vojsci, već i potraga za Rusima koji su se herojski borili rame uz rame sa Srbima od Beograda do Solunskog fronta.

- Rusija je davala ogromnu pomoć Srbiji u opremi, naoružanju i municiji. Na primer, oni su nam dali 150.000 pušaka, a mnogo hvaljenija francuska pomoć pri reogranizaciji srpske vojske iznosila je 100.000 pušaka, koje su naplaćene. Rusi su poslali svoje minere da zaustave monitore na rekama, artiljerce koji su učestvovali u odbrani Beograda i formirali dunavsku flotu za snabdevanje Srbije. Iako se i o tome malo zna, mnogo misterioznija je sudbina više od 10.000 ruskih vojnika koji su se herojski borili zajedno sa Srbima na Solunskom frontu - kaže Bogdanović, čija je knjiga „Braća po oružju“ hit na ruskom tržištu.

U njoj su predstavljeni rezultati istraživanja koji otkrivaju tragičnu sudbinu nepoznatih heroja Velikog rata koje su vetrovi politike zbrisali iz istorije.

- Rusi Solunski, ili kako ga oni zovu Makedonski front često nazivaju „zaboravljenim frontom“. Posle Oktobarske revolucije u zaborav je gurnuta i Druga posebna divizija koja je 1916. formirana od najboljih vojnika moskovskog vojnog okruga po ličnoj naredbi cara Nikolaja i poslata u Solun. Junaštvo te jedinice bilo je izuzetno, njena pešadija je sa srbskom konjicom oslobodila Bitolj. Svi saveznički komandanti su im se divili, odavali im priznanja i doslovno se otimali oko toga u čiji će kontingent ući. Ruska komanda je odlučila da bude u sastavu Prve armije koju je vodio vojvoda Živojin Mišić - kaže Bogdanović.

Ruski vojnici nastavili su da se bore sa saveznicima i posle oktobarske revolucije, iako su praktično ostali bez vrhovne komande i države. Povučeni su s borbenih linija tek u januaru 1918. kad njihove sudbine postaju maglovite.

- Teško je naći svedočanstva o sudbinama tih ljudi, jer se deo se vratio u Rusiju gde je upao u haotične revolucionarne događaje, a deo je ostao u emigraciji. Tela palih junaka, 65 oficira i 4.149 podoficira ostalo je rasejano po celom Solunskom frontu a boljševičke vlasti se nisu interesovale za njih - kaže Bogdanović.

On naglašava da se danas Prvi svetski rat svodi praktično na Zapadni front, gde je Rusija takođe poslala dve brigade saveznicima u pomoć. Posle stvaranja komunističkog Sovjetskog Saveza, uloga carske Rusije u ratu je nepravedno minimizovana. Boljševici su carske vojnike u inostranstvu smatrali neprijateljima, bilo da su živi bilo mrtvi. To je potrajalo sledećih sedam decenija. Samo Srbi nisu zaboravili hrabru rusku braću po oružju.

- Zna se da je na beogradskom Novom groblju 1935. svečano otkriven Spomenik ruske slave, prvo spomen-obeležje na svetu podignuto u čast ruskih vojnika u Velikom ratu. u celom svetu. Istraživanjem dosada nedostupnih izvora otkrio sam da su Srbi i mnogo ranije tražili grobove ruskih vojnika da bi ih sahranili uz srpske - kaže Bogdanović

Naime, posle rata grčke vlasti su odredile da na Zejtinliku, udaljenom predgrađu Soluna, bude savezničko vojno groblje. Tokom rata tu su sahranjivani preminuli u Glavnoj vojnoj poljskoj bolnici srpske vojske.

- Posle okončanja rata specijalna komisija je sakupljala ostatke vojnika rasejane po severnoj Grčkoj i prenosila ih na Zejtinlik, gde su 1926. počeli radovi na uređenju. Oni su završeni 1936, kad su 11. novembra svečano osvećeni pravoslavni hram, mauzolej i kosturnica, pored kojih su srbsko i rusko vojno groblje, gde su braća po oružju počivala jedna uz druge. Spisak 493 ratnika Druge posebne ruske divizije koji su pali na Solunskom frontu i sahranjeni na Zejtinliku čuva se u srbskoj spomen-kosturnici - navodi Bogdanović. 

POTRAGA ZA MRTVIM JUNACIMA

U Jugoslaviji je 46. pešadijski puk Vardarske divizije dobio 1935. naredbu da traži i ekshumira tela poginulih ruskih vojnika sa naše strane granice.

- Po zvaničnim podacima nađena su tela 387 oficira i vojnika koji su identifikovani i 24. maja 1935. sahranjeni u kapeli u sklopu Spomenika ruske slave u Beogradu. U Rusiji se sada probudila svest o njihovom postojanju i počela su istraživanja i potraga za nekropolama u kojima počivaju zaboravljeni ruski junaci - kaže Bogdanović.