Antarktik može utoliti žeđ čovečanstva

Po podacima Svetske meteorološke organizacije, snabdevanje pijacom vodom jedna je od glavnih prepreka za stabilan razvoj. Već danas skoro trećina stanovništva Zemlje živi u zemljama sa hroničnim pomanjkanjem vode. I ako se sadašnje tendencije zadrže, do 2025. godine u uslovima deficita vode će živeti dve trećine stanovnika planete. Antarktik bi mogao pomoći da se utoli žeđ čovečanstva.

Dosta je tajni Antarktika odgonetnuto, ali mnogo toga još ostaje da se pojasni. Na primer, naučnici ni do danas ne mogu da precizno izračunaju bilans Antarktičkog ledenog štita, to jest, koliko snega on dobija godišnje, koliko leda gubi u obliku ajsberga (ledenih bregova) zbog procesa topljenja. Za rešenje toga i niza drugih zadataka u polarnim regionima Zemlje proletos je profunkcionisao najveći do sada naučni program – “Međunarodna polarna godina 2007/2008”, u kome učestvuju naučnici iz preko 60 zemalja sveta.

Naučne snage je trebalo udružiti zato, što jedino krupni kompleksni programi omogućavaju da se dobiju principijelno nova znanja o prirodi Zemlje. Ovaj projekat su inicirali ruski naučnici. 2004. godine Svetska meteorološka organizacija i Međunarodni savet naučnih saveza podržali su tu ideju.

U Združeni komitet za pripremu i realizaciju Međunarodne polarne godine 2007-2008 iz Rusije je ušao poznati geograf i glaciolog, akademik Ruske akademije nauka V. M. Kotljakov. Taj komitet je i sačinio jedinstveni naučni program Međunarodne polarne godine, u koji je uključeno oko 200 projekata ruskih naučnika. Realizacija programa će omogućiti da se dobije kompleksna informacija o različitim komponentama prirodne sredine Arktika i Antarktika, da se razvije sistem situiranja informacijama o okolnoj sredini polarnih oblasti. Bićemo u mogućnosti da dobijemo kompleksne ocene tekućih promena prognoza budućih promena klime i stanja okolne prirodne sredine. Praktični rezultati će predstavljati i naučne preporuke. Niz projekata ima za cilj istraživanje tako značajnog elementa polarnih oblasti kao što su ledeni bregovi, koji zapravo i jesu odraz savremenog stanja zaleđivanja Arktika i Antarktika. Na Arktiku je to skopčano sa problemom bezbednosti plovidbe i izgradnjom morskih platformi za proizvodnju nafte i gasa, dok se Antarktik tretira kao prostor sa koga se ledeni bregovi mogu koristiti za dobijanje pijaće vode.
Po podacima Svetske meteorološke organizacije, snabdevanje pijaćom vodom jedna je od glavnih prepreka za stabilan razvoj. Već danas skoro trećina stanovništva Zemlje živi u zemljama sa hroničnim pomanjkanjem vode. I ako se sadašnje tendencije zadrže, do 2025. godine u uslovima deficita vode će živeti dve trećine stanovnika planete.

Antarktik bi mogao pomoći da se utoli žeđ čovečanstva.
Svake godine Antarktik daje okeanu hiljade kubika čistog leda u vidu raspadanja ledenih bregova. Komadi tih ledenih bregova su veličine od desetak metara do stotina kilometara. Na primer, jedan od giganata bio je dug oko 160 kilometara, širok 70 metara i debeo 250 metara. Krupni ledeni bregovi opstaju između 8 i 10 godina. Morske struje i vetrovi ih prilično često nose iz južnog polarnog rejona daleko na sever, do 40-50 stepeni južne širine. Ukoliko bi se iskoristili ti prirodni putevi migracije ledenih bregova, onda bi smo već u bližoj budućnosti bili u tehničkoj mogućnosti transporta pomoću gurača manjih ledenih bregova obima do 0,1 kubni kilometar do afričkih obala. Problem korišćenja ledenih bregova za dobijanje pijaće vode važan je još i zato, što se u poslednjih nekoliko decenija u nizu zemalja sveta beleži pogoršanje ekološkog stanja reka, jezera i akumulacija. To je skopčano u prvom redu sa značajno povećanim antropogenim uticajem na prirodne vode, koji se ispoljava u smanjenju vodnih rezervi i pogoršanju kvaliteta vode. Stanovništvo Zemlje danas godišnje troši oko 0.01 procenat pijaće vode od postojećih na planeti rezervi.

A gde je preostali deo?

70 procenata vode konzervirano je u antarktičkom ledu. Ta riznica pijaće i najčistije vode godišnje se popunjava sa 2 i po hiljade kubnih kilometara leda. Svake godine Antarktik daje preko 2 hiljade kubnih kilometara pijaće vode u vidu ledenih bregova i tako slovi za kontinuirano obnavljajući izvor idealne pijaće vode. Antarktički ledeni pokrivač povećava se na račun akumuliranja snega. Ta masa leda površine preko 12 miliona kvadratnih kilometara i debljine u centru preko 4 kilometra širi se od centra ka krajevima i kraj lednika završava se u moru. Kada dostigne nestabilno stanje ona se odvaja i pretvara u ledeni breg. Ploveći ledeni giganti površine do 10 hiljada kvadratnih kilometara formiraju se prilikom odvajanja od lednika površine preko stotinu hiljada kvadratnih kilometara. Debljina takvih ledenih bregova može dostići i 200-400 metara, a svaki u sebi sadrži skoro onoliko vode koliko stanovništvo Zemlje troši godišnje. Međutim, obični ledeni breg, kakvih se godišnje odvoji i nekoliko hiljada, ipak nije tako veliki – prosečna njihova dužina iznosi 1 kilometar, širina 0,5-0,6 kilometara i debljina do 300 metara. Danas oko Antarktika stalno plutaju ledeni bregovi obima oko 4,7 hiljada kubika.

Na nivou ideje i nerealizovanih projekata postoje dve osnovne metode korišćenja ledenih bregova za dobijanje pijaće vode. Prva – transport ledenih bregova. Predlaže se da se iskoriste prirodni putevi migracije ledenih bregova i pomoću snažnih gurača ili tegljača da se transportuju manji bregovi obima do o,1 kubni kilometar. Njih je pre transporta potrebno prekriti specijalnom folijom radi zaštite od brzog topljenja, jer bi se oni u protivnom jednostavno istopili prilikom transporta.
Druga metoda podrazumeva transport vode. Predlaže se da se ledeni bregovi na licu mesta razbijaju pomoću specijalne opreme, da se potom ledena santa tovari u specijalne kontejnere i doprema do potrošača.

Korišćenje ledenih bregova za dobijanje pijaće vode nije ideja potekla iz našeg vremena. Još 1773. godine posada čuvenog Džejmsa Kuka skupila je 15 tona pijaće vode iz antarktičkih ledenih bregova za svoj brod “The Resolution”. Od tada se situacija nije principijelno promenila. I danas se dobija pijaća voda od ledenih bregova, u manjim količinama, naravno, kao egzotični napitak. Treba imati u vidu da se potrošnja vode u svetu samo u XX veku povećala za 7 puta i da je to nezaustavljiv proces. Veoma skoro će čak i razvijene države osećati deficit u vodi i tada će biti ekonomski isplativo da se ona proizvodi od ledenih bregova.