Svaka majka svitac iznad žita pesma Slavice Jovanović 

Kućnog praga čuvarica , brđanka i uzdanica

glas joj  reka žuborenje , pogled cveća bokorenje ,

svakoj majci dete milo i sakato kad bi bilo ,

da svi ga pljuju, kude , ruže, ne da pupoljak svoje ruže .

Pogled majke blagosilja, njoj si žila kucavica ,

razneži je svaka tajna , koju čita sa tvog lica .

Gorocvetna , ridanica , vidarica , Svetogorka ,

u srcu se ožilila ko mirisni struk bosiljka .

Svi dvorovi sveta zlatni ,  pomoći ti bolnom neće ,

kao blagi pogled majke , čuvarkuće nežne  melem ,

kao rosno praskozorje u proleće ...

Ruke njene  biljke lekovite , čudotvorne nose isceljenje

i hiljadu horova zapeva , rajskih ptica kad reči zaneme.

Majka to je majčina dušica , zarudela zora nezaborava ,

njen zagrljaj traje vekovima u kolevci te majka odnjihala

i mlekom te svojim zadojila , ispod srca tebe je nosila,

u svetinju te na rukama odnela, krstila te , za te se molila,

nepomene i neprohode zaustavila , na beli svet kada te donela .

Srce njeno pulsira za tebe  i kad je nema čuju se Pulsari ,

u tamnicu da joj bace čedo , biće svetlost kroz pukotinu što se pojavi .

A ti misliš majka nije gladna, njoj je bitno da su deca sita,

iako je ona najgladnija, dal će za nju ostati ne pita .

Zaiskri joj suza u oku , ali je vešto prikriva .

Majka večni svitac iznad žita

i na tiće svoje ponosita , ne da nikom da im skreše  krila ,

na put pravi majka izvodila , pred vukove i pred zmije stala,

da bi svoju decu sačuvala . Pred zlotvore i pred krvopije,

Ruka majke kvaka od kapije .

Kad krenu svetom ratovi  i ne vrate se očevi ,

iz zgarišta ognjište vaskrsne , bosonoga sačuva detinjstva ,

zalud dušman , krvolok zapišta .

Čuva sliku oca da se deca diče  i kad su udovice ,

monahinjama su slične ... Kao da su zakaluđerene ....

Naše majke , pesme vidarice , nadničarke , majke lastavice....

Svaka majka,  majka uspavanka i kućnog praga zauvek čuvarka .

Svakoj majci njeno dete milo  da se kao i bogalj  rodilo

i bespomoćno se uz nju priljubilo

u obraz je nežno poljubilo .

Na bosiljak Bosiljka miriše , na majčinu dušicu još više

na bosiljak i na bosiljkaču , gledam majku zvezdu Severnjaču .

Njena duša i sada me čuva , bdi nadamnom kao sunce rajsko ,

na majčinu dušicu miriše , zato taj cvet tako prekrstiše .

Tu je ona i kad je nema više  

i kad nas  stignu godine ko nabujale reke ,

prati  pogled njen iz prošlosti daleke

i pupčanom vrpcom vezani za potomke i pretke ,

i jednom kad majke postanu i ćerke ,

uvek se sete i uvek dolete ptice rajske da podsete .

Sve su naše majke se Trojeručici  molile

i bile časne, hrabre i poštene ....

I uvek se šapatom oglasi , pratiće te  na kraj sveta da si .

Ruka majke kvaka na kapiji ,  koju otvara i zatvara vreme.

Jedino su majke - majke bezvremene ....

Slavica Jovanović novinar i književnik

sa književnog konkursa MAJKA  objavljeno u knjizi KK “Bogoljub “ i DSRP “Pravoslavlje” 2015 .

PREDSEDNIK ŽIRIJA Tomislav Simić Kalpački

Beleška o autoru

Slavica Jovanović rođena u Šapcu 15.9.1969 . godine , novinar i

književnik .Autor sedam  objavljenih knjiga :Aliluja" . "Albatros " , " I

ubi drvo čoveka" ,  "Nebom lete Cerski samorasti" , "Kosovski crni

kosovi" , "Podsmevač " , " Zlatovez munja" U rukopisu još pet knjiga.

Dobitnik više književnih nagrada i priznanja .Dobitnik specijalnog

priznanja Akademije" Ivo Andrić" - Beograd za 2007. god. 2008 .god. i

2014.  za objavljene knjige .Živi u Mačvanskom Prnjavoru .