Hirurg u armiji vojvode Stepe unapredio medicinu

Čudesan životni put imao je dr Vojislav Subotić (1859-1923), rodom iz Novog Sada. Poživeo je 64 godine, iškolovao se u Beču i Parizu, konstruisao šinu za imobilizaciju polomljene butne kosti i uneo novine u "podvezivanju" krvnog suda. Uz sve to, bio je lekar - dobrovoljac u pet ratova. Medicina i istorija ga pamte, a nove generacije Srba malo o njemu znaju.

Vojislav, sin stihotvorca Jovana Subotića (autora epova "Kralj Dečanski", "Nemanja" i "Miloš Obilić"), izučavanje medicine počeo je u Beču, ali je nauku ubrzo stavio u drugi plan pred ispitom iz rodoljublja. Kao 17-godišnji dobrovoljac tokom Srbsko-turskog rata 1876. godine učestvovao je u borbama na Drini. Nastavio je potom studije, ali u Parizu. Već u 22. godini u Beču je 1881. promovisan u doktora medicine. Kao lekar učestvovao je i u Srbsko-bugarskom ratu.

Koristeći svoje lekarsko znanje i umeće, dr Subotić je bio veoma aktivan tokom ratnih perioda, počevši od Srbsko-turskog, pa sve do Prvog svetskog rata. Za kratko vreme stekao je glas izuzetno cenjenog ratnog hirurga, zbog doprinosa u naučnom i istraživačkom radu proglašen je i za člana Društva ratnih hirurga SAD i Društva ratnih hirurga Engleske.

Na početku Prvog svetskog rata, uprkos narušenom zdravstvenom stanju (patio je od stenokardičnih napada) doktor Subotić je bio upravnik Vojne bolnice u Nišu i sanitetski pukovnik, te zajedno sa vojskom prešao Solunski front. Potom, kratko vreme proveo je u Parizu i Londonu kao srbski delegat od 1916. do 1918 godine. U Londonu je održao predavanje "O epidemiji pegavca u Srbiji 1914-1915. godine".

Početkom 1918. vratio se na Krf, u želji da pomogne srbskim vojnicima. U Solunu mu je ponuđeno hirurško odeljenje u bolnici prestolonaslednika Aleksandra, ali dr Subotić nije želeo da prihvati miran i bezopasan rad. Izabrao je Drugu armiju kojom je komandovao legendarni vojvoda Stepa Stepanović.

Stigavši na front, tražio je da obiđe rovove, u kojima su naši vojnici živeli bez odmora i zamene od 1916. godine pa do proboja.

- Naši ljudi su tako skromni u svom herojstvu da nemamo ni dovoljno načina, ni dovoljno moći da im učinimo što više usluga - rekao je dr Subotić, diveći se junaštvu i izdržljivosti solunaca.

Dr Vojislav Subotić (1859-1923)

Vojna bolnica na Solunskom frontu u Dragomancima, kod Bitolja, osnovana je kao prva poljska bolnica, a poznata je upravo po tome što je njome upravljao junak ove naše priče.

Dabome, i u ono vreme, Evropa je bila mamac za umne ljude sa svih meridijana, ali dr Subotić odoleo je mnogim ponudama, te se vratio rodu svome.

Vodeći hirurg u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka, napustio mesto asistenta čuvenog Edvarda Alberta u Beču, da bi 1889. postao načelnik hirurškog odeljenja pri Opštoj državoj bolnici u Beogradu

Spomen-bista ispred Medicinskog fakulteta u Beogradu

Tu je 1920. osnovao Medicinski fakultet i bio njegov prvi prodekan. U prestonom gradu Srbije se i upokojio 1923. godine.

PRIZNANJE VODEĆIH STRUČNJAKA

U balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine zbrinjavao je dr Subotić mnogobrojne pacijente sa povređenim krvnim sudovima. Za početak 20. veka bio je to veliki uspeh medicine, te ne čudi da je njegov rad na tu temu objavio i eminentni britanski "Lancet". I Rudolf Matanas, najveći vaskularni hirurg tog vremena, odao je priznanje našem sunarodniku.